Када неко драг одлази далеко, шта се обично приреди? Опроштајна вечера. А шта човек тада говори — небитне ствари или оно најважније? Пред Своје страдање и Христос је приредио вечеру са ученицима. Али Он им није оставио само речи и успомену. Оставио им је — Себе.
Припрема Пасхе
Била је седмица пред Пасху. Сваке године Јевреји су празновали Пасху као спомен на излазак из Египта: клало се пасхално јагње, јео се бесквасни хлеб и пило вино (о томе си учио у петом разреду, у лекцији Пасха). На Велики четвртак Христос је послао два апостола да све припреме:
„И посла Петра и Јована рекавши: Идите и уготовите нам Пасху да једемо.“
Лк 22, 8
Христос им је рекао да ће у граду срести човека са крчагом воде и да пођу за њим. Домаћин куће показаће им „велику застрту горњу собу“ (Лк 22, 10–12). Ту собу у Јерусалиму предање Цркве назива Сионска горница. Увече је Христос сео за трпезу са дванаест апостола:
„И када дође час, седе за трпезу, и дванаест апостола с њим. И рече им: Веома зажелех да ову Пасху једем с вама пре него пострадам …“
Лк 22, 14–15
Ко је на прву Пасху спасао Израиљ? Бог — а знак спасења била је крв јагњета на вратима. Сада за трпезом седи Онај Кога је Јован Крститељ назвао Јагњетом Божјим. Христос постаје нова Пасха — прелазак из смрти у живот.
Учитељ пере ноге
Док је вечера трајала, догодило се нешто што ученици нису очекивали:
„Устаде од вечере и скиде горње хаљине, па узе убрус и опаса се њиме. Потом усу воду у умиваоницу, и поче прати ноге ученицима и отирати убрусом којим беше опасан.“
Јн 13, 4–5
Прање ногу гостима био је посао најнижег слуге. Зато се Петар успротивио:
„Рече му Петар: Никада ти нећеш опрати моје ноге. Исус му одговори: Ако те не оперем, немаш удела са мном.“
Јн 13, 8
Када је завршио, Христос је ученицима објаснио шта је учинио:
„Кад вам, дакле, опрах ноге, ја Господ и Учитељ, и ви сте дужни једни другима прати ноге. Јер сам вам дао пример да, као што ја учиних вама, и ви чините.“
Јн 13, 14–15
Права величина није у томе да нас други служе, него у смиреној љубави која служи. Зато се у неким помесним Црквама на Велики четвртак, по древном чину, и данас врши обред прања ногу. А нама је остала Христова нова заповест, коју је изговорио те исте вечери:
„Заповест нову дајем вам: да љубите једни друге, као што ја вас љубих, да и ви љубите једни друге.“
Јн 13, 34
Издаја и одрицање
За трпезом је Христос рекао и нешто што је ученике дубоко ожалостило:
„… Заиста, заиста вам кажем: један од вас издаће ме.“
Јн 13, 21
Сваки од њих питао је: „Да нисам ја, Господе?“ (Мт 26, 22). Јуда је узео залогај од Христа и изашао:
„А он узевши залогај одмах изиђе; а беше ноћ.“
Јн 13, 30
Петар је обећао да ће живот свој положити за Христа, а Христос му је рекао да ће Га се три пута одрећи пре него што петао запева (Јн 13, 37–38).
„Ово је Тело Моје“
А онда је Христос учинио оно због чега ову вечеру зовемо Тајна вечера:
„И кад јеђаху, узе Исус хлеб и благословивши преломи га, и даваше ученицима, и рече: Узмите, једите; ово је тело моје. И узе чашу и заблагодаривши даде им говорећи: Пијте из ње сви; јер ово је крв моја Новога завета која се пролива за многе ради отпуштења грехова.“
Мт 26, 26–28
Јеванђелист Лука додаје Христову заповест:
„И узевши хлеб заблагодари, преломи га и даде им говорећи: Ово је тело моје које се даје за вас; ово чините за мој спомен.“
Лк 22, 19
Христос је заблагодарио. Отуда име Евхаристија — грчка реч која значи благодарење. Тако је Христос установио Свету Тајну Евхаристије — Причешћа. Речи над хлебом и вином чујемо на свакој Литургији, онако како их изговара свештеник:
Из Литургије Светог Јована Златоустог
Примите, једите, ово је Тело моје, које се за вас ломи на отпуштење грехова.
Пијте из ње сви, ово је Крв моја Новога Завета, која се за вас и за многе пролива на отпуштење грехова.
После вечере Христос је са ученицима, отпевавши хвалу, изашао на Маслинску гору, у Гетсиманију (Мт 26, 30. 36). Тамо почиње Његово страдање.
Тајна вечера и Литургија
| Христос на Тајној вечери | Свештеник и Црква на Литургији |
|---|---|
| узима хлеб и чашу | приноси хлеб (просфору) и вино |
| благодари и благосиља | Црква благодари: „Заблагодаримо Господу“ |
| ломи хлеб и даје ученицима | свештеник ломи Агнец и причешћује верне |
| „ово је тело моје … ово је крв моја“ | Дух Свети претвара дарове у Тело и Крв Христову |
| заповеда да то чине за Његов спомен | Црква то чини од тада до данас — на свакој Литургији |
Хлеб и вино на Литургији нису знак који нас само подсећа на Христа: они силом Духа Светога заиста постају Његово Тело и Крв. Литургија није ни представа ни „нова, поновљена жртва“: на свакој Литургији учествујемо у једној истој Христовој Вечери и жртви, која нам постаје присутна. Православна Црква, по предању које чува од давнина, служи Литургију на квасном хлебу — просфори.
Зато Причешћу приступамо припремљени — постом, молитвом и исповешћу — и онако како нас позива свештеник:
Позив на Причешће
Са страхом Божјим, вером и љубављу приступите.
Икона Тајне вечере
Погледај икону Тајне вечере и пронађи: Христа у средини; апостола Јована, који се наслонио на Христове груди (Јн 13, 23–25); Јуду, који пружа руку у зделу (Мт 26, 23); чашу и хлеб на трпези.
У храму се ова икона налази на иконостасу, изнад Царских двери. Зашто баш ту? Зато што се иза тих врата, на Часној трпези, Тајна вечера обнавља на свакој Литургији.