Замисли три фотографије. На једној је галаксија коју је снимио свемирски телескоп: милијарде звезда у спирали, чије светло до нас путује милионима година. На другима су снежна пахуља под микроскопом, савршено шестострука, и људска ћелија, у којој сваког тренутка ради сложенији „погон“ од било које фабрике. Шта ти је прво пало на памет? Можда само: „Вау.“ Али и то дивљење већ је једно питање: откуд све ово, и зашто је овако лепо?
Небеса казују
Црква на то дивљење одавно одговара молитвом. Псалмопевац пева:
„Небеса казују славу Божију, дело руку Његових јавља свод небески. Дан дану говори реч, и ноћ ноћи објављује знање. Нема говора нити речи, од којих се не чују гласи њихови.“
Пс 18, 1–3
Небо нема језик, а ипак „говори“. Свет је као говор без речи, који се чује „по свој земљи“ (Пс 18, 4). Свето Писмо на више места сведочи да се из створеног света може нешто сазнати о Ономе Ко га је створио:
| Одломак | Шта каже | Шта сазнајемо о Творцу |
|---|---|---|
| Пс 18, 1–3 | небеса и свод без речи казују славу Божију | Творац је величанствен; свет је „говор“ |
| Пс 103, 24 | све је створено премудрошћу | Творац је премудар; све има смисао |
| Рим 1, 19–20 | Његова невидљива вечна сила и божанство виде се на створењима | Бог је свемоћан и вечан |
| Дап 14, 17 | Бог не оставља Себе без сведочанства — даје кишу и родне године, радост срцима | Творац је благ и брине се о свему |
„Како су величанствена дела Твоја, Господе! све си премудрошћу створио; испуни се земља творевине Твоје.“
Пс 103, 24
Апостол Павле то каже језиком философа:
„Јер што се може дознати за Бога познато је њима, јер им је Бог објавио. Јер што је на Њему невидљиво, од постања света умом се на створењима јасно види, његова вечна сила и божанство, да немају изговора.“
Рим 1, 19–20
А када су у граду Листри људи Павлу и Варнави хтели да принесу жртве као боговима, Павле је људима објаснио да их живи Бог никад није оставио без трага:
„… мада ипак не остави себе непосведочена, чинећи добро, дајући нам с неба дажд и године родне, пунећи срца наша јелом и весељем.“
Дап 14, 17
Свет није Бог
Пази на важну разлику. Свет сведочи о Богу, али није Бог. Учење да су Бог и природа једно исто зове се пантеизам, и оно је страно хришћанству. Свет није ни настао „сам од себе“. Бог га је створио из ничега, слободном вољом и из љубави, и Сам је погледао своје дело:
„Тада погледа Бог све што је створио, и гле, добро бјеше веома.“
Пост 1, 31
Бог је у свету присутан, али не као „душа света“, него Својим несазданим енергијама — Својом силом, животом и благодаћу. По Својој суштини Он остаје потпуно различит од творевине. Зато се дивимо звездама, а клањамо се Ономе Ко их је створио.
Књига природе
Свети Оци су волели да свет пореде са књигом.
Свети Антоније Велики (IV век) живео је у египатској пустињи и није имао књиге. О њему је сачувана ова поука (не у житију које је написао Свети Атанасије, него код старих црквених писаца, међу њима и историчара Сократа, V век): један философ упитао га је како може да живи без књига. Светитељ је одговорио да је његова књига природа створених бића и да му је увек при руци кад пожели да чита речи Божје.
Свети Василије Велики у Беседама на Шестоднев учи да је свет као училиште, у коме разумне душе уче да познају Бога и да се кроз видљиве ствари уздижу ка Невидљивом.
Свети Максим Исповедник (VII век) иде још дубље. Свака ствар има свој логос, смисао и Божју замисао о себи, а сви ти логоси садржани су у Логосу, Сину Божјем, кроз Кога је све постало:
„Све кроз њега постаде, и без њега ништа не постаде што је постало.“
Јн 1, 3
Зато хришћанин у свету не види случајну гомилу материје, него поруку: свака ствар је реч Онога Ко ју је замислио.
Ипак, постави себи питање: ако је свет књига, ко је њен Писац? И да ли је довољно прочитати књигу да бисмо Писца упознали као личност? Из романа можеш наслутити како писац мисли. Али да бисте се упознали, мораш да га сретнеш.
Наука и вера — како и зашто
Да ли наука „тера“ Бога из света? Неки тако мисле. Али наука и вера одговарају на различита питања:
| Наука пита | Вера пита |
|---|---|
| како нешто настаје и функционише? | ко је Творац? |
| који закони владају васионом? | зашто уопште нешто постоји? |
| од чега је сачињена ћелија? | ради чега је човек ту, какав је смисао? |
Наука проучава законе створеног света, и свако њено откриће може само да увећа дивљење. Свето Писмо није уџбеник физике, па га не треба тако ни читати. Оно сведочи ко је створио свет и зашто. Зато се вера и наука не боре за исто место. Многи научници били су и јесу верници. Српски физичар и проналазач Михајло Пупин био је православни хришћанин и у науци је видео пут ка још већем дивљењу пред Творцем.
Довољно или недовољно?
Колико о Богу можемо сазнати само из творевине?
| Из творевине сазнајемо… | Из творевине НЕ сазнајемо… |
|---|---|
| да Бог постоји | да је Бог Отац, Син и Свети Дух |
| да је премудар, свемоћан и благ | да нас Бог лично воли — до Крста |
| да свет има смисао и поредак | како се човек спасава од греха и смрти |
Природно богопознање је стварно, али непотпуно. Творевина буди питање, а одговор је Личност. Зато је Бог „много пута и разним начинима“ говорио преко пророка, а на крају Сам дошао у Сину (Јевр 1, 1–2). О томе учимо на часовима о Откривењу.
Домаћин и свештеник творевине
Ако је свет Божји дар, онда човек није његов апсолутни господар, него домаћин коме је дар поверен. Уништавање природе зато није само еколошки, него и духовни проблем: то је однос према поклону без поштовања према Ономе Ко га је дао.
Човек је и свештеник творевине. На Светој Литургији Цркви приносимо хлеб и вино, плод земље и људског рада, и свештеник узвикује: „Твоје од твојих Теби приносећи због свега и за све.“ Све што имамо, од Бога смо примили и са захвалношћу Му враћамо.
Од дивљења до захвалности
Свако вечерње у Цркви почиње Предначинатељним псалмом (Пс 103), који почиње речима „Благосиљај, душо моја, Господа“. У њему Црква дивљење пред небом, морем, планинама и свим живим бићима сабира у молитву. Дивљење је почетак, а захвалност је одговор.