Уђи у храм и подигни поглед ка куполи. Одозго, са највишег места, гледа те Христос Пантократор — Сведржитељ. У левој руци држи Јеванђеље, десном благосиља. Око Његове главе пише нешто на грчком. Ко је Онај Који нас гледа са куполе? Само велики учитељ? Пророк? Неко ко је давно живео? Христос је једном Сам поставио то питање Својим ученицима:
„А када дође Исус у крајеве Кесарије Филипове, запита ученике своје говорећи: Шта о мени говоре људи ко је Син Човечији? А они рекоше: Једни говоре да си Јован Крститељ, други да си Илија, други опет Јеремија, или који од пророка. Рече им Исус: А ви шта велите ко сам ја? А Симон Петар одговори и рече: Ти си Христос, Син Бога живога.“
Мт 16, 13–16
И данас људи о Христу кажу различито: добар учитељ, мудрац, пророк, историјска личност. Црква одговара једном речју — Богочовек. У шестом разреду смо научили да је Исус Христос Богочовек. Сада ћемо прецизније видети шта та реч значи и зашто је Црква на саборима тако брижљиво чувала сваку реч о Христу.
Јеванђеље сведочи
Читај Јеванђеље као истраживач. У неким догађајима нарочито се види да је Христос човек, у другима да је Бог — а у многима обоје.
| Одломак | Види се да је човек | Види се да је Бог |
|---|---|---|
| Лк 2, 7. 13–14 — Рођење | рођен је као дете, повијен у пелене | анђели славе Бога због Његовог рођења |
| Мт 4, 2 — пост у пустињи | огладнео је | — |
| Јн 2, 1–11 — свадба у Кани | позван је на свадбу са ученицима | претвара воду у вино |
| Мк 4, 38–39 — бура на мору | спава у лађи, уморан | запрети ветру и мору — и настаде тишина |
| Јн 11, 35. 43–44 — Лазар | заплакао је за пријатељем | васкрсава Лазара, мртвог четири дана |
| Мк 2, 5–12 — одузети | говори са људима, види њихову веру | опрашта грехе — то може само Бог |
| Лк 22, 44; Мт 28, 6 — Гетсиманија и Васкрсење | моли се у самртној борби, умире на Крсту | васкрсава из мртвих Својом силом |
„И уједанпут са анђелом се појави мноштво војске небеске, који хваљаху Бога говорећи: Слава на висини Богу, и на земљи мир, међу људима добра воља.“
Лк 2, 13–14
„И постивши дана четрдесет и ноћи четрдесет, напослетку огладње.“
Мт 4, 2
„И ово рекавши, викну громким гласом: Лазаре, изиђи напоље! И изиђе умрли увијен по рукама и ногама погребним повојима, и лице му убрусом повезано. Исус им рече: Раздрешите га и пустите нека иде.“
Јн 11, 43–44
„Но да знате да власт има Син Човечији на земљи опраштати грехе; рече одузетоме: Теби говорим: Устани и узми одар свој, и иди дому своме. И уста одмах, и узевши одар изиђе пред свима тако да се сви дивљаху и слављаху Бога говорећи: Никада тако што не видесмо.“
Мк 2, 10–12
„И будући у самртној борби, мољаше се усрдније; а зној његов беше као капље крви које капљу на земљу.“
Лк 22, 44
„Није овде; јер устаде као што је казао. Ходите да видите место где је лежао Господ.“
Мт 28, 6
Шта закључујемо? Исти Христос плаче за пријатељем и исти Христос га васкрсава. Исти Христос се у Гетсиманији моли у самртној борби и исти васкрсава трећег дана. Није један Христос човек, а други Бог — то је једна Личност. Он увек делује као један, кроз обе Своје природе.
Шта је Црква исповедила
„И Логос постаде тело и настани се међу нама, и видесмо славу његову, славу као Јединороднога од Оца, пун благодати и истине.“
Јн 1, 14
- Ко је Христос? — Вечни Син Божји, Логос, друга Личност Свете Тројице.
- Шта је постао? — Од Духа Светога и Марије Дјеве примио је целу људску природу: тело и душу, ум и вољу — све осим греха.
- Једна Личност — две природе. Христос је једна Личност (Ипостас) у две природе: Божанској (од Оца, пре свих векова) и људској (од Мајке, у времену).
- Богородица. Пошто је Онај Кога је Марија родила — Бог, Марију називамо Богородица (Трећи сабор, Ефес, 431). То не значи да је Марија „старија“ од Бога, него да је по телу родила Онога Који је Бог.
