Седми разред је иза нас! На почетку године питали смо се како уопште можемо да познамо Бога. Сада, на крају, можемо да погледамо уназад и видимо да је цела година била један пут — пут човека ка заједници са Богом. Хајде да га још једном пређемо, станицу по станицу.
Богопознање
Ствари сазнајемо посматрањем, огледом и закључивањем. Али личност не можемо да упознамо као ствар — она се открива слободно, у односу поверења и љубави. Тако је и са Богом: Бога не познајемо само разумом, него лично, у вери, молитви и животу у Цркви. Бог је по суштини недостижан свакој твари, а Себе нам стварно даје кроз Своје нестворене енергије — благодат. О Богу говоримо катафатички (потврдно — оно што нам је открио о Себи) и апофатички (одрично — јер Он превазилази сваки наш појам). Христос је рекао:
„Блажени чисти срцем, јер ће Бога видети.“
Мт 5, 8
Бог је један, али није сам: Он је Света Тројица — Отац, Син и Свети Дух, једна суштина, три Личности. Отац је нерођен, Син је рођен од Оца, а Дух Свети исходи од Оца. Ниједно поређење из природе (вода — лед — пара и слично) не може то да објасни — сва таква поређења увек промашују.
- Како сазнајемо — ствари и личности
- Богопознање — личносно познање
- Познање Бога
- Бог је један, али није сам — Света Тројица
- Понављање: Богопознање
Сабори, Символ вере и Богочовек Христос
Од Апостолског сабора у Јерусалиму (Дап 15) Црква важна питања вере решава саборно. Јерес је учење које искривљује истину вере. Православна Црква признаје седам васељенских сабора (325–787): Први, у Никеји 325, осудио је Арија и исповедио да је Син једносушан Оцу; Други, у Цариграду 381, довршио је Символ вере; Трећи, у Ефесу 431, исповедио је Марију као Богородицу; Четврти, у Халкидону 451, исповедио је Христа као једну Личност у две природе; Седми, у Никеји 787, одбранио је поштовање светих икона.
Символ вере је кратко, саборно исповедање вере Цркве у дванаест чланова. Изговарамо га на Крштењу, на Литургији и у јутарњој молитви.
Исус Христос је Богочовек — вечни Син Божји Који је постао човек. Он није „пола Бог, пола човек“, него истинити Бог и истинити човек, једна Личност (Ипостас) у две природе — несливено, непроменљиво, нераздељиво, неразлучно. Зато што је Бог постао човек, човек може да се сједини са Богом.
Светотајински живот Цркве
То сједињење са Христом остварује се у Цркви, кроз Свете Тајне — у њима кроз видљиве знаке примамо невидљиву благодат Духа Светога. Извор и врхунац свих Тајни је Света Литургија — Евхаристија, „Тајна над тајнама“. Кроз Крштење се рађамо за нови живот, а у Миропомазању примамо „печат дара Духа Светога“. Монаси се заветима (девственост, нестјажање, послушност) потпуно посвећују Богу. У Исповести се кроз покајање (метаноја — промена ума) враћамо у заједницу са Богом. Брак узноси љубав мушкарца и жене у Царство Божје, а у Рукоположењу Дух Свети даје благодат епископима, свештеницима и ђаконима — народ потврђује: „Аксиос!“ (Достојан!). Црква кроз молитвословља освећује човека, време, дом и плодове.
- Светотајински живот Цркве
- Света Литургија — светајна Цркве
- Света тајна Крштења и Миропомазања
- Монашка заједница
- Света тајна Исповести
- Света тајна Брака
- Света тајна Рукоположења
- Молитвословља Цркве
- Понављање: Светотајински живот Цркве
Српска Црква кроз векове
Плод живота у Христу су светитељи. Света браћа Кирило и Методије донели су Словенима писменост и богослужење на њиховом језику; Свети Кирило саставио је глагољицу. Свети Сава са оцем, Светим Симеоном, обновио је Хиландар (1198), а 1219. добио аутокефалност Српске Цркве и постао први српски архиепископ. Упознали смо Свету лозу Немањића, Косовски завет Светог кнеза Лазара и светитеље све до XX века. Крсна слава је молитвено празновање светитеља заштитника породице, а баштина — задужбине, фреске, рукописи, иконе и појање — настала је из богослужења.
- Света браћа Кирило и Методије
- Свети Сава
- Српски светитељи — Света лоза
- Крсна слава и обичаји
- Српска црквена баштина — градитељство и живопис
- Српска црквена баштина — рукописи, иконе и појање
Све води ка заједници са Богом
Погледај како се све теме године уклапају у једну целину:
Бога познајемо лично, кроз љубав. Ту веру Црква исповеда у Символу вере. Христос, истинити Бог и истинити човек, отвара нам пут сједињења са Богом, а то сједињење живимо у Цркви, кроз Свете Тајне. Плод тог пута су светитељи — и циљ сваког од нас: обожење.
Шта ти је ове године било најважније што си научио на веронауци? Шта знаш добро, а шта би волео да продубиш? Нека питања остају и за осми разред: тада учимо о човеку као икони Божјој, о хришћанском етосу и подвигу, о Литургији и Царству Божјем.