Може ли човек да види Бога? Пророк Мојсије, који је са Богом разговарао као са пријатељем, једном се усудио да замоли: „… покажи ми славу своју“ (Изл 33, 18). Бог му је одговорио: „… не може човјек мене видјети и остати жив“ (Изл 33, 20). А Христос, много векова касније, каже: „Блажени чисти срцем, јер ће Бога видети“ (Мт 5, 8). Па како је онда — може ли се Бог видети или не може? Свети Оци су на ово питање дали диван одговор: Бог је по Својој суштини недостижан, а по Својим енергијама близак — ближи од ичега.
Како Бог Себе открива
| Пут | Где? | Свето Писмо |
|---|---|---|
| кроз творевину | лепота, поредак и мудрост света | Пс 18, 1; Рим 1, 20 |
| кроз реч пророка | Стари Завет | Јевр 1, 1 |
| у Сину — пуноћа откривења | Исус Христос | Јевр 1, 2; Јн 1, 18 |
| у Цркви | Свето Писмо и Свето Предање, Литургија, Свете Тајне, светитељи | Јн 16, 13 |
Свет око нас сведочи о свом Творцу:
„Небеса казују славу Божију, дело руку Његових јавља свод небески.“
Пс 18, 1
„Јер што је на Њему невидљиво, од постања света умом се на створењима јасно види, његова вечна сила и божанство, да немају изговора.“
Рим 1, 20
Творевина нам говори да Бог постоји и да је мудар и добар. Али тек нам Христос открива Ко је Бог — Отац, Син и Свети Дух:
„Бог који је из давнине много пута и разним начинима говорио оцима преко Пророка, у ове последње дане говорио је нама преко Сина, којега постави наследником свега, кроз којега је и векове створио …“
Јевр 1, 1–2
А пре Свог страдања Христос је обећао да ће Дух Свети водити Цркву:
„А када дође Он, Дух Истине, увешће вас у сву истину …“
Јн 16, 13
Зато је Црква место где се Бог познаје: у њој живимо Свето Писмо и Свето Предање, у њој се служи Литургија, у њој су светитељи који су Бога упознали.
Суштина и енергије
Замисли сунце. Не можемо да одемо до њега и да га додирнемо — недостижно је. А ипак нас свакога дана греје и обасјава. Ова слика може само да наговести оно о чему говоримо: Бог није сунце, и ниједна слика из природе не може да опише Бога. Али као што сунце остаје недостижно, а његова светлост ипак стиже до нас, тако је и Бог недостижан, а ипак нам је близак.
Свети Оци, тумачећи Свето Писмо, говоре о две ствари које треба добро разликовати:
- Суштина Божја — оно што Бог јесте у Себи. Она је потпуно недостижна и неспознатљива за свако створење — и за људе и за анђеле. Нико никада неће „проникнути“ у Бога и обухватити Га својим умом.
- Енергије Божје — Бог Који делује, Који Се даје и открива: Његова љубав, светлост, живот, благодат. Енергије нису створене ствари, нити неки „део“ Бога. То је Сам Бог Који нам долази. Зато кажемо да је благодат нестворена.
Све што Бог чини према нама — ствара, промишља, спасава, освећује — чини заједно Света Тројица: од Оца, кроз Сина, у Духу Светоме.
Најлепши пример је Преображење Господње:
„И после шест дана узе Исус Петра и Јакова и Јована, брата његова, и изведе их на гору високу саме. И преобрази се пред њима, и засија се лице његово као сунце, а хаљине његове постадоше беле као светлост.“
Мт 17, 1–2
Апостоли на гори (по Предању то је гора Тавор) нису видели Божју суштину — то је немогуће. Али су видели нестворену светлост Божју, праву славу Божју. О томе је нарочито учио Свети Григорије Палама (XIV век). Слично је много раније учио и Свети Василије Велики: Бога познајемо по Његовим делатностима, а Његовој суштини не можемо да се приближимо.
Зашто је ово толико важно? Замисли да је благодат само нека створена ствар коју Бог „шаље“ уместо Себе, као што неко шаље поклон, а сам не долази. Тада се никада не бисмо стварно сјединили са Богом. Али Бог нам даје Самога Себе. Зато циљ човековог живота може бити обожење — заједница са Богом по благодати. Човек никада не постаје Бог по суштини, али благодаћу заиста живи Божјим животом.
Сада можемо да одговоримо на питање с почетка. Божју суштину нико не може да види (Изл 33, 20). А Бога у Његовој нествореној светлости и благодати гледају чисти срцем (Мт 5, 8) — и то је прави Бог, а не нека замена.
Два начина говора о Богу
Како уопште да говоримо о Богу Који је изнад свега? Свети Оци показују два пута:
| Пут | Шта чинимо | Примери |
|---|---|---|
| катафатички (потврдни) | говоримо о Богу оно што нам је Он открио | „Бог је добар, свет, мудар.“ „Бог је љубав.“ „Бог је Отац.“ |
| апофатички (одрични) | признајемо да је Бог изнад свега што можемо да замислимо | „Бог није створен.“ „Бог није ограничен.“ „Бог није смртан.“ |
Апофатички пут не значи „о Богу не знамо ништа“. Он значи да је Бог увек већи од наших речи и појмова, иако нам Се стварно открива. Свети Григорије Ниски тумачио је тренутак када је Мојсије на Синају ушао у таму где је био Бог:
„… а Мојсије приступи к мраку у којем бјеше Бог.“
Изл 20, 21
По Светом Григорију, што се човек више приближава Богу, то више увиђа колико Бог превазилази сваки појам. Зато оба пута — и потврдни и одрични — воде на исто место: до молитве и дивљења пред Богом.
Ко види Бога?
Замисли два огледала: једно чисто, а друго прљаво и прашњаво. У ком ће се боље видети светлост? Тако је и са човековим срцем. Христос каже:
„Блажени чисти срцем, јер ће Бога видети.“
Мт 5, 8
| Шта „прља“ срце | Шта чисти срце |
|---|---|
| себичност, лаж, мржња, завист | покајање, молитва, пост, опраштање, Свете Тајне |
Христос је обећао да ће Се открити ономе ко Га воли и држи Његове заповести:
„Ко има заповести моје и држи их, то је онај који ме љуби; а који мене љуби, тога ће љубити Отац мој; и ја ћу га љубити и јавићу му се сам.“
Јн 14, 21
Услови богопознања су, дакле: чисто срце, молитва, држање заповести и смирење. До Бога не долазимо само главом, него целим животом.
Недостижан, а ближи од ичега
Бог је недостижан, а ипак ближи од ичега. Не можемо Га обухватити умом, али Га можемо срести — у молитви, у Светим Тајнама, у љубави. Шта ти можеш да учиниш да твоје срце буде „чисто огледало“? Можда да неком опростиш, да се помириш, да вечерас одвојиш неколико минута за молитву.