Погледај своју учионицу. Све у њој је окренуто ка табли — по распореду клупа одмах знаш где је „средиште“ и шта се ту ради. Простор, дакле, говори. А шта говори храм? Ако мало боље погледаш, видећеш да је и у њему све окренуто на једну страну — ка олтару и ка истоку. Распоред храма није случајан: свака његова целина казује нешто о томе ко смо ми, шта се ту дешава и куда идемо.
Дом Божји и врата небеска
Праотац Јаков једне ноћи, на путу, заспао је на голој земљи. У сну је видео лествицу која је стајала на земљи, а врхом додиривала небо, и анђеле Божје како се по њој пењу и силазе. Када се пробудио, рекао је:
„И уплаши се и рече: Како је страшно мјесто ово! Овдје је доиста кућа Божја, и ово су врата небеска.“
Пост 28, 17
Црква ове речи примењује на сваки храм. Храм је место где се небо и земља сусрећу — дом Божји и врата небеска. Зато псалмопевац каже:
„Сведочанства Твоја потврдише се веома; дому Твоме доликује светиња, Господе, у дужину дана (многих).“
Пс 92, 5
Али пази: храм није само зграда. Црква смо, пре свега, ми — верни сабрани око Христа (учимо: Црква је Тело Христово). Христос је обећао:
„Јер где су два или три сабрана у име моје, онде сам и ја међу њима.“
Мт 18, 20
Храм је простор тог сабрања. Он је устројен тако да нам покаже шта се дешава на Литургији: Црква на земљи сабира се око Христа и улази у Царство Божје. Зато храм зовемо иконом Царства Божјег. Обе стране треба држати заједно — и живу Цркву људи, и освећени простор у коме се она сабира.
Окренут ка истоку
Православни храмови по правилу су окренути ка истоку: улаз је на западу, а олтар на истоку. Зашто? На истоку излази сунце, а Христа Црква назива Сунцем правде. Тај назив долази из пророштва Малахије:
„А вама који се бојите имена мојега, грануће Сунце правде, и здравље ће бити на зрацима његовијем …“
Мал 4, 2
Исток је и знак Другог доласка Христовог, који ће бити очигледан свима:
„Јер као што муња излази од истока и сине до запада, тако ће бити и долазак Сина Човечијега.“
Мт 24, 27
Када се на Литургији молимо окренути ка истоку, ми се молимