Анђео у белој одећи седи на камену и руком показује на празан гроб. Нема натписа, нема објашњења — а ипак га људи широм света препознају. Ова фреска из манастира Милешеве, Бели анђео, насликана је пре скоро осам векова. Шта он показује? Мироносицама, које су дошле да помажу мртво Тело, анђео говори:
„Не бојте се ви; јер знам да Исуса распетога тражите. Није овде; јер устаде као што је казао. Ходите да видите место где је лежао Господ.“
Мт 28, 5–6
Фреска не украшава зид — она проповеда: Христос је васкрсао! Данас учимо како су наши преци своју веру изградили у камену и насликали бојама.
Задужбина и ктитор
Задужбина је храм или манастир подигнут „за душу“ — за спасење онога ко га подиже и његових ближњих. Онај ко подиже или обнавља задужбину зове се ктитор. На фрескама га често видимо како у рукама држи модел храма и приноси га Христу или Богородици.
Немањићи и Лазаревићи подигли су десетине задужбина. Зашто? Не да би се други дивили зидовима, него да би се у њима сабирали око Христа — и да би се у њима молили за њих и после њихове смрти.
Храм — небо на земљи
Сваки православни храм има три дела:
| Део храма | Шта је |
|---|---|
| олтар | на истоку, најсветији део, са Часном трпезом; одвојен иконостасом |
| наос | средишњи део, где стоји народ |
| припрата | улазни део, на западу |
Храм није музеј ни споменик, него место где се Црква сабира на Литургији. Зато ни живопис није распоређен насумично, него по смислу: у куполи је Христос Сведржитељ, у апсиди олтара Богородица, а на зидовима празници и светитељи. Кад стојимо на Литургији, окружени смо целом Црквом — небеском и земаљском — која се моли заједно.
Три градитељске школе
Српски средњовековни храмови грађени су на три начина, које зовемо градитељске школе:
| Школа | Одлике | Споменици (ктитор) |
|---|---|---|
| Рашка (крај XII — почетак XIV века) | једнобродна црква са куполом; спој византијског и романског — камене фасаде, резани портали; простране површине за фреске | Студеница (Свети Симеон), Жича (Свети Стефан Првовенчани и Свети Сава), Милешева (краљ Владислав), Сопоћани (краљ Урош I), Дечани (Свети Стефан Дечански и цар Душан) |
| Српско-византијска (XIV век) | основа уписаног крста, пет купола, зидови од камена и опеке у наизменичним редовима | Грачаница (Свети краљ Милутин), Богородица Љевишка у Призрену, Пећка патријаршија (скуп цркава) |
| Моравска (крај XIV и XV век) | основа у облику трилисника; богата фасада са каменом пластиком — розете, плетер | Раваница (Свети кнез Лазар), Љубостиња (Света кнегиња Милица), Каленић, Манасија (Свети деспот Стефан Лазаревић) |
Фреска — богословље у бојама
Фреска је слика рађена бојама на свежем малтеру. Све фреске једног храма заједно зовемо живопис. Свака фреска приказује догађај из Светог Писма или Предања и нешто нам поручује:
| Фреска | Манастир | Шта нам поручује |
|---|---|---|
| Распеће | Студеница (1209) | Христос из љубави страда за свет; Његово лице је мирно — Он је Господ и на Крсту |
| Бели анђео | Милешева | Христос је васкрсао — гроб је празан |
| Успење Богородице | Сопоћани | Христос прима душу Своје Мајке; смрт светих је прелазак у живот |
| Лоза Немањића | Дечани | светитељи Немањићи као лоза која расте ка Христу |
Лозу Немањића смо упознали у лекцији Српски светитељи — Света лоза.
Иконе и фреске поштујемо, а не обожавамо. Тако учи Седми васељенски сабор (787): поштовање које указујемо икони прелази на онога ко је на њој насликан. Богу се клањамо — само Њему. Фреска зато није само уметничко дело, него прозор ка Христу и Његовим светима.
Баштина и брига о њој
Неки српски манастири уписани су на Унескову листу светске баштине: Студеница, Стари Рас са Сопоћанима и средњовековни споменици на Косову и Метохији — Дечани, Пећка патријаршија, Грачаница и Богородица Љевишка. Споменици на Косову и Метохији налазе се и на листи угрожене баштине. За њих се молимо, као за сваку светињу.
Како ми можемо да чувамо баштину?
- посећујемо манастире као ходочасници, а не само као туристи;
- у светињи се молимо и понашамо смерно;
- учимо о њима и причамо другима;
- помажемо њихову обнову колико можемо.
Наши преци нису подизали храмове да би се дивили зидовима, него да би се у њима сабирали око Христа. Баштина живи док у њој живи молитва. У наставку упознајемо писану, сликану и певану баштину: Српска црквена баштина — рукописи, иконе и појање.