ЈМБГ: тринаест цифара. Број у дневнику: 17. Број патика: 41. Висина: 168 cm. Просек оцена: 4,52. Да ли ти ови подаци говоре ко си ти? Нигде не пише како се смејеш, чега се плашиш, кога волиш, о чему сањаш пред спавање, како тешиш друга кад му је тешко. Ниједан образац на свету не може да те „упише“ целог. Човек се не може свести на бројеве и податке. Човек је личност.
Позвани по имену
Шта осетиш кад те неко зове по имену, а шта кад ти довикне „Хеј, ти!“? Име значи да те неко зна, да му ниси било ко. Бог је кроз пророка Исаију рекао Свом народу:
„Али сада овако вели Господ који те је створио, Јакове, и који те је саздао, Израиљу: Не бој се, јер те откупих, позвах те по имену твом; мој си.“
Ис 43, 1
Бог не види „масу“ људи, него сваког човека лично. Пред Њим ниси ни број, ни статистика.
Јединка или личност?
У пакету има десет истих оловака. Ако се једна изгуби, узмеш другу — исто пише. А може ли се на исти начин заменити мама, брат или најбољи друг? Не може. Ту је разлика између јединке и личности.
| ЈЕДИНКА (индивидуа) | ЛИЧНОСТ |
|---|---|
| „нешто“ — један примерак врсте, „део“ целине | „неко“ — јединствена, неупоредива, непоновљива |
| може се заменити другим | не може се заменити никим |
| одређена природом, нагонима, околностима | слободна — може да превазиђе себе |
| затвара се у себе и своје интересе | остварује се у заједници и љубави |
| пита: „Шта ја имам?“ | пита: „Коме припадам, кога волим?“ |
Сви људи имају исту, заједничку људску природу. Али сваки човек је ту природу примио на свој, непоновљив начин — свако је неко, а не нешто. Свети Оци за личност користе речи ипостас и лице (грчки просопон). Лице је оно чиме смо окренути ка другоме. Бити личност значи бити у односу — гледати другога у лице, а не мимо њега.
Света Тројица — извор и узор личности
Откуд човеку то да је личност? Од Бога, по чијем је лику створен. Погледај икону Свете Тројице преподобног Андреја Рубљова. Насликана је по догађају када су три анђела походила Аврама (Пост 18). Три анђела седе око стола: исти су, а ипак сваки је другачији. Повезује их тихи поглед љубави. А испред стола, са наше стране, остало је отворено место — као позив да и ми приђемо трпези заједнице.
Бог је један по суштини, а три Личности — Отац, Син и Свети Дух. Свака Личност је јединствена, а ипак живе од вечности у савршеној заједници љубави. Ниједна Личност није „део“ Бога. Отац је извор: Син се од Оца рађа, а Дух Свети од Оца исходи, као што каже Сам Христос:
„А када дође Утешитељ, кога ћу вам ја послати од Оца, Дух Истине, који од Оца исходи, Он ће сведочити за мене.“
Јн 15, 26
Бог, дакле, није усамљен. Апостол Јован то каже у три речи:
„Који не љуби не познаде Бога; јер Бог је љубав.“
1 Јн 4, 8
Пошто је створен по лику Божјем, и човек је створен као личност — за заједницу. Већ на почетку Писма Бог каже:
„И рече Господ Бог: Није добро да је човјек сам; да му начиним друга према њему.“
Пост 2, 18
Личност у свакодневном животу
Прочитај четири кратке приче и за сваку се упитај: да ли се овде човек третира као личност или као ствар и број? Како би поступио онај ко у другоме види лик Божји?
- А. У одељењу има ученик кога нико не бира у тим и коме се ругају због гардеробе.
- Б. Неко објави туђу фотографију на друштвеној мрежи да би добио више „лајкова“.
- В. Један ученик све време проводи сам уз телефон и каже: „Не треба ми нико.“
- Г. Бака у комшилуку живи сама; деца из зграде је поздрављају само кад им нешто треба.
У свим овим причама нешто се губи. Када се ругамо другоме или га користимо за своје „лајкове“, правимо од њега ствар. Када се затворимо у себе, губимо и сами себе. Личност не расте у самоизолацији и коришћењу других, него у љубави, пажњи и жртви: кад позовеш у тим онога кога нико не бира, кад бакицу поздравиш и онда кад ти ништа не треба, кад одложиш телефон да саслушаш друга.
Христос — пуноћа личности
У Христу видимо шта значи бити права личност. Он никада није гледао људе као „масу“.
Док Га је народ гурао са свих страна, једна болесна жена, која је дванаест година патила од течења крви, дотакла се скута Његове хаљине и оздравила. Христос се зауставио и питао ко Га се дотакао, све док она није изашла пред Њега. Хтео је да је сретне лично, а не само да оздрави:
„А он јој рече: Не бој се, кћери, вера твоја спасла те је; иди у миру.“
Лк 8, 48
У Јерихону се Закхеј, старешина цариника, мали растом, попео на дивљу смокву да би бар видео Христа. Сви су га презирали. А Христос:
„А кад Исус дође на оно место, погледавши горе, виде га и рече му: Закхеју, сиђи брзо; јер ми данас ваља бити у дому твоме.“
Лк 19, 5
А пред гробом Свог пријатеља Лазара, Христос није стајао хладан и далек:
„Исусу ударише сузе. Онда Јудејци говораху: Гле како га љубљаше!“
Јн 11, 35–36
Христос је живео за другога — и зато је Он мера сваке личности.
Молитва Светој Тројици
Пресвета Тројице, помилуј нас; Господе, очисти грехе наше; Владару, опрости безакоња наша; Свети, посети и исцели немоћи наше, имена Твога ради.