Зашто целивамо икону, а никада не бисмо пољубили фотографију из новина, ма колико била лепа? Фотографија показује како је неко изгледао у једном тренутку. Икона нас води ка личности коју приказује — ка Христу, Богородици, светитељу — и кроз њу ми се обраћамо њима. А Свето Писмо каже нешто запањујуће: и човек је створен као икона — икона Божја. Шта то значи за тебе, за друга из клупе, па и за онога ко ти није драг?
„Да начинимо човека…“
Светлост, небо, земљу, биље и животиње Бог је створио Својом речју — рекао је, и би. А кад је дошао ред на човека, Писмо говори другачије. Бог се као да саветује:
„Потом рече Бог: Да начинимо човјека по својему обличју, као што смо ми …“
Пост 1, 26
„И створи Бог човјека по обличју својему, по обличју Божијему створи га; мушко и женско створи их.“
Пост 1, 27
Свети Оци ове речи читају по грчком преводу Старога Завета (превод Седамдесеторице), где стоји: „по лику Нашем и по подобију“. Зашто Бог говори у множини — „да начинимо“? Свети Оци у томе виде наговештај Свете Тројице: човек је створен као плод „саветовања“ Оца, Сина и Светога Духа. Створен је по лику Бога Који је заједница љубави — и зато је створен за заједницу.
По чему је човек посебан
Када пажљиво читамо први и други део Књиге Постања, видимо по чему се стварање човека разликује од стварања свега другог:
„А створи Господ Бог човјека од праха земаљскога, и дуну му у нос дух животни; и поста човјек душа жива.“
Пост 2, 7
„И узевши Господ Бог човјека намјести га у врту Едемском, да га ради и да га чува.“
Пост 2, 15
| Место у Писму | Шта уочавамо | Шта то значи |
|---|---|---|
| Пост 1, 26–27 | Бог се „саветује“; човек је створен по обличју Божјем | човек је створен као личност, за заједницу са Богом |
| Пост 2, 7 | Бог човека ствара од праха и дуне у њега дух животни | човек је јединство тела и душе — повезан и са земљом и са Богом |
| Пост 2, 15. 19–20 | Бог човеку поверава врт да га ради и чува; Адам даје имена животињама | човек није газда, него домаћин и чувар света |
| Пост 1, 31 | „… и гле, добро бјеше веома“ | створени свет је добар — дар Божји |
Свети Григорије Богослов каже да је човек као неки други свет — велики свет у малом. У човеку се сусрећу видљиво (тело) и невидљиво (душа). Он је спона између Бога и целе твари: кроз њега цео свет може да дође до Бога.
Лик и подобије
Свети Оци (на пример Свети Јован Дамаскин) праве важну разлику између лика и подобија. Најлакше је запамтити ово: лик је дар, а подобије је задатак.
| Лик (икона) Божји | Подобије Божје | |
|---|---|---|
| Шта је? | дар — оно што смо добили стварањем: личност, слобода, разум, способност љубави | задатак — пут уподобљавања Богу, светост |
| Може ли се изгубити? | не губи се, али се грехом помрачује — као упрљана икона | остварује се слободно, у сарадњи са благодаћу Божјом |
| Где се види у пуноћи? | у Христу | у светитељима — живим иконама Христовим |
Пази: лик Божји није телесни изглед. Бог нема тело. Лик Божји је у целом човеку као личности — у његовој слободи, разуму, способности да воли и да живи у заједници. И још нешто: човек грехом није „изгубио“ лик Божји, нити је постао потпуно искварен. Лик је помрачен, као икона прекривена чађу — али испод чађи је и даље икона. У Христу се тај лик обнавља, јер је Христос савршена икона Божја:
„Који је икона Бога невидљивога, Прворођени пре сваке твари …“
Кол 1, 15
Ако је сваки човек икона Божја, онда то мења и начин на који гледамо друге. Свака личност има неизмерно достојанство — и друг из клупе, и бака из комшилука, и онај ко нам није драг, па и онај ко нам је учинио нажао. Можемо се не слагати с неким, али не смемо газити икону Божју у њему.
Свештеник твари
Погледај парче хлеба на столу. Од чега је настало? Земља, сунце и киша дали су жито; људи су га посејали, пожњели, самлели, умесили и испекли. А шта Црква чини са хлебом и вином на Литургији?
земља, сунце, киша → жито и грожђе → рад човека → хлеб и вино → принос Богу на Литургији → Тело и Крв Христова
Свештеник је онај ко приноси. Звезде, биљке и животиње не могу саме да захвале Богу. Човек је једино словесно биће у видљивом свету — биће обдарено разумом и речју. Он може да сабере целу творевину и да је, са благодарношћу, принесе Богу. Зато се човек назива свештеником твари (твар је све што је Бог створио).
На Литургији свештеник подиже Часне Дарове и гласно говори речи које изговара у име свих нас:
Са Свете Литургије
Твоје од твојих Теби приносећи због свега и за све.
Другим речима: „Господе, све што имамо добили смо од Тебе — и са захвалношћу Ти то враћамо.“
Потрошач или свештеник?
Према створеном свету човек може да се односи на два начина. Потрошач узима, троши и баца, као да је све само његово. Свештеник твари прима свет као дар, чува га и захваљује Богу за њега.
| Подручје | Као потрошач | Као свештеник твари |
|---|---|---|
| вода | пушта да тече узалуд, загађује реке | не расипа је, чува изворе, благодари Богу за њу |
| храна | баца храну, једе без мере и без хвале | крсти се пре јела, захваљује, дели са гладнима |
| животиње | мучи их или их напушта | брине о њима, као Адам који им је давао имена |
| шума | сече без мере, оставља смеће | чува је и сади, радује се лепоти Божјег света |
Ипак, ово није само лекција из екологије. Брига за природу је последица, а не суштина. Суштина је да свет кроз човека долази до Бога, као дар који се враћа Даровацу.
Христос — Нови Адам
Зашто онда свет толико пати? Зато што је Адам промашио своје назначење. Уместо да свет принесе Богу, хтео је да га користи без Бога, као да је свет само његов. О томе ћемо више говорити у лекцији о греху.
Али оно што Адам није учинио, учинио је Христос — Нови Адам. Он је прави Првосвештеник, Који приноси Себе и цео свет Оцу:
„Имајући, дакле, Првосвештеника Великога, који је прошао небеса, Исуса Сина Божијега, треба да се држимо чврсто вере коју исповедамо.“
Јевр 4, 14
У Цркви, кроз Евхаристију, и ми поново постајемо оно за шта смо створени: иконе Божје и свештеници твари. Сваки пут кад се прекрстиш пре јела и захвалиш Богу за храну, учинио си мали „свештенички“ чин.