Замисли да си потпуно сам — да на целом свету нема ниједног другог бића. Да ли би могао да волиш? И кога? Љубав увек тражи другога: неког коме ће се дати, кога ће слушати, са ким ће делити живот. Свети апостол Јован пише: „Који не љуби не познаде Бога; јер Бог је љубав“ (1 Јн 4, 8). Ако је Бог љубав — и то од вечности, још пре стварања света — кога је Бог волео пре него што је створио анђеле и људе? Одговор на то питање води нас до најдубље тајне хришћанске вере: Бог је један, али није сам.
У име, а не у имена
Сваки пут кад се прекрстимо, кажемо: „У име Оца и Сина и Светога Духа.“ Јеси ли приметио да не кажемо „у имена“? Помињемо три Личности, а кажемо једно име — јер је Бог један. Три састављена прста сведоче исто: три Личности, а један Бог. Тако сваки крсни знак постаје кратко исповедање вере у Свету Тројицу.
Бог открива да је Тројица
Човек сам никада не би могао да дође до истине да је Бог Тројица. То нам је Бог Сам открио — постепено, кроз Свето Писмо.
Аврамови гости. Код храста у равници Мамријској Авраму су дошла три путника:
„Подигавши очи своје, погледа и, гле, три човјека стајаху према њему. И угледавши их, потрча им у сусрет испред врата шатора својега, и поклони се до земље; И рече: Господе, ако сам нашао милост пред тобом, немој проћи слуге својега.“
Пост 18, 2–3
Приметио си? Пред Аврамом су тројица, а он им се обраћа као једноме Господу. Свети Оци у овом догађају виде праслику (наговештај) Свете Тројице.
Крштење Господње. На Јордану се Света Тројица јавила јасно:
„И крстивши се Исус изиђе одмах из воде; и гле, отворише му се небеса, и виде Духа Божијега где силази као голуб и долази на њега. И гле, глас са небеса који говори: Ово је Син мој љубљени који је по мојој вољи.“
Мт 3, 16–17
Син се крштава у Јордану, Дух силази у виду голуба, Отац сведочи гласом с неба. Зато Крштење Христово зовемо Богојављење — јавио се Бог Који је Тројица.
Христова заповест апостолима. Пре Вазнесења Христос шаље апостоле у свет:
„Идите, дакле, и научите све народе крстећи их у име Оца и Сина и Светога Духа.“
Мт 28, 19
Опет: једно Име — три Личности.
Један Бог — три Личности
Шта Црква исповеда о Светој Тројици?
| Отац | Син | Дух Свети | |
|---|---|---|---|
| Лично својство | нерођен; извор Божанства | рођен од Оца пре свих векова | исходи од Оца (Јн 15, 26) |
| Суштина (природа) | једна Божанска природа | иста — једносушан Оцу | иста — „Који се са Оцем и Сином заједно поштује и заједно слави“ |
- Једна суштина — зато је Бог један, а не три бога.
- Три Личности (Ипостаси) — Отац није Син, Син није Дух. Свака Личност је сав Бог, а не „трећина“ Бога.
- Личности су у вечној заједници љубави — свака је у другој, без мешања и без раздвајања.
- Бог све чини заједнички: од Оца, кроз Сина, у Духу Светоме — и стварање, и спасење, и освећење.
О Духу Светоме Христос је рекао:
„А када дође Утешитељ, кога ћу вам ја послати од Оца, Дух Истине, који од Оца исходи, Он ће сведочити за мене.“
Јн 15, 26
Зато у Символу вере, који певамо на свакој Литургији, исповедамо веру „… у Духа Светога, Господа, Животворнога, Који од Оца исходи, Који се са Оцем и Сином заједно поштује и заједно слави …“
Свети Григорије Богослов сведочи да, кад помисли на Једнога Бога, бива обасјан Тројицом, а кад помисли на Тројицу, враћа се Једноме. Можемо ли ми Тројицу „разумети“ до краја? Не можемо. Света Тројица је тајна коју исповедамо и славимо, а не објашњавамо до краја.
Читамо икону Свете Тројице
Преподобни Андреј Рубљов, руски иконописац XV века, насликао је чувену икону Свете Тројице према причи о Аврамовим гостима. Шта на њој видимо?
- Три анђела исте величине и сличног лица — једнакост и једна природа.
- Нагнути су један ка другоме — заједница љубави.
- Цела слика је сложена у круг — круг нема почетка ни краја, као што ни Бог нема почетка ни краја.
- На средини трпезе је чаша — подсећа нас на Евхаристију, Свету Литургију.
- Испред трпезе има празног места — за нас. Човек је позван да седне за ту трпезу.
Пази: икона не „слика“ Божанску суштину — то је немогуће. Она приказује Аврамове госте као праслику Свете Тројице и тако нам сведочи Ко је Бог.
Тројица у мом животу
Свету Тројицу не исповедамо само на часу веронауке, него у целом животу Цркве:
| Где? | Шта говоримо |
|---|---|
| у крсном знаку | „У име Оца и Сина и Светога Духа.“ |
| на Крштењу | крштавамо се „у име Оца и Сина и Светога Духа“ (Мт 28, 19) |
| на почетку Литургије | „Благословено Царство Оца и Сина и Светога Духа …“ |
| у молитви | „Слава Оцу и Сину и Светоме Духу …“ |
| у Символу вере | „Верујем у једнога Бога Оца … И у једнога Господа Исуса Христа … И у Духа Светога …“ |
А на Литургији, када свештеник позове: „Заблагодаримо Господу“, сав народ одговара:
Са Литургије
Достојно је и праведно клањати се Оцу и Сину и Светоме Духу, Тројици једносуштној и нераздељивој.
Бог је вечно волео — Отац, Син и Свети Дух живе од вечности у савршеној заједници љубави. Бог није сам — и зато ни ми не треба да будемо сами. Човек је створен да живи као што Бог живи: у заједници љубави.
Пресвета Тројице
Слава Оцу и Сину и Светоме Духу, и сада и увек и у векове векова. Амин.
Пресвета Тројице, помилуј нас; Господе, очисти грехе наше; Владару, опрости безакоња наша; Свети, посети и исцели немоћи наше, имена Твога ради.