Светосавље и наша духовна баштина

Светосавље — пут који води у Живот

Јеванђелско православље оваплоћено у животу Светога Саве и предато његовом народу

Реч „светосавље“ чућеш на разним местима: на школској приредби за Савиндан, у проповеди, у новинском наслову, на транспаренту, понекад и у политичком говору. Неко њоме мисли на веру, неко на обичаје, неко на историју, неко на народ. Ако напишемо све асоцијације — Савиндан, химна, Хиландар, Немањићи, просвета, Храм на Врачару, српство — и запитамо се које говоре о Христу, а које само о народу и обичајима, појављује се питање овог часа: може ли светосавље постојати без Христа?

Свети Сава, фреска из манастира Милешеве
Свети Сава, фреска у манастиру Милешеви (XIII век). Извор: Wikimedia Commons, јавно власништво.

Пут који води у живот

Наслов ове лекције садржи реч Живот, написану великим словом. Зашто? Зато што Христос за Себе каже:

„Исус му рече: Ја сам Пут и Истина и Живот; нико не долази Оцу осим кроз мене.“

Јн 14, 6

А Црква у тропару Светоме Сави пева да је он био „учитељ пута који води у живот“. Ако је Живот Христос, онда је и светосавље пут ка Христу — не пут ка некој идеји, ни ка народној величини, ни ка прошлости. Свети Сава је вођа на том путу, а не његов циљ. Он показује правац, као путоказ: ко застане да се диви путоказу, неће стићи.

Пут Светога Саве

О Савином животу знаш много још од основне школе. Сада га гледамо као етапе једног духовног пута: шта је на свакој станици оставио, а шта добио?

Станица Догађај Шта оставља — шта добија
Света Гора кнежевић Растко, млад, тајно одлази на Атос и прима монашки постриг са именом Сава оставља власт и богатство — добија Христа; одрицање
Хиландар и Студеница са оцем, монахом Симеоном, обнавља Хиландар (1198); мошти Светог Симеона преноси у Студеницу и над њима мири завађену браћу Вукана и Стефана оставља тишину Свете Горе — добија помирену браћу; послушање и миротворство
Аутокефалија и Жича 1219. у Никеји постаје први архиепископ самосталне Српске Цркве; седиште у Жичи; оснива епископије, преводи Законоправило оставља монашку келију — добија народ коме служи; служење и просвећење
Ходочашћа и упокојење два пута путује у Свету Земљу; упокојава се у Трнову 1236; мошти у Милешеви; Турци их спаљују на Врачару крајем XVI века (најчешће се наводи 1594) оставља и отаџбину — добија небески град; странствовање и жртва

Свака станица има своју реч из Јеванђеља. На Светој Гори:

„Тада Исус рече ученицима својим: Ако хоће ко за мном ићи, нека се одрекне себе, и узме крст свој и за мном иде.“

Мт 16, 24

У Студеници, над моштима оца, испуњава се блаженство:

„Блажени миротворци, јер ће се синови Божији назвати…“

Мт 5, 9

А цео његов пут, који се завршава далеко од завичаја, сведочи:

„Јер овде немамо постојана града, него тражимо онај који ће доћи.“

Јевр 13, 14

Сваки корак Савиног живота био је корак ка Христу. Зато његов живот и другима показује правац — и зато је он „вођа“ пута, а не само историјска личност.

Шта је светосавље?

Најдубље тумачење светосавља дао је Свети Јустин Ћелијски у књизи „Светосавље као философија живота“. Његову мисао овде препричавамо:

Зашто баш „философија живота“? Философија је, по старом значењу, љубав према мудрости и начин живота, а не само систем мисли. Светосавље је такав начин живота — али његова мудрост није апстрактна: она је Личност, Христос.