Ову веру исповедамо на свакој Литургији у Символу вере:
Символ вере (из другог и трећег члана)
… Бога истинитог од Бога истинитог, рођеног, не створеног, једносуштног Оцу, кроз Кога је све постало; Који је ради нас људи и ради нашега спасења сишао с небеса, и оваплотио се од Духа Светога и Марије Дјеве и постао човек …
Четири речи Халкидона
Године 451. Четврти Васељенски сабор у Халкидону исповедио је да су две природе у Христу сједињене:
| Реч | Шта значи |
|---|---|
| несливено | природе се не мешају у неку трећу |
| непроменљиво | Божанство не прелази у човештво, ни човештво у Божанство |
| нераздељиво | природе се не деле на „два Христа“ |
| неразлучно | природе се никада не одвајају — ни на Крсту, ни у гробу, ни на небу |
Лакше их памтиш у паровима: несливено – непроменљиво (природе се не мешају) и нераздељиво – неразлучно (природе се не раздвајају).
Пошто је Христос примио целог човека, примио је и људску вољу. Зато је Шести Васељенски сабор (Цариград, 680–681) исповедио да у Христу постоје две воље — Божанска и људска — и две енергије (делатности), јер свака природа има своју вољу и делатност. Воље су у потпуној слози: Његова људска воља се слободно и с љубављу покорава вољи Божјој.
Јереси и одговор Цркве
| Јерес | Шта је тврдила | Шта Црква исповеда |
|---|---|---|
| Аријанство | Христос није прави Бог, него створење | Син је једносуштан Оцу (Никеја, 325) |
| Докетизам | Христово тело било је само привид | Христос је истински постао човек, страдао и умро |
| Несторијанство | у Христу су две личности | једна Личност; Марија је Богородица (Ефес, 431) |
| Монофизитство | људска природа се „растопила“ у Божанској | две природе, несливено (Халкидон, 451) |
Пази како говориш о Христу:
- Христос није „пола Бог, пола човек“. Он је сав Бог и сав човек.
- Христос није „човек у коме станује Бог“, као у неком храму. Он је вечни Син Божји Који је Сам постао човек.
- Не говоримо као да су у Христу „двојица“ — један Који гладује и један Који чини чуда. Увек делује један исти Христос, кроз обе природе.
Христос на икони
Вратимо се икони Христа Пантократора са почетка:
- IC XC — скраћеница за Исус Христос: људско име (Исус) и звање (Христос — Помазаник, Месија).
- Ο ΩΝ у ореолу са крстом — „Онај Који јесте“, Божје име које је Бог открио Мојсију код несагориве купине (Изл 3, 14). Ово име пише око главе Христове, јер је Христос Бог.
- У левој руци — Јеванђеље: Он је Логос, Реч Божја. Десном руком благосиља.
На икони Богородице са Христом пише ΜΡ ΘΥ — Мајка Божја. А на икони Васкрсења, Силаску у ад, видимо пети члан Символа вере: „васкрсао у трећи дан, по Писму“.
Зашто Христа смемо да сликамо? Зато што је невидљиви Бог постао видљив човек. Икони указујемо поштовање, а Христу, Који је на њој насликан, клањамо се као Богу.
Зашто је то важно за нас?
Свети Атанасије Велики учи да је Бог постао човек да би човек постао бог — по благодати. Размисли:
- Да Христос није Бог, не би могао да нас сједини са Богом.
- Да није истински човек, не би спасао и исцелио нашу људску природу.
У Христу су се Бог и човек сјединили заувек. Зато и ми, у Цркви и на Литургији, можемо да постанемо оно о чему пише апостол Петар:
„…да кроз њих постанете причасници божанске природе, избегнувши похотну трулеж у свету.“
2 Пт 1, 4
То се зове обожење. Човек при том не постаје Бог по природи — остаје створење — али по благодати, нествореној енергији Божјој, живи божанским животом и постаје сличан Богу. Ради тога је Бог постао човек — „ради нас људи и ради нашега спасења“, како исповедамо у Символу вере.
А шта ти кажеш?
После Васкрсења апостол Тома, који је сумњао, видео је Христове ране и узвикнуо:
„И одговори Тома и рече му: Господ мој и Бог мој!“
Јн 20, 28
Квиз о Христу се лако реши. Али питање „А ви шта велите ко сам ја?“ остаје — на њега одговарамо целим животом. Хришћани вековима одговарају и кратком молитвом, која у себи садржи цело исповедање вере у Богочовека:
Исусова молитва
Господе Исусе Христе, Сине Божји, помилуј ме грешнога.