Да ли си се некада молио за некога? Можда за болесну баку, за маму пред пут или за друга који је тужан. А да ли си се икада молио за људе које не познајеш — за путнике у авиону, за болесне у болници, за децу у другим земљама? Црква се за њих моли на свакој Литургији. Хајде да чујемо како.
Шта је јектенија?
Чим Литургија почне и свештеник каже „Благословено Царство Оца и Сина и Светога Духа…“, а народ одговори „Амин“, ђакон (или свештеник) почиње низ кратких молби. Такав низ молби зове се јектенија. Прва и најдужа зове се Велика јектенија.
Ђакон изговара молбу, а народ — или појци у име свих — после сваке одговара: „Господе, помилуј.“
Шта значи „помилуј“? Није то само „опрости ми“. То значи: буди милостив, чувај, помози, опрости и спаси. Када кажемо „Господе, помилуј“, предајемо Богу оне за које се молимо, јер их Он воли још више од нас. Тако их моли и ђакон на крају јектеније:
Крај Велике јектеније
Заштити, спаси, помилуј и сачувај нас, Боже, благодаћу твојом.
За кога се моли Црква?
Послушај неке молбе из Велике јектеније. Текст не мораш да памтиш напамет — довољно је да запамтиш за кога се молимо.
Из Велике јектеније
Ђакон: У миру Господу се помолимо. Народ: Господе, помилуј.
Ђакон: За вишњи мир и спасење душа наших, Господу се помолимо. Народ: Господе, помилуј.
Ђакон: За мир свега света, за непоколебљивост светих Божијих Цркава, и сједињење свих, Господу се помолимо. Народ: Господе, помилуј.
Ђакон: За овај свети храм, и за оне који са вером, побожношћу и страхом Божијим улазе у њега, Господу се помолимо. Народ: Господе, помилуј.
…
Ђакон: За овај град (или: за ово село …), за сваки град, крај и оне који вером живе у њима, Господу се помолимо. Народ: Господе, помилуј.
Ђакон: За благорастворење ваздуха, за изобиље плодова земаљских и времена мирна, Господу се помолимо. Народ: Господе, помилуј.
Ђакон: За оне који плове, за путнике, болеснике, паћенике и сужње, и за њихово спасење, Господу се помолимо. Народ: Господе, помилуј.
Ђакон: Да нас избави од сваке невоље, гњева, опасности и нужде, Господу се помолимо. Народ: Господе, помилуј.
На месту где стоје три тачке ђакон се моли и за патријарха (или епископа), за свештенике и сав верни народ, и за наш православни народ.
Неке речи су старе и тешке. Ево шта значе, једноставно:
| Молимо се … | То значи |
|---|---|
| за вишњи мир и спасење душа наших | за мир који долази од Бога, за спасење |
| за мир свега света и за свете Божје Цркве | за мир у целом свету и за Цркву Божју свуда на земљи |
| за овај свети храм | за наш храм и све који у њега долазе |
| за овај град (село) | за наше место и све који у њему живе |
| за благорастворење ваздуха и изобиље плодова земаљских | за лепо време и добру летину |
| за оне који плове, за путнике, болеснике, паћенике и сужње | за путнике, болесне, оне који пате и заробљене |
| да нас избави од сваке невоље, гњева, опасности и нужде | да нас Бог чува од сваког зла |
Да ли је неко заборављен? Не! Црква мисли на све — и на људе, и на природу (време, плодове земље). Литургија није молитва „само за нас“.
Зашто се молимо за цео свет?
Апостол Павле пише да се молимо за све људе, и каже зашто:
„Јер је ово добро и угодно пред Спаситељем нашим Богом, који хоће да се сви људи спасу и да дођу у познање истине.“
1 Тим 2, 3–4
Бог воли све људе. Христос је Свој живот дао за цео свет. Зато и Црква, која је Тело Христово, на свакој Литургији носи цео свет у молитви — као мајка која мисли на сву своју децу, и на ону која су далеко.
Ми се не молимо „било коме“ и не желимо само да свима буде лепо. Молимо се Богу, у Цркви, кроз Христа — јер само Он може да спасе свет.
Наша мала јектенија
И ти можеш да саставиш своју молбу по угледу на јектенију. На пример:
Молба
За наше учитеље и све који нас уче, Господу се помолимо. Господе, помилуј.
Смисли и ти молбу — за своју породицу, за школу, за болесне и тужне, за природу. Ако имаш неког болесног, помени га по имену. Онда сви заједно одговорите: „Господе, помилуј.“
У недељу на Литургији пажљиво ослушни Велику јектенију. Преброј за колико људи и ствари се Црква моли — и сваки пут тихо реци и ти: „Господе, помилуј.“