Замисли да две особе које се никада нису виделе треба да се препознају на железничкој станици. Како? Једна има половину преломљене разгледнице, а друга другу половину. Кад се половине поклопе — препознали су се. У старом свету такав знак звао се σύμβολον (символ). И хришћани имају свој „символ“ — по њему се већ више од шеснаест векова препознају као чланови једне Цркве. То је Символ вере.
Шта значи реч „символ“
Грчка реч σύμβολον долази од глагола који значи „саставити, спојити“. Символ је био знак препознавања: две половине предмета које се састављају. Ко има праву половину, тај припада истој заједници.
Символ вере није, дакле, „символичан“ у смислу „замишљен“ или „неозбиљан“. То је исповедање вере по коме хришћанин показује да верује исто што и цела Црква — од апостола до данас.
Од сабора до молитве
На часовима о Васељенским саборима видели смо како су епископи бранили истину вере. Своју веру записали су у кратко исповедање:
- Први Васељенски сабор (Никеја, 325) — у основи чланови 1–7: о Богу Оцу и о Сину, „једносуштном Оцу“ (против Арија).
- Други Васељенски сабор (Цариград, 381) — чланови 8–12: о Духу Светоме, „Господу, Животворноме“ (против Македонија), и о Цркви, Крштењу и будућем веку.
Зато се зове Никејско-цариградски Символ вере. Ова подела на 1–7 и 8–12 је основна, школска подела — Други сабор је донекле допунио и неке речи у средини Символа.
Символ вере
Ево целог Символа вере, онако како га сав народ пева на Светој Литургији. Сваки ред је један члан:
Символ вере
Верујем у једнога Бога Оца, Сведржитеља, Творца неба и земље и свега видљивог и невидљивог. И у једнога Господа Исуса Христа, Сина Божијега, Јединороднога, рођеног од Оца пре свих векова, Светлост од Светлости, Бога истинитог од Бога истинитог, рођеног, не створеног, једносуштног Оцу, кроз Кога је све постало; Који је ради нас људи и ради нашега спасења сишао с небеса, и оваплотио се од Духа Светога и Марије Дјеве и постао човек; И Који је распет за нас у време Понтија Пилата, и страдао и погребен; И Који је васкрсао у трећи дан, по Писму; И Који се вазнео на небеса и седи са десне стране Оца; И Који ће опет доћи са славом да суди живима и мртвима, Његовом Царству неће бити краја. И у Духа Светога, Господа, Животворнога, Који од Оца исходи, Који се са Оцем и Сином заједно поштује и заједно слави, Који је говорио кроз пророке. У једну, свету, саборну и апостолску Цркву. Исповедам једно крштење за опроштење грехова. Чекам васкрсење мртвих. И живот будућега века. Амин.
Овако ову молитву пишемо и молимо на црквенословенском језику, старим црквеним словима:
Грађа Символа вере
Символ има дванаест чланова. Погледај како је сложен: најпре исповеда Оца, Сина и Духа Светога — Свету Тројицу — а затим живот Цркве у Духу и нашу наду.
