Другар те пита: „Шта ти уопште радиш у цркви сат и по сваке недеље? Стојиш и гледаш?“ Шта би му одговорио (или одговорила)? Ако је Литургија само нешто што свештеник „држи“, а ми „слушамо“, онда је питање оправдано. Али Литургија је нешто сасвим друго. У седмом разреду упознали смо њене делове (Света Литургија). Сада, после лекције Црква је Тело Христово, идемо дубље: шта се на Литургији заиста догађа, зашто је њено срце анафора и зашто кажемо да је она икона Царства Божјег.
Ко служи Литургију?
Грчка реч литургија (λειτουργία) сложена је од речи за народ и дело — „заједничко дело“, дело целог народа. Евхаристија (εὐχαριστία) значи благодарење.
Ако је Литургија заједничко дело, ко на њој „ради“? Не само свештеник. Литургију служи цео народ Божји, свако на свом месту: епископ (или свештеник по његовом благослову), ђакон, појци и сви верни. Одговори народа — „Амин“, „Господе, помилуј“, „И духу твоме“ — нису украс, него знак да Литургију служимо сви заједно. На Литургији Тело Христово, Црква, „дише пуним плућима“.
Иста Вечера Господња
Литургију је установио сам Христос, на Тајној вечери. Апостол Павле преноси Коринћанима оно што је примио од Господа:
„Јер ја примих од Господа што вам и предадох, да Господ Исус оне ноћи кад беше предан, узе хлеб, и захваливши преломи и рече: Узмите, једите, ово је тело моје, које се за вас ломи; ово чините у мој спомен. Исто тако и чашу, по вечери, говорећи: Ова је чаша Нови Завет у мојој крви; ово чините, кад год пијете, у мој спомен. Јер кад год једете овај хлеб и чашу ову пијете, смрт Господњу објављујете, докле не дође.“
1 Кор 11, 23–26
Подвуци шта је Христос учинио: узео је хлеб, благодарио, преломио и дао ученицима. И шта је заповедио: „ово чините у мој спомен“.
Да ли Литургија само „подсећа“ на Тајну вечеру? Не. Литургија није понављање Тајне вечере, као позоришна представа која се игра изнова, нити само сећање на прошлост. На свакој Литургији Христос је Онај Који приноси и Који се приноси — ми учествујемо у истој Вечери Господњој. Зато у Цркви постоји само једна Евхаристија, ма где и ма када се служила.
Литургија почиње од краја
Обично на почетку кажемо: „Почињемо!“ Литургија почиње другачије:
Почетни возглас
Свештеник: Благословено Царство Оца и Сина и Светога Духа, сада и увек и у векове векова. Народ: Амин.
Зашто Литургија почиње објавом Царства? Зато што она почиње од краја — од циља према коме иде цела историја света. Сабрани око Христа, ми већ сада учествујемо у ономе што ће бити у пуноћи кад Христос поново дође. Зато кажемо: Литургија је икона Царства Божјег. Икона није само слика која „подсећа“; она је прозор кроз који Царство заиста улази у наш свет.
Ток Литургије
Литургија Светог Јована Златоустог има три дела. Погледај њене главне тренутке и њихов смисао:
| Део | Најважнији тренуци | Смисао |
|---|---|---|
| Проскомидија | на жртвенику се од просфора припремају хлеб и вино; вади се Агнец (Јагње) са печатом ИС ХС НИ КА и честице за Богородицу, светитеље, живе и упокојене | на дискосу је сабрана цела Црква — небеска и земаљска — око Христа; и ја сам ту |
| Литургија оглашених | „Благословено Царство…“; Велика јектенија и антифони; Мали вход са Јеванђељем; Трисвето; Апостол и Јеванђеље; проповед | Христос долази међу нас и говори нам кроз Своју реч |
| Литургија верних | Херувимска песма и Велики вход; „Љубимо једни друге…“ и Символ вере; анафора и призивање Духа Светога; Оче наш; „Светиње светима“; Причешће; „У миру изиђимо“ и отпуст | приносимо Богу свет и себе, благодаримо и примамо Христа; Дух Свети преображава Дарове, а нас сједињује у једно Тело |
Неколико тренутака вреди погледати изблиза:
- Мали вход. Свештеник или ђакон износи Јеванђеље и уноси га кроз царске двери. То није „шетња са књигом“: Христос долази и говори Своме народу. Убрзо потом сви певамо Трисвето — „Свети Боже, Свети Крепки, Свети Бесмртни…“ — славећи Бога, Који је Свет.
