Све чека на љубав човека

Замисли две саксије на прозору. У једној је биљка зелена и свежа, а у другој — увела, пожутела, оборених листова. Зашто? Једну је неко сваки дан заливао и окретао ка сунцу, а на другу су сви заборавили. Увела биљка је „чекала“ да неко дође и побрине се за њу. Данас ћемо видети да цео свет чека нешто од човека. Шта ли то може да буде?

Човек у рају — домаћин свега

Бог је створио свет из љубави. Првог човека поставио је у рајски врт и поверио му га:

„И узевши Господ Бог човјека намјести га у врту Едемском, да га ради и да га чува.“

Пост 2, 15

Бог је довео животиње Адаму да види како ће их назвати:

„И Адам надједе име сваком живинчету и свакој птици небеској и свакој звијери пољској …“

Пост 2, 20

Када дајеш име свом кућном љубимцу, шта то значи? Да је твој, да га волиш и да бринеш о њему. Тако је и у рају: човек је волео творевину, а творевина је слушала човека. Човек, Бог и природа живели су у миру. (О рајском врту учио си и на часу Бог, људи и природа.)

Шта се догодило?

Када се човек удаљио од Бога — то зовемо прародитељски грех — изгубио је мир у себи. А кад нема мира у човеку, нема мира ни око њега. Изгубио се и мир са природом.

Од тада човек понекад мисли само на себе: сече шуме без мере, загађује воде, мучи животиње. И творевина због тога пати.

Апостол Павле пише да сва творевина чека и уздише, као да нешто нестрпљиво очекује:

„Јер жарким ишчекивањем творевина очекује да се јаве синови Божији.“

Рим 8, 19

Шта то значи? Свет „чека“ да људи постану добри и свети — да живе као деца Божја. Творевина се нада да ће и она бити ослобођена од пропадања када људи заиста буду живели са Богом.

Шта онда творевина чека од нас? Да живимо са Богом и да је волимо.

Светитељи и животиње

Сети се Светог Герасима и лава о коме си учио (погледај лекцију Све врви од живота). Ево још два светитеља:

Свети Сергије Радоњешки живео је сам у шуми и молио се Богу. Једног дана дошао му је гладан медвед. Светитељ му је дао хлеба. Медвед је после тога долазио сваки дан, а Сергије је делио са њим свој хлеб — понекад и последње парче.

Свети Павле Тивејски много година живео је у пустињи. По предању, гавран му је сваког дана доносио пола хлеба. А када га је посетио Свети Антоније Велики, гавран је донео цео хлеб — за обојицу.

Зашто животиње нису бежале од светитеља? Зато што светитељ који живи са Богом и воли, враћа мир какав је био у рају. Свети Исак Сирин учи да милостиво срце гори љубављу за сву творевину — за људе, птице и животиње.

Творевина чека и моју љубав

Замисли да ти је шума написала писмо:

Шта би ти одговорио шуми, реци, животињама или ваздуху? Ево неколико идеја:

• не бацам смеће, него га носим до канте;
• заливам цвеће и садим дрвеће;
• зими храним птице;
• чувам воду и не пуштам је узалуд;
• нежан сам према свом кућном љубимцу и према свакој животињи.

Ове недеље учини једно дело љубави према природи — залиј увелу биљку, нахрани птице или почисти двориште. И сети се: и она је чекала твоју љубав.