| Чланови | О Коме или о чему | Кључне речи и значење |
|---|---|---|
| 1 | Бог Отац | Сведржитељ — Онај Који све држи у Својој руци и о свему се брине; Творац свега видљивог и невидљивог (и анђела) |
| 2–7 | Син Божји — Исус Христос | Јединородни — једини рођен од Оца; једносуштни — исте суштине са Оцем; оваплотио се — примио тело, постао човек; Распеће, Васкрсење, Вазнесење, Други долазак |
| 8 | Дух Свети | Господ (Бог); Животворни — даје живот; од Оца исходи; поштује се и слави заједно са Оцем и Сином |
| 9 | Црква | једна (Тело Христово), света (освећена Христом), саборна (има пуноћу вере и живота), апостолска (утемељена на апостолима и њиховом предању) |
| 10 | Крштење | једно — не понавља се; рађање за нови живот |
| 11–12 | нада хришћана | васкрсење мртвих и живот будућег века — Царство Божје |
Пети члан говори о Васкрсењу „по Писму“. Апостол Павле пише:
„Јер вам најпре предадох што и примих, да Христос умре за грехе наше по Писму, и да би погребен, и да је устао трећи дан, по Писму…“
1 Кор 15, 3–4
Речи које чувају од заблуда
Сваку реч Символа Свети Оци су пажљиво бирали. Неке од њих су као штит против погрешних учења:
| Погрешна тврдња | Речи Символа које је побијају | Члан |
|---|---|---|
| Син је створење (Арије). | „рођеног, не створеног, једносуштног Оцу“ | 2 |
| Христос није имао право тело. | „оваплотио се од Духа Светога и Марије Дјеве и постао човек“ | 3 |
| Дух Свети није Бог (Македоније). | „Господа, Животворнога … Који се са Оцем и Сином заједно поштује и заједно слави“ | 8 |
| Свет је постао сам од себе. | „Творца неба и земље и свега видљивог и невидљивог“ | 1 |
| Смрћу све престаје. | „Чекам васкрсење мртвих. И живот будућега века.“ | 11–12 |
Дух од Оца исходи
Осми члан изговарамо онако како су га утврдили сабори: Дух Свети „од Оца исходи“. То су речи Самог Христа:
„А када дође Утешитељ, кога ћу вам ја послати од Оца, Дух Истине, који од Оца исходи, Он ће сведочити за мене.“
Јн 15, 26
На Западу је касније, без сабора целе Цркве, у Символ додато „и од Сина“. Православна Црква тај додатак не прихвата: Символ вере је заједничко исповедање целе Цркве и њему се ништа не додаје нити одузима.
Погледај још једном Христове речи: Он каже да ће Он послати Утешитеља „од Оца“, а да Дух од Оца исходи. Син шаље Духа Светога у свет, Цркви и нама; али Дух вечно исходи од Оца, Који је, како уче Свети Оци, једини извор и Сина и Духа. Зато Црква мирно и без свађе чува речи сабора онакве какве јесу.
Символ вере кроз црквену годину
Оно што исповедамо у Символу, Црква кроз годину и празнује. Црквена година је као „Символ вере који се живи“:
| Икона празника | Члан | Речи Символа |
|---|---|---|
| Рођење Христово (Божић) | 3 | „оваплотио се од Духа Светога и Марије Дјеве и постао човек“ |
| Распеће (Велики петак) | 4 | „распет за нас у време Понтија Пилата, и страдао и погребен“ |
| Силазак у ад — Васкрсење (Васкрс) | 5 | „васкрсао у трећи дан, по Писму“ |
| Вазнесење Господње (Спасовдан) | 6 | „вазнео се на небеса и седи са десне стране Оца“ |
| Други долазак (Страшни суд) | 7 | „опет доћи са славом да суди живима и мртвима“ |
| Педесетница (Силазак Светога Духа, Тројице) | 8 | „у Духа Светога, Господа, Животворнога“ |
Православна икона Васкрсења је Силазак у ад: васкрсли Христос разбија врата ада и изводи из гробова Адама и Еву. Слике Христа који излази из гроба са заставом нису православна икона овог празника.
Символ вере у животу Цркве
| Када? | Ко изговара? | Зашто? |
|---|---|---|
| на Крштењу | крштеник, или кум за дете | исповеда веру у коју се крштава |
| на Литургији, пре приношења Дарова | сав народ заједно | Црква једним устима исповеда једну веру |
| у јутарњој молитви | сваки верник | свакодневно обнавља своју веру |
На Литургији, пре него што се Символ запева, ђакон позива:
Пред Символ вере (из Литургије)
Ђакон: Љубимо једни друге, да бисмо једнодушно исповедали. Народ: Оца и Сина и Светога Духа, Тројицу једносуштну и нераздељиву.
Пре исповедања вере долази љубав. Не можемо једнодушно исповедати веру у Бога Који је љубав, ако једни другима окрећемо леђа.
Символ почиње речју „Верујем“, а не „верујемо“. Свако га изговара лично, али га сви изговарају заједно: лична вера живи у заједници Цркве. Вера није само мишљење у глави, него поверење и предавање себе Богу.
Научи напамет
Символ вере учи се постепено — члан по члан. Почни од првог, па сваког дана додај по један. Када у недељу на Литургији чујеш „Љубимо једни друге…“, исповеди веру заједно са свима. Сада знаш шта значи свака реч.