На часовима историје и српског језика сигурно си чуо за грчке митове — о Зевсу на Олимпу, о Прометеју који је људима донео ватру. Стари народи имали су много таквих прича. Да ли су и повести из књиге Постања — о стварању, о рају, о потопу — „митови“ попут њих? Или је у њима нешто сасвим ново? Данас ћемо их упоредити и сабрати све што смо научили од почетка петог разреда.
Шта је мит?
Мит је стара прича којом су народи покушавали да објасне настанак света, богова и човека. Сети се лекције Човек тражи Бога: људи су одувек постављали велика питања — одакле је свет, ко сам ја, зашто постоји зло, шта је после смрти. Митови су њихови одговори. Они сведоче о човековом тражењу — понекад искреном, али помешаном са заблудама. Зато их не исмевамо, него их поштујемо као сведочанство старих народа.
Најстарији сачувани митови потичу из Месопотамије, земље између река Тигра и Еуфрата. Записани су клинастим писмом на глиненим таблицама. Ево два, укратко.
Мит и Свето Писмо — упоређивање
Прочитај сада почетак Светог Писма:
„У почетку створи Бог небо и земљу.“
Пост 1, 1
Нема борбе, нема завидљивих богова. Само један Бог Који говори — и бива. Упореди:
| Питање | Митови Месопотамије | Свето Писмо |
|---|---|---|
| Колико има богова? | много богова, који се међусобно боре | један Бог — Света Тројица |
| Како настаје свет? | из борбе, од тела побеђене богиње | из ничега, Речју, мирно и слободно |
| Зашто је створен човек? | да служи боговима и ради уместо њих | из љубави, као икона Божја, за заједницу са Богом |
| Какав је свет? | настао из сукоба | „добро бјеше веома“ (Пост 1, 31) |
| Потоп | хир богова, који се и сами плаше | последица зла; Бог спасава праведнога и склапа савез |
Да ли би радије био човек из мита — слуга завидљивих богова — или човек из Светог Писма — икона Божја и пријатељ Божји? У митовима је човек потребан боговима као радна снага. У Светом Писму Бог нема потребу за човеком, а ипак га ствара — зато што га воли. Ту је тајна човековог достојанства.
Зашто постоје сличности?
Приметићеш и сличности: и у миту и у Светом Писму има потопа, брода и птица које се пуштају. Зашто?
- Сви народи постављају иста велика питања — о почетку света, о човеку, о злу.
- Човечанство чува далеко сећање на своје почетке. Зато је сећање на потоп остало у предањима многих народа, али искривљено многобоштвом.
Ипак, Свето Писмо није „преписан мит“. Сличности не значе исто порекло ни исти смисао. Митове су људи смислили тражећи Бога. А Свето Писмо је Божје Откривење: свети писци, надахнути Духом Светим, сведоче о једноме Богу, Створитељу из љубави, и о достојанству човека.
Зато Црква повести о стварању, паду и потопу не чита као „народне приче“ ни као измишљене поуке у облику приче. Она их чита као истинито, богонадахнуто сведочанство о стварним почецима света и човека, исказано језиком разумљивим људима. Тако су их читали и Свети Оци — на пример Свети Василије Велики у Шестодневу.
И још нешто: Свето Писмо од самог почетка гледа ка Христу. Још у рају Бог обећава Спаситеља (Пост 3, 15), а Нојев ковчег прасликује Цркву. Ни у једном миту нема ничег сличног — ни обећања Спаситеља, ни Бога Који тражи човека и пита га „Где си?“.
Пут прве целине
Пређени пут почиње човековим тражењем, а завршава се Божјим одговором. Поновимо укратко:
- Човек тражи Бога — стари народи градили су храмове, приносили жртве, правили идоле. Многобоштво је последица удаљавања од Бога. У Атини је апостол Павле нашао жртвеник Непознатоме Богу (Дап 17).
- Божје Откривење — Бог Сам излази човеку у сусрет: кроз створени свет (природно Откривење) и кроз Своју реч (натприродно Откривење), као Мојсију из неопалиме купине. Пуноћа Откривења је Христос.
- Свето Писмо — Божја реч записана по надахнућу Духа Светога (богонадахнутост). Стари Завет у нашој Цркви има 50 књига, а Нови Завет 27.
- Стварање света — Бог ствара из ничега, Речју и Духом, из љубави; шест дана стварања и седми дан благослова.
- Стварање човека и рајски врт — човек је створен по икони Божјој и позван на подобије; у рају је домаћин и свештеник света.
- Прародитељски грех — човек се одвојио од Бога, Извора живота. Наслеђујемо смртност и склоност ка греху, а не кривицу. Бог пита „Где си?“ и даје прво Јеванђеље (Пост 3, 15).
- Човек изван рајског врта — Каин и Авељ, Ноје и потоп, Вавилонска кула. Грех се шири, а Бог спасава и склапа савез. Праслике: ковчег — Црква, потоп — Крштење, Вавилон — Педесетница.
Човек је тражио, а Бог се открио. После потопа и Вавилона Бог бира једнога човека — Аврама — да кроз њега благослови све народе. О њему учимо следеће.