Шта би значило за нас кад би Христос био само веома добар човек, или неко узвишено створење — али не Бог? Да ли би неко ко није Бог могао да нас сједини са Богом? Управо око тог питања почетком IV века настао је велики спор, када је један свештеник из Александрије, по имену Арије, почео да учи да Син Божји није Бог. Тада се Црква, после завршетка прогона, први пут сабрала из целог света. Тако почиње прича о седам Васељенских сабора.
Од Јерусалима до Никеје
На претходном часу упознали смо Апостолски сабор у Јерусалиму. Три века касније прилике су биле сасвим другачије: после Миланског едикта (313) престали су прогони, и епископи су први пут могли да се слободно окупе из свих крајева царства.
Свих седам Васељенских сабора одржано је између 325. и 787. године, у четири града који се данас налазе у Турској:
| Град тада | Где је данас | Сабори |
|---|---|---|
| Никеја | Изник, у северозападној Турској | I и VII |
| Цариград | Истанбул, на Босфору | II, V и VI |
| Ефес | рушевине код Селчука, близу Егејског мора | III |
| Халкидон | део данашњег Истанбула, на азијској обали Босфора | IV |
Седам сабора
| Сабор | Година и место | Цар | Јерес | Шта је Црква исповедила |
|---|---|---|---|---|
| I | 325, Никеја | Св. Константин Велики | Арије: Син је створење, није Бог | Син је једносуштан Оцу, „Бога истинитог од Бога истинитог“; први део Символа вере |
| II | 381, Цариград | Теодосије Велики | Македоније (духоборци): Дух Свети није Бог | Дух Свети је Господ, Животворни, Који од Оца исходи; допуњен Символ вере |
| III | 431, Ефес | Теодосије II | Несторије: у Христу две личности; Марија је само „Христородица“ | Христос је једна Личност; Марија је Богородица |
| IV | 451, Халкидон | Маркијан | монофизити (Евтихије): у Христу само једна природа | Христос је једна Личност у две природе: несливено, непроменљиво, нераздељиво, неразлучно |
| V | 553, Цариград | Јустинијан | остаци несторијанства („Три поглавља“) | потврђено учење претходних сабора о Христу |
| VI | 680–681, Цариград | Константин IV | монотелити: у Христу само једна воља | у Христу су две воље — Божанска и људска, у слози — и две енергије (делатности) |
| VII | 787, Никеја | царица Ирина | иконоборци: иконе су идоли | иконе се поштују, а не обожавају; част иконе прелази на онога ко је на њој насликан |
Први сабор. Арије је учио да је Син Божји највише и најсавршеније створење, али да није вечан и да није Бог. Епископи сабрани у Никеји исповедили су да је Син Бог истинити од Бога истинитог, рођен, а не створен, једносуштан Оцу. Реч једносуштан значи: исте суштине, исте природе — Син је Бог као и Отац. Тада је записан први део Символа вере.
Други сабор. Македоније и његови следбеници, које су звали духоборци („они који се боре против Духа“), учили су да Дух Свети није Бог. Сабор у Цариграду исповедио је да је Дух Свети Господ, Животворни, Који од Оца исходи и Који се са Оцем и Сином заједно поштује и слави. Тада је Символ вере допуњен — до краја, онако како га и данас изговарамо. О томе учимо у лекцији Символ вере.
Трећи сабор. Несторије, архиепископ цариградски, није хтео Дјеву Марију да назове Богородицом, него само „Христородицом“, јер је у Христу видео као два „лица“ — Бога и човека који су само спојени. Сабор у Ефесу исповедио је да је Христос једна Личност — вечни Син Божји, Који је постао човек. Пошто је Онај Кога је Марија родила — Бог, она је Богородица.
Четврти сабор. Евтихије је, бежећи од Несторијеве грешке, отишао у другу крајност: учио је да се човештво у Христу „растопило“ у Божанству, па да у Њему остаје само једна природа (зато се његови следбеници зову монофизити — „једноприродници“). Сабор у Халкидону исповедио је да је Христос једна Личност у две природе, сједињене несливено, непроменљиво, нераздељиво и неразлучно. О томе више у лекцији Богочовек Христос.
Пети сабор. Потврдио је учење претходних сабора и осудио списе („Три поглавља“) у којима је и даље тињало несторијанско учење.
Шести сабор. Монотелити су учили да у Христу постоји само једна воља. Сабор је исповедио да Христос, пошто је истинити Бог и истинити човек, има две воље — Божанску и људску — и две енергије (делатности), јер свака природа има своју вољу и своју делатност. Његова људска воља никада се не супротставља Божанској, него јој се слободно покорава. У Гетсиманском врту Христос се молио Оцу: „не како ја хоћу, него како ти!“ (Мт 26, 39).
Седми сабор. Иконоборци су иконе сматрали идолима и уништавали их. Сабор у Никеји исповедио је да се свете иконе поштују — целивамо их, палимо пред њима свеће, кадимо их — али се не обожавају, јер клањање припада само Богу. Част која се указује икони прелази на онога ко је на њој насликан.