- Велики вход. Дарови се преносе са жртвеника на Часну трпезу, док се пева Херувимска песма, која почиње речима „Ми који Херувиме тајанствено изображавамо…“. Ми, дакле, на Литургији изображавамо херувиме — стојимо пред Богом као анђели, а песма нас позива да одложимо сваку житејску бригу. У хлебу и вину Богу приносимо свет и себе.
- Символ вере. Пре њега ђакон позива: „Љубимо једни друге, да бисмо једнодушно исповедали.“ Најпре љубав, па вера: Свету Тројицу може да исповеди само заједница која се воли. Сви исповедамо исту веру — јединство у истини.
Анафора — срце Литургије
Анафора (грч. „узношење“) је велика молитва благодарења у средишту Литургије. Почиње разговором свештеника и народа:
Почетак анафоре
Ђакон: Стојмо смерно, стојмо са страхом, пазимо да свети Принос у миру узнесемо. Народ: Милост мира, жртву хвале. Свештеник: Благодат Господа нашега Исуса Христа, и љубав Бога и Оца, и заједница Светога Духа, да буде са свима вама. Народ: И са духом твојим. Свештеник: Горе имајмо срца! Народ: Имамо их ка Господу. Свештеник: Заблагодаримо Господу. Народ: Достојно је и праведно клањати се Оцу и Сину и Светоме Духу, Тројици једносуштној и нераздељивој.
Затим анафора, корак по корак, иде овако:
Благодарење. Свештеник благодари Богу Оцу за све: што нас је из небића привео у постојање, што нас је подигао кад смо пали, што нам је даровао Своје Царство — и што прима ову службу из наших руку, иако пред Њим стоје хиљаде анђела.
Анђелска песма. Народ се придружује анђелима:
Победничка песма
Свештеник: Победничку песму појући, кличући, узвикујући и говорећи. Народ: Свет, Свет, Свет, Господ Саваот! Пуно је небо и земља славе твоје; Осана на висинама, благословен који долази у име Господње; Осана на висинама.
Речи Христове са Тајне вечере. Свештеник гласно понавља речи Господње:
Речи установљења
Свештеник: Примите, једите, ово је Тело моје, које се за вас ломи на отпуштење грехова. Народ: Амин. Свештеник: Пијте из ње сви, ово је Крв моја Новога Завета, која се за вас и за многе пролива на отпуштење грехова. Народ: Амин.
Спомен (анамнеза) и приношење. Црква се сећа целог дела спасења — Крста, гроба, Васкрсења у трећи дан, Вазнесења, седења са десне стране Оца, па и Другог и славног доласка, као да се већ догодио. И тада свештеник уздиже Дарове:
Приношење
Свештеник: Твоје од твојих Теби приносећи због свега и за све. Народ: Тебе певамо, Тебе благосиљамо, Теби благодаримо, Господе, и молимо Ти се, Боже наш.
Призивање Духа Светога (епиклеза). Свештеник моли Бога Оца да пошаље Духа Светога на нас и на предложене Дарове и да хлеб учини Телом, а вино Крвљу Христовом, претворивши их Духом Својим Светим. Ђакон одговара трократним „Амин“.
Спомен Богородице, светих, живих и упокојених. Свештеник узвикује: „Особито за пресвету, пречисту, преблагословену, славну владичицу нашу Богородицу и приснодјеву Марију“, а народ пева „Достојно је ваистину…“. Затим се помињу епископ, живи и упокојени — „И све и сва“.