Обележје светосавља Шта значи
Христоцентричност у средишту није народ, ни личност Саве, него Христос
Литургичност народ се сабира око Чаше; храм и Евхаристија су срце живота
Подвиг пост, молитва, борба са страстима; монашки идеал као мера
Просвећење вера и знање заједно; школа, књига, превођење
Миротворство и саборност помирење, служење, „ми“ уместо „ја“

И Свети Николај Охридски и Жички у Охридском прологу, на дан Светога Саве, истиче да Сава није радио само за свој род:

Приметиш ли: Свети Николај не каже да је Сава народу дао државу, него душу — и то хришћанску. Државе пролазе; вера живљена у Цркви остаје.

Шта светосавље није

Три тврдње које се често чују — и одговори на њих:

  • „Светосавље је исто што и српство.“ — Не. Светосавље је православље живљено у српском народу. Народ је позван у Цркву, а не Црква у службу народа.
  • „Довољно је прослављати Савиндан и певати химну.“ — Не. Обичај без вере и Литургије постаје фолклор — лепа спољашњост без срца.
  • „Светосавље је отворено за свакога ко пође Христовим путем.“ — Да. Свети Сава је светитељ целе Цркве; поштују га и други православни народи, а на Светој Гори и данас живи његов Хиландар.

Волети свој народ није грех — Христос је плакао над Јерусалимом. Али љубав према роду хришћанин живи у Христу, а не уместо Христа. Чим народ постане идол, светосавље се изгубило, макар се реч „светосавље“ изговарала сто пута. Зато се ова тема води без политизације: светосавље спаја, а не дели. Слично смо видели и код Свете браће: језик и народ служе заједници са Богом, а не обрнуто.

Светосавље данас

Како се данас иде светосавским путем? Ево неколико примера — допуни их својим:

Поље Светосавски корак
Породица крсна слава као литургијски празник, а не само гозба; заједничка молитва; пост
Школа Савиндан као празник просвете; знање као служење, а не средство за надмоћ
Црква Литургија, исповест, Причешће
Друштво помирење завађених, помоћ сиромашнима, поштење у раду — према свима, без обзира на порекло

Свети Сава нам није оставио музеј, него пут. Музеј се гледа — путем се иде. Који један корак светосавског пута можеш да направиш ове недеље?

Црква Светоме Сави пева:

Тропар Светом Сави

Био си вођа, првопрестолник и учитељ пута који води у живот. Када си дошао, светитељу Саво, најпре си Твоје отачаство просветио и препородивши га Духом Светим, као дрвета маслинова, засадио си у духовном рају најсветију твоју децу. Због тога, као равног апостолима и светитељима, поштујући те молимо: Моли Христа Бога да нам дарује велику милост.

Савиндан славимо 27. јануара (14. јануара по старом календару).

Кључни појмови

Светосавље
Православна вера у Христа доживљена и оваплоћена у животу Светога Саве и предата српском народу као пут спасења (Свети Јустин Ћелијски).
Аутокефалија
Самосталност помесне Цркве у унутрашњем управљању, уз очување јединства вере са осталим православним Црквама; Српска Црква ју је добила 1219.
Етнофилетизам
Стављање народне припадности изнад јединства Цркве; осуђен на Сабору у Цариграду 1872. године.
Фолклоризам
Свођење вере на обичаје и спољашње обележје народа, без живе вере, молитве и Литургије.
Саборност
Живот Цркве као заједнице у којој свако живи за све — „ми“ уместо „ја“, у јединству са свим православнима.

Провери шта знаш

Можеш да покушаш колико год пута желиш.

1Шта се догодило на којој станици Савиног пута?

2Повежи обележје светосавља са његовим значењем.

3Допуни.

4Шта је етнофилетизам?

5Тачно или нетачно?

Светосавље је исто што и српство.
Довољно је прослављати Савиндан и певати химну, па да живимо светосавски.
Светосавље је отворено за свакога ко пође Христовим путем.
По Светом Јустину, Сава је најпре светитељ, па тек онда просветитељ.

За вероучитеље: ова лекција одговара часу 17 у плану за IV разред средње школе.