Подвижничко-евхаристијски етос

Хришћанске врлине

Плодови Духа Светога и здравље душе — вера, нада, љубав и смирење

Нацртај дрво: корен, стабло, гране — али без иједног плода. А сад замисли да неко исече јабуке од папира и залепи их на гране. Да ли је то дрво сада родно? Није. Плод не може да се залепи споља — он расте изнутра, кад дрво има добар корен, воду, сунце и време. Тако је и са врлинама.

Врт са много различитих воћака пуних плодова

Чокот и лозе

Христос је Себе упоредио са виновом лозом:

„Ја сам чокот, а ви лозе. Ко остаје у мени и ја у њему, тај доноси многи плод, јер без мене не можете чинити ништа.“

Јн 15, 5

Лоза одсечена од чокота не може да роди, ма колико се трудила. Ко је онда „корен“ свих врлина? Христос — заједница са Њим у Цркви, у молитви и Светим Тајнама.

Шта је врлина?

Да ли је врлина исто што и лепо понашање? Може ли неко бити учтив, а у срцу горд и пун мржње? Може. Зато врлина у хришћанском смислу није само „добра особина“ ни навика коју човек сам изгради.

Врлина је здравље душе — стање у коме човекове силе (ум, воља, осећања) раде онако како их је Бог створио: окренуте ка Богу и ближњем. Супротност врлини је страст — болест душе, грешна навика која заробљава вољу. Врлина је плод сарадње: благодат Духа Светога + наш подвиг. О томе смо учили у лекцији Хришћански подвиг.

Страст (болест) Врлина (здравље)
гордост, таштина смирење
гнев кроткост, трпљење
среброљубље, похлепа милостивост, нестјажање
стомакоугађање уздржање
завист љубав, радовање туђем добру
униније (лењост, безвољност) ревност, бодрост

Свети Оци говоре о осам главних страсти: стомакоугађање, блуд, среброљубље, гнев, туга, униније, таштина и гордост. Сваку од њих лечи по једна врлина — као што се болест лечи одговарајућим леком.

Вера, нада и љубав

Апостол Павле пише Коринћанима да ни највећи дарови не вреде ништа без љубави: ни говор на свим језицима, ни знање свих тајни, ни вера која премешта горе, ни раздавање целог имања. А онда описује какво је љубав:

„Љубав дуго трпи, благотворна је, љубав не завиди, љубав се не горди, не надима се, Не чини што не пристоји, не тражи своје, не раздражује се, не мисли о злу, Не радује се неправди, а радује се истини, Све сноси, све верује, свему се нада, све трпи.“

1 Кор 13, 4–7

Погледај: скоро све што Павле каже о љубави су глаголи — трпи, не завиди, сноси, верује. Хришћанска љубав није само осећање, него делање: трпи, служи, прашта. И на крају:

„А сад остаје вера, нада, љубав, ово троје; али од њих највећа је љубав.“

1 Кор 13, 13

Ово троје зовемо богословске врлине, јер нас директно повезују са Богом: вером Му верујемо, надом очекујемо Његово Царство, љубављу већ сада живимо у заједници са Њим.

Плод Духа

У посланици Галатима апостол набраја врлине које назива једним именом:

„А плод Духа јесте: љубав, радост, мир, дуготрпљење, благост, доброта, вера, кротост, уздржање …“

Гал 5, 22–23

Зашто апостол каже „плод Духа“, а не „наше заслуге“? Зато што врлине рађа Дух Свети у човеку који се труди и отвара Богу — као што дрво доноси плод кад је здраво и залевано. Ми негујемо дрво, а плод даје Бог.

Дрво врлина

Ако бисмо врлине поређали на дрво, изгледало би овако:

Део дрвета Врлине
корен вера (поверење у Бога) и смирење — темељ, у Христу
стабло подвиг (молитва, пост, послушање) и нада
гране кроткост, трпљење, уздржање, милостивост, доброта, истинољубивост
плод (врх) љубав, радост, мир

А страсти? Оне су као штеточине које нападају дрво — и за сваку постоји лек. Свети Оци уче да је смирење темељ, а љубав круна свих врлина. Смирење није мислити да не вредиш ништа, него истинито видети себе пред Богом — и своје слабости и дарове које си од Њега добио.

Савршени узор свих врлина је Сам Христос:

„Узмите јарам мој на себе и научите се од мене; јер сам ја кротак и смирен срцем, и наћи ћете покој душама својим.“

Мт 11, 29

Ухвати врлину

Врлине се не виде на сликама, него у поступцима. Препознај их:

  • Девојчица је признала да је она разбила вазу, иако је могла да прећути. — истинољубивост и смирење
  • Дечак не узвраћа увредом на увреду и мирно одлази. — кроткост
  • Ученица сваки дан помаже другу који је дуго био болестан да надокнади градиво. — милосрђе и љубав
  • Неко се искрено радује што је друг добио награду коју је и сам желео. — љубав, победа над завишћу

Врлине расту полако, уз Божју помоћ. Не можемо их залепити — али можемо да негујемо дрво: да останемо у Христу, да се подвизавамо, да будемо смирени. Плод даје Дух Свети.

Изабери једну врлину за ову недељу и запази где си је показао (или показала) — и шта ти је било тешко. Можеш и да нацрташ своје „дрво врлина“: у корен упиши темељ, а на врх плод.

Царе небески

Царе небески, Утешитељу, Душе истине, који си свуда и све испуњаваш, ризницо добара и даваоче живота, дођи и усели се у нас, и очисти нас од сваке нечистоте и спаси, Благи, душе наше.

Овако ову молитву пишемо и молимо на црквенословенском језику, старим црквеним словима:

Молитва Царе небески на црквенословенском језику
Царе небески на црквенословенском језику. Извор: Wikimedia Commons, јавно власништво.

Кључни појмови

Врлина
Здравље душе; плод сарадње благодати Духа Светога и човековог подвига; живот у складу са ликом Божјим.
Страст
Болест душе, грешна навика која заробљава вољу (нпр. гордост, гнев, похлепа).
Богословске врлине
Вера, нада и љубав (1 Кор 13, 13); највећа је љубав.
Плод Духа
Врлине које Дух Свети рађа у човеку (Гал 5, 22–23).

Провери шта знаш

Можеш да покушаш колико год пута желиш.

1Допуни речи апостола Павла (1 Кор 13, 13).

2Повежи страст са врлином која је лечи.

3Да ли је ово плод Духа (Гал 5, 22–23)?

радост
мир
слава
дуготрпљење
кротост
богатство

4Шта је врлина у хришћанском смислу?

5„Ухвати врлину“ — повежи пример са врлином.

6Шта је, по учењу Светих Отаца, темељ, а шта круна свих врлина?

За вероучитеље: ова лекција одговара часу 12 у плану за 8. разред.