Када неко каже „постим“, на шта прво помислиш? Вероватно на храну: без меса, млека и јаја. А сад замисли друга који једе само посно, али се по цео дан свађа, оговара другове и никоме не прашта. Да ли он заиста пости? Нешто ту не штима. Пост није само јеловник — пост је тело + душа.
Христос пости
После свог Крштења Христос није одмах почео да проповеда. Најпре је отишао у пустињу:
„Тада Исуса одведе Дух у пустињу да га ђаво куша. И постивши дана четрдесет и ноћи четрдесет, напослетку огладње. И приступи к њему кушач и рече: Ако си Син Божији, реци да камење ово постану хлебови. А он одговори и рече: Писано је: Не живи човек о самом хлебу, но о свакој речи која излази из уста Божијих.“
Мт 4, 1–4
Где је Адам пао? У рају, кад се није уздржао од забрањеног плода. Где Христос побеђује? У пустињи — уздржањем. Христос је Нови Адам: оно што је први Адам изгубио неуздржањем, Он враћа постом и послушношћу Оцу. Зато пост није споредна ствар, него пут којим је ишао Сам Господ.
Пост у Светом Писму
Пост се кроз цело Писмо јавља као припрема за сусрет са Богом.
Мојсије је на гори Синају провео четрдесет дана и четрдесет ноћи код Господа, постећи, пре него што је примио плоче Завета (Изл 34, 28).
Пророк Илија, укрепљен јелом које му је дао анђео, ишао је до горе Божје:
„А он уставши једе и напи се; потом окријепив се онијем јелом, иде четрдесет дана и четрдесет ноћи докле дође на гору Божију Хорив.“
1 Цар 19, 8
Христос учи како се пости — тајно, без показивања:
„А кад постите, не будите суморни као лицемери; јер они натмуре лица своја да се покажу људима како посте. Заиста вам кажем: примили су плату своју. А ти када постиш, намажи главу своју, и лице своје умиј, да те не виде људи где постиш, него Отац твој који је у тајности; и Отац твој који види тајно, узвратиће теби јавно.“
Мт 6, 16–18
А о снази поста и молитве заједно каже:
„А овај се род не изгони осим молитвом и постом.“
Мт 17, 21
Пророк Исаија још у Старом завету објашњава какав је пост Богу угодан:
„А није ли ово пост што изабрах: да развежеш свезе безбожности, да раздријешиш ремење од бремена, да отпустиш потлачене, и да изломите сваки јарам? Није ли да преламаш хљеб свој гладноме, и сиромахе прогнане да уведеш у кућу? Кад видиш гола, да га одјенеш, и да се не кријеш од свога тијела?“
Ис 58, 6–7
Закључак је јасан: пост је припрема за сусрет са Богом, увек спојен са молитвом и милостињом, и пости се тајно, не ради људске хвале.
Постови у Цркви
Црква пости заједно — сви у исто време, као једна породица. Датуми у табели су по грађанском (новом) календару; наша Црква рачуна празнике по јулијанском календару.
| Пост | Трајање | Припрема за празник |
|---|---|---|
| Божићни пост | 40 дана: од 28. новембра до 6. јануара (Бадњи дан) | Божић — Рождество Христово, 7. јануар |
| Велики (Часни) пост | седам недеља пред Васкрс (Четрдесетница и Страсна седмица) | Васкрс — Васкрсење Христово |
| Петровски (Апостолски) пост | од понедељка после Недеље свих светих до 11. јула; трајање зависи од Васкрса | Петровдан — свети апостоли Петар и Павле, 12. јул |
| Госпојински (Успенски) пост | од 14. до 27. августа | Велика Госпојина — Успење Богородице, 28. август |
По црквеном (јулијанском) календару, који је 13 дана „иза“ грађанског, исти датуми гласе: Божићни пост од 15. новембра до 24. децембра, а Божић 25. децембра; Петровски пост траје до 28. јуна, а Петровдан је 29. јуна; Госпојински пост од 1. до 14. августа, а Велика Госпојина 15. августа.
Једнодневни постови су среда (сећање на издају Христову) и петак (сећање на Распеће) током целе године, као и Богојављенски Крстовдан (18. јануар, по црквеном календару 5. јануар), Усековање главе Светог Јована Крститеља (11. септембар, по црквеном календару 29. август) и Воздвижење Часног Крста — Крстовдан (27. септембар, по црквеном календару 14. септембар).
Постоје и мрсне седмице, у којима се не пости ни среда ни петак: од Божића до Крстовдана, седмица после Недеље о митару и фарисеју, Светла седмица после Васкрса и седмица после Духова. Тада се Црква радује празнику.
Шта се једе у посту?