Ко је Бог? Ко је Христос?
Свих седам сабора своди се на два велика питања:
| Питање | Сабори | Одговор Цркве |
|---|---|---|
| Ко је Бог? | I и II | Света Тројица — Отац, Син и Дух Свети, једносуштна и нераздељива |
| Ко је Христос? | III–VI (и VII) | Богочовек: једна Личност, истинити Бог и истинити човек; зато се може и сликати на икони |
Зашто је Црква толико пазила на сваку реч? Зато што од истине о Христу зависи наше спасење. Да Христос није Бог, не би могао да нас сједини са Богом. Да није истински човек, не би спасао нашу људску природу. Само Бог Који је постао човек може човека да доведе до Бога.
Свети Оци — бранитељи вере
Многи епископи и монаси били су спремни да трпе прогонство, па и мучење, због једне речи — као што су „једносуштан“ или „Богородица“. Ево неколико њих:
- Св. Атанасије Велики — као млад ђакон био је на Првом сабору, а касније је постао архиепископ александријски. Због одбране вере у Христово Божанство пет пута је протериван. Учио је да је Бог постао човек да би човек постао бог — по благодати.
- Св. Николај Мирликијски — по предању, учесник Првог сабора. Позната прича о томе како је ударио Арија јесте предање, а не историјски извештај.
- Св. Григорије Богослов — бранио је Божанство Светога Духа; учествовао је на Другом сабору и једно време му председавао.
- Св. Кирило Александријски — бранио је назив Богородица и председавао Трећим сабором у Ефесу.
- Св. Максим Исповедник — бранио је две воље у Христу. Због тога је мучен и умро је у прогонству, пре Шестог сабора, који је потврдио његово учење.
- Св. Јован Дамаскин — писао је у одбрану светих икона. Седми сабор, одржан после његове смрти, потврдио је његово учење.
О Арију, Несторију и другима говоримо без подсмеха. Црква осуђује заблуду, а моли се за спасење свих људи.
Одговори из Светог Писма
Свети Оци нису измишљали нове одговоре. Веру су бранили Светим Писмом, читаним у Предању Цркве. Покушај и ти да одговориш као они:
Арије: „Син није Бог, него створење.“
„У почетку беше Логос (Реч), и Логос беше у Бога, и Логос беше Бог.“
Јн 1, 1
„Ја и Отац једно смо.“
Јн 10, 30
Македоније: „Дух Свети је само сила, створење.“
„Идите, дакле, и научите све народе крстећи их у име Оца и Сина и Светога Духа.“
Мт 28, 19
„А када дође Утешитељ, кога ћу вам ја послати од Оца, Дух Истине, који од Оца исходи, Он ће сведочити за мене.“
Јн 15, 26
Крштавамо се у једно Име — Оца и Сина и Светога Духа. Дух није створење, него Господ, Који од Оца исходи.
Несторије: „Марија је родила само човека, а не Бога.“
„И откуд мени ово да дође мати Господа мојега мени?“
Лк 1, 43
Тако Јелисавета поздравља Марију. А Јеванђелист Јован пише: „И Логос постаде тело“ (Јн 1, 14) — вечни Логос, Који је Бог, постао је човек. Зато је Марија Богородица.
Иконоборци: „Слике су идоли; Бога не смемо сликати.“
„И Логос постаде тело и настани се међу нама, и видесмо славу његову, славу као Јединороднога од Оца, пун благодати и истине.“
Јн 1, 14
„Исус му рече: Толико сам времена с вама и ниси ме познао, Филипе? Ко је видео мене, видео је Оца; па како ти говориш: Покажи нам Оца?“
Јн 14, 9
Невидљиви Бог постао је у Христу видљив човек. Људи су Га гледали и додиривали — зато Христа можемо сликати, а част иконе прелази на Христа.
Цар и сабор
Цареви су сазивали саборе, бринули о миру и о томе да епископи могу да се окупе. Али веру су исповедали епископи, сведочећи оно што су примили од апостола. Ни цар ни један епископ није „изнад“ сабора: одлуке сабора проверила је и прихватила цела Црква.
Православна Црква признаје само седам Васељенских сабора. Неке касније саборе на Западу римокатоличка црква назива „васељенским“, али они то за Православну Цркву нису.
Сабори у животу Цркве
Сабори нису само део историје — Црква их и данас слави:
- Недеља Светих Отаца Првог васељенског сабора — седма недеља по Васкрсу.
- Недеља Православља — прва недеља Великог поста. Слави се победа над иконоборством (843. године), а иконе се износе у литију око храма.
- На свакој Литургији певамо Символ вере — „плод“ прва два сабора.
Сабори нису „измислили“ нову веру. Сачували су веру апостола — да је Бог Света Тројица и да је Христос Богочовек. И ми данас исповедамо исту веру као Свети Атанасије, Свети Григорије и Свети Јован Дамаскин.