Причешће
После молитве „Оче наш“, коју сви заједно певамо, свештеник уздиже Агнец:
Пред Причешће
Свештеник: Светиње светима. Народ: Један је свет, један Господ Исус Христос, у славу Бога Оца. Амин.
Светиње су за свете — а ко је свет? „Један је свет“: само Христос. Ми не приступамо Чаши зато што смо заслужили, него да бисмо од Њега примили светост. Затим ђакон или свештеник износи Чашу и позива:
Позив на Причешће
Са страхом Божјим, вером и љубављу приступите.
После Причешћа сви певамо да смо „видели Светлост истинску“:
После Причешћа
Свештеник: Спаси, Боже, народ твој и благослови наслеђе твоје. Народ: Видесмо Светлост истинску; примисмо Духа Небескога; нађосмо веру истиниту, клањајући се нераздељивој Тројици, јер нас је Она спасла.
Литургија — икона Царства
Повежимо почетак и крај. Литургија почиње објавом Царства, а врхуни Причешћем. Шта на Литургији већ сада личи на Царство Божје?
- Сабрани смо око Христа — Он је, по Свом обећању, међу онима који су сабрани у Његово име (уп. Мт 18, 20).
- Са нама су анђели — у Херувимској песми и у песми „Свет, Свет, Свет“.
- Са нама су светитељи и упокојени — на дискосу и у спомену у анафори; Црква на земљи и Црква на небу једна је Црква.
- Молимо се за цео свет — за мир, за путнике, болесне, за плодове земље.
- Сећамо се будућности — у анафори спомињемо и Други долазак, а у Символу вере исповедамо: „Чекам васкрсење мртвих. И живот будућега века.“
- Сви смо једно — један хлеб, једна Чаша, једно Тело.
Литургија, дакле, није само сећање на прошлост, него предокус будућег — Царства које ће бити у пуноћи. Царство Божје је већ ту, а још није у пуноћи: зато сваке недеље долазимо да га окусимо, и зато га и даље чекамо.
Три литургије — једна Евхаристија
| Литургија | Када се служи |
|---|---|
| Светог Јована Златоустог | највећи део године — недељом и празницима |
| Светог Василија Великог | десет пута годишње (првих пет недеља Великог поста, Велики четвртак и Велика субота, уочи Божића и Богојављења, дан Светог Василија) |
| Пређеосвећених Дарова | радним данима Великог поста; нема анафоре — причешћујемо се Даровима освећеним раније |
Литургије носе имена светих Отаца који су их обликовали, али је то једна иста Евхаристија Цркве.
Литургија после Литургије
Литургија се завршава речима:
Крај Литургије
Свештеник: У миру изиђимо. Народ: У име Господње.
Литургија почиње објавом Царства, а завршава се послањем у свет. Онај ко се причестио Христом, носи Христа међу људе. Зато се каже да постоји и „Литургија после Литургије“ — наставак литургијског живота у свакодневици.
Свети Јован Златоусти, чију Литургију најчешће служимо, учио је да не поштује истински Христа онај ко Га поштује на Часној трпези, а презире Га у сиромаху. Сиромах и потребити су као олтар на коме и после Литургије приносимо дарове љубави. Тако је рекао и сам Господ:
„И одговарајући Цар рећи ће им: Заиста вам кажем: кад учинисте једноме од ове моје најмање браће, мени учинисте.“
Мт 25, 40
Како би то изгледало у твом животу?
- Нови ученик у одељењу седи сам на одмору — приђем му и позовем га у друштво.
- Комшиница која живи сама разболела се — однесем јој намирнице, питам треба ли јој нешто.
- Другар је погрешио, а сви му се смеју у групи на друштвеној мрежи — не придружим се, него га заштитим.
- Парохија скупља помоћ за народну кухињу — донесем нешто и ја, или помогнем у подели.
Пази: добро дело није замена за Литургију („важно је само бити добар човек“), него њен плод. Љубав према ближњем извире из заједнице са Христом у Евхаристији и враћа нас назад ка њој.
Литургија почиње објавом Царства, а завршава се речима „У име Господње“ — и тим именом излазимо у свет.