Колико вреди једна књига? Данас се књига одштампа за неколико минута. Али пре осам и више векова Мирослављево јеванђеље преписивало се руком — месецима, можда и годинама. Писало се на пергаменту, од обрађене коже, бојама од минерала и злата. Зашто су монаси улагали толики труд? Зато што то није била било каква књига: то је било Јеванђеље, које се чита на Литургији.
Све из богослужења
Баштина није само у камену, о коме смо учили у лекцији Српска црквена баштина — градитељство и живопис. Она је и у књигама, иконама и песми. И све је то настало из истог извора — из богослужења:
- књиге су преписиване пре свега за богослужење — Јеванђеље, Апостол, Псалтир, Октоих, Минеј — да се читају;
- иконе су писане да се молимо;
- појање је ту да се пева на Литургији.
Манастири су вековима били скрипторијуми (радионице где се преписују књиге), иконописачке радионице и школе појања. Све то — на славу Божју.
Рукописи
Мирослављево јеванђеље настало је крајем XII века за хумског кнеза Мирослава, брата Стефана Немање. Један је од најстаријих и најзначајнијих сачуваних српских ћирилских рукописа. Украшено је минијатурама и раскошним иницијалима — украшеним почетним словима, у којима се преплићу биљке, животиње и људи. Уписано је у Унесков регистар „Памћење света“.
Нешто млађе је Вуканово јеванђеље (почетак XIII века), писано за Немањиног сина Вукана.
Зашто је баш Јеванђеље најлепше украшена књига? Зато што у њему говори Сам Христос. На Литургији се Јеванђеље уноси свечано, целива се и чита стојећи.
Писци
| Писац | Дело |
|---|---|
| Свети Сава | типици (правила манастирског живота, нпр. Студенички типик), Житије Светог Симеона |
| Свети Стефан Првовенчани | Житије Светог Симеона |
| Доментијан и Теодосије | житија Светога Саве |
| монахиња Јефимија | Похвала кнезу Лазару (1402), извезена златом на покрову за мошти кнеза Лазара |
| деспот Стефан Лазаревић | Слово љубве |
Размисли: шта нам говори то што је Јефимија своју песму извезла на покрову за мошти кнеза Лазара? Њена песма није била за књижевно такмичење — била је молитва, принета светитељу.
Прве штампане књиге
Крајем XV века у Зети је радила штампарија Ђурђа Црнојевића. У њој је јеромонах Макарије 1494. године одштампао Цетињски октоих (првогласник) — прву штампану књигу код Срба.
Почетком XVI века Срби су штампали и у Горажду. Штампарију је 1519. године покренуо Божидар Горажданин са синовима (најпре у Венецији), а затим је пренета у цркву Светог Георгија у Сопотници, крај Горажда, где је радила до 1523. године. И у њој су штампане богослужбене књиге — међу њима и Псалтир (1521).
Зашто је прва штампана српска књига била богослужбена? Зато што су наши преци најпре хтели да свака црква има књиге за службу Божју. То нам говори шта им је било најважније.
Иконе — Богородица Тројеручица
У Хиландару се чува чудотворна икона Богородице Тројеручице. Зашто „три руке“?
Предање каже да је Свети Јован Дамаскин, бранилац светих икона, био оклеветан и да му је одсечена рука. Он се помолио пред иконом Богородице, и рука му је исцељена. У знак захвалности, на икону је ставио руку изливену од сребра — отуда три руке. Касније је, по предању, икона доспела до Светог Саве, а преко њега у Хиландар. Хиландарски монаси Богородицу Тројеручицу поштују као игуманију свог манастира.
Ово је предање — оно није исто што и историјски запис, али Црква га чува са поштовањем. А историјски је сигурно да је икона вековима у Хиландару и да јој долазе многи верни.
Појање
Српско црквено појање пева се по осмогласју — осам гласова (напева) који се смењују из недеље у недељу. Вековима се преносило „на ухо“, од појца до појца.
| Чувар појања | Шта је учинио |
|---|---|
| Корнелије Станковић (XIX век) | први је нотама записао српско црквено појање, да се не заборави |
| Стеван Стојановић Мокрањац (1856–1914) | компоновао Литургију Светог Јована Златоуста и Опело; сакупљао је и српско народно појање |
Зашто је појање молитва, а не концерт? Зато што хор не пева да би се њему дивили, него да би сви, као једним устима, славили Бога. Трисвета песма („Свјати Боже“), Херувимска песма, одговори хора на Литургији — све нас то води у молитву.
Ко данас наставља ову баштину? Иконописци, појци и хорови, издавачи и преписивачи, библиотеке и музеји (нпр. Музеј Српске православне цркве у Београду) и, пре свега, манастири. И ти настављаш баштину када појеш на Литургији и када читаш Јеванђеље.
Туриста или ходочасник?
Када уђеш у манастир, можеш бити туриста или ходочасник:
| Туриста | Ходочасник |
|---|---|
| само посматра и разгледа | учествује |
| фотографише | моли се, пали свећу |
| иде даље | целива иконе и мошти |
| учествује у богослужењу | |
| смерно се понаша — одећом, тишином, поштовањем према монасима |
Манастири нису туристичке атракције, него светиње — места молитве. Ходочашће је молитвено путовање у светињу ради сусрета са Богом и Његовим светитељима.
Ходочашће кроз пет манастира
Замисли да си водич и да водиш своје одељење. Шта би рекао о сваком манастиру?
| Манастир | Ктитор | Градитељска школа | Светиња и фреска |
|---|---|---|---|
| Студеница | Свети Симеон | рашка | Распеће (1209); мошти Светог Симеона; Унеско |
| Милешева | краљ Владислав | рашка | Бели анђео; мошти Светог Саве биле су ту до 1594. |
| Дечани | Свети Стефан Дечански | рашка (XIV век) | Лоза Немањића; мошти Светог Стефана; Унеско |
| Грачаница | Свети краљ Милутин | српско-византијска | пет купола; Унеско |
| Раваница | Свети кнез Лазар | моравска | мошти Светог кнеза Лазара |
А шта ходочасник треба да учини кад дође? Да се помоли, запали свећу, целива иконе и мошти, а ако може — да буде на богослужењу.