Мрсна храна је месо, млеко, јаја и млечни производи. Посна храна је биљна: хлеб, поврће, пасуљ, воће, ораси. У неке дане поста дозвољена је и риба, а у строже дане Црква се уздржава и од уља, рибе и вина; неки посте и „на води“.
Посебан је евхаристијски пост: пред Свето Причешће не једемо и не пијемо од поноћи — тог јутра не доручкујемо. Тако и телом показујемо да нам је најпотребнија Храна — Сам Христос. За децу и болесне меру одређује свештеник.
Телесни и духовни пост
Свети Оци упозоравају да пост није у томе ко шта једе, него у уздржању срца. Телесни пост је важан, али он помаже ономе главном — духовном посту, уздржању од греха. Од чега још постимо?
| Пости … | од чега? |
|---|---|
| језик | од оговарања, псовке, лажи, ругања |
| очи и уши | од претераног седења пред екранима, ружних садржаја, сплетки |
| руке и срце | уместо да узимају — дају: милостиња, помоћ, праштање, помирење |
Новац уштеђен постом може се дати сиромашнима. Тако пост постаје љубав. Зато кажемо: пост = тело + душа + молитва + милостиња.
Зашто постимо?
- Да научимо да владамо собом, а не да нама владају наше жеље — то је права слобода.
- Да се припремимо за празник и за Свето Причешће — то је циљ сваког поста.
- Да будемо сложни са целом Црквом: постимо заједно, у исто време.
- Да поделимо са онима који немају.
- Да осетимо радост празника после поста.
Црква пост назива пролећем душе. Пост није тужно време, него време буђења. И пазимо: пост није дијета, ни начин мршављења, нити „плаћање“ Богу за грехе — Божја милост се не купује. Пост је лек и припрема.
Четири недеље припреме
Пред Велики пост Црква нас четири недеље припрема, као тренер пред трку:
| Недеља | Поука |
|---|---|
| Недеља о митару и фарисеју | смирење |
| Недеља о блудном сину | покајање и повратак Оцу |
| Месопусна недеља (о Страшном суду) | љубав према ближњем (Мт 25, 31–46); последњи дан за месо |
| Сиропусна недеља — Покладе | сећање на изгнање Адама из раја; праштање — једни од других тражимо опроштај |
Прва недеља говори о двојици људи у храму:
„Два човека уђоше у храм да се моле Богу, један фарисеј а други цариник. Фарисеј стаде и мољаше се у себи овако: Боже, хвала ти што нисам као остали људи: грабљивци, неправедници, прељубници или као овај цариник. Постим двапут у седмици; дајем десетак од свега што стекнем. А цариник издалека стајаше, и не хтеде ни очију уздигнути небу, него се бијаше у прса своја говорећи: Боже, милостив буди мени грешноме! Кажем вам, овај отиде оправдан дому своме, а не онај. Јер сваки који себе узвисује понизиће се, а који себе понизује узвисиће се.“
Лк 18, 10–14
Фарисеј је постио, али се није променио — пост му је постао повод за гордост. Митар није имао чиме да се похвали, а отишао је оправдан. Пост без смирења постаје фарисејство. Зато је седмица после ове недеље мрсна — не пости се ни среда ни петак, да не бисмо постили као фарисеј. Црква нас сама чува од хвалисања постом.
Мера, благослов и љубав
Пост није у правилима ради правила, него у љубави, смирењу и мери.
- Деца, болесни, труднице и стари посте по мери. Колико ћеш ти постити, одређује свештеник — твој духовник — у договору са мамом и татом. Пост који разболи тело није подвиг.
- Не осуђујемо оне који не посте и не хвалимо се својим постом. Ако се неко хвали да пости „строже од свих“, можемо му благо рећи да пост без смирења губи смисао.
- Гостопримство. Ако си у среду код друга на рођендану, а служи се мрсна храна, не намећи свој пост домаћину. Можеш узети нешто посно или мало, без истицања. Свети Оци љубав стављају изнад правила.
- Пост и милостиња. Ако се у одељењу скупља помоћ за болесно дете, то је најлепши пост — дати од свога.
- Пост и екран. Ако постиш од хране, а сатима се свађаш у онлајн игрици, пропустио си оно главно.
Мој пост
За наредни пост — или бар за среду и петак ове недеље — смисли један телесни и један духовни пост, и једну особу којој ћеш помоћи. А ако посрнеш, не одустај: почни поново.
У Великом посту Црква се моли молитвом Светог Јефрема Сирина:
Молитва Светог Јефрема Сирина
Господе и Владико живота мога, духа лености, мрзовоље, властољубља и празнословља не дај ми, духа целомудрија, смиреноумља, трпљења и љубави подај ми, слузи твоме. Да, Господе Царе, подај ми да сагледам своја сагрешења, и не осуђујем брата свога, јер си благословен у векове векова. Амин.