Сигурно ти се десило: месецима желиш нешто — нови телефон, пролаз на такмичењу, да те неко примети, да те позову у друштво. И онда се то деси. Неколико дана си срећан. А онда, полако, опет онај познати немир: и шта сад? Као да ниједан испуњени циљ не може дуго да напуни оно место у теби које стално нешто тражи. Можда то није мана коју треба утишати. Можда је то путоказ.
Немирно срце
Шта човек тражи? Срећу, љубав, смисао, слободу, истину, признање, мир. Све је то добро, а ипак нас ништа од тога не смири трајно. Блажени Августин, хришћански епископ из IV и V века, који је и сам дуго лутао, почиње своје Исповести (I књига) молитвом Богу:
Немир срца, дакле, није болест. Он је знак да смо створени за више од пролазног. Православна Црква Августина поштује као блаженог, а ову његову мисао наводимо као општепознату и истиниту.
Човек — биће које се моли
Где год су археолози и историчари тражили, налазили су исто: молитву, жртву, светињу и питање шта долази после смрти. Египћани, Грци, народи Индије и Америке, преци Словена — народи који нису знали један за другог. Зато се каже да је човек по природи религиозно биће, „боготражитељ“.
Али пази: заједничко трагање не значи да су сви одговори исти. Трагање многих народа завршило се обожавањем природе, звезда, владара или дела сопствених руку. Искреног трагаоца поштујемо, ко год он био. Ипак, сведочимо да је пуноћа одговора дата у Христу.
Павле на Ареопагу
Атина у I веку била је град философа, пун храмова и жртвеника. Апостол Павле је међу њима нашао и један на коме је писало „Непознатоме Богу“ (Дап 17, 23). Позван да говори на Ареопагу, градском савету, одржао је беседу коју вреди прочитати пажљиво, део по део.
1. Полази од онога што већ траже. Павле не почиње осудом. Признаје им да су „врло побожни“ и каже им да ће им објавити Онога Кога већ поштују, а не познају.
2. Ко је тај Бог? Не неко из пантеона богова, него Творац свега:
„Бог који је створио свет и све што је у њему, који је Господ неба и земље, не станује у рукотвореним храмовима, нити прима угађања од руку човечијих, као да нешто треба Њему, који сам даје свима живот и дихање и све.“
Дап 17, 24–25
3. Зашто је створио људе? Да Га траже, а Он „није далеко ни од једнога од нас“ (Дап 17, 27). „Јер у Њему живимо, и крећемо се, и јесмо“, каже Павле, и одмах наводи стих њихових песника: „Јер Његов и род јесмо“ (Дап 17, 28). Сусреће их на њиховом језику.
4. Обрт. Тек на крају долази оно ново, што ниједна философија није могла да каже:
„Али не гледајући Бог на времена незнања, сад заповеда свима људима свуда да се покају; јер је установио дан у који ће судити васељени по правди преко Човека којега одреди и даде свима веру васкрснувши га из мртвих.“
Дап 17, 30–31
Кад су чули за васкрсење мртвих, једни су се смејали, други рекли да ће га слушати други пут, а неки су поверовали. Међу њима је био и Дионисије Ареопагит. Поука? Искрено трагање је пут ка Истини, а Истина има име: Христос. Али Истину не можеш „имати“ а да те она не промени. Зато Павле говори о покајању.
Зашто човек тражи Бога?
Одговор је записан на првим страницама Библије:
„Потом рече Бог: Да начинимо човјека по својему обличју, као што смо ми … И створи Бог човјека по обличју својему, по обличју Божијему створи га; мушко и женско створи их.“
Пост 1, 26–27
Човек је створен по икони (образу) Божјој: са разумом, слободом и способношћу да воли и живи у заједници. И позван је да постане подобан Богу. Као што икона „тежи“ своме Првообразу, тако и човек у дубини свога бића тежи Богу. Свети Григорије Богослов зато човека описује као биће које је позвано да се обожи. Отуда немир: створени смо за заједницу са Богом, па нас ништа мање од тога не може смирити.
Странпутице — савремени идоли
Немир срца може да нас одведе и на странпутицу. Апостол Павле пише о људима који су:
„… заменише истину Божију лажју, и више поштоваше и послужише твари него Творцу, који је благословен у векове. Амин.“
Рим 1, 25
Данас ретко ко прави кипове од злата. Али идоли нису нестали, само су променили облик:
| „Идол“ | Шта обећава | Шта заиста даје |
|---|---|---|
| новац, поседовање | сигурност | страх од губитка, похлепу |
| слава, лајкови, пратиоци | признање, вредност | зависност од туђег мишљења |
| задовољство, зависности | срећу | празнину, ропство |
| моћ над другима | слободу | усамљеност |
Новац, признање и задовољство сами по себи нису зли (зависности јесу). Зло почиње кад нешто створено заузме место Бога: кад му жртвујемо време, пријатеље, савест, мир. Идол увек тражи више него што даје. Размисли сам: шта у твом животу „краде“ слободу?
Путеви трагалаца
Има ли људи који су заиста нашли оно што су тражили? Погледај четири пута:
| Трагалац | Шта је тражио | Где је тражио | Сусрет и промена |
|---|---|---|---|
| Свети Јустин Философ (II век) | истину о Богу | у философским школама — код стоика, перипатетичара, питагорејаца, платоничара | један старац га упућује на пророке и Христа; постаје хришћански философ и мученик у Риму |
| Блажени Августин (IV век) | срећу, истину, мир срца | у задовољствима, у манихејству, у философији | у Милану, читајући Рим 13, 13–14, доживљава обраћење; крштава га Свети Амвросије Милански |
| Свети Сава (XII–XIII век) | Царство Небеско уместо земаљског | млади кнежевић напушта двор | замонашује се на Светој Гори; постаје просветитељ свог народа |
| Закхеј (Лк 19, 1–10) | да види Исуса | пење се на дивљу смокву, јер је био малог раста | Христос га зове по имену и долази у његов дом; Закхеј враћа отето и дели имање |
Ево речи које су Августину преокренуле живот, кад их је отворио у посланици апостола Павла:
„Да ходимо поштено као по дану: не у пировању и пијанству, не у разврату и бестидности, не у свађи и зависти. Него се обуците у Господа Исуса Христа; и старање за тело не претварајте у похоте.“
Рим 13, 13–14
Свети Сава није „побегао“ од одговорности. Његов одлазак на Свету Гору био је избор Бога изнад земаљске славе, и управо из тог избора родила се његова велика служба Цркви и народу.
А Закхеј, старешина цариника, богат и презрен? Он је само хтео да види ко је Исус. Није очекивао да ће Исус видети њега:
„А кад Исус дође на оно место, погледавши горе, виде га и рече му: Закхеју, сиђи брзо; јер ми данас ваља бити у дому твоме. И сиђе брзо; и прими га радујући се.“
Лк 19, 5–6
„А Закхеј стаде и рече Господу: Господе, ево пола имања свога даћу сиромасима, и ако кога нечим оштетих, вратићу четвороструко. А Исус му рече: Данас дође спасење дому овоме; јер и ово је син Авраамов. Јер Син Човечији дође да потражи и спасе изгубљено.“
Лк 19, 8–10
Четири степеника
Шта је исто у сва четири пута?
- Немир — ништа пролазно не испуњава срце.
- Тражење — понекад и странпутицама.
- Сусрет — не са идејом, него са Личношћу, Христом, често преко другог човека: старца, Светог Амвросија, светогорског монаха или Самог Христа на улици у Јерихону.
- Промена живота — покајање, нов почетак, служење другима.
Ниједан од њих није „измислио“ Бога. Сваки је био нађен. На ком си ти степенику? Није срамота бити на првом. Срамота би било заборавити да пут постоји.
Бог први тражи човека
Овде је прави обрт целе приче. После пада у рају није Адам тражио Бога. Сакрио се. Бог је тражио њега:
„А Господ Бог викну Адама и рече му: Гдје си?“
Пост 3, 9
Христос Себе описује као пастира који оставља деведесет и девет оваца да би нашао једну изгубљену:
„Који човек од вас, имајући сто оваца и изгубивши једну од њих, не остави деведесет и девет у пустињи и не иде за изгубљеном док је не нађе? И кад је нађе, метне је на рамена своја радујући се …“
Лк 15, 4–5
Наша потрага је, дакле, одговор на Божје тражење. Немир срца је Божји глас у нама: „Где си?“ Како Бог Себе открива човеку који Га тражи — о томе учимо на часовима о Откривењу.
Савремене тврдње
Чућеш их на интернету, у друштву, можда и у себи. Шта на њих одговара вера?
| Тврдња | Шта на то кажемо |
|---|---|
| „Тражим себе, а не Бога.“ | Човек себе у пуноћи налази тек у Богу, по Чијој је икони створен. |
| „Довољно је бити духован, Црква није потребна.“ | Хришћанство није приватна „духовност“, него заједница — Црква. |
| „Све религије су различити путеви до истог циља.“ | Поштујемо сваког трагаоца, али сведочимо Христове речи: „Ја сам Пут и Истина и Живот“ (Јн 14, 6). |
| „Интернет има одговор на свако питање.“ | Информација није сусрет. Податке можеш претражити, а Личност мораш срести. |
„Исус му рече: Ја сам Пут и Истина и Живот; нико не долази Оцу осим кроз мене.“
Јн 14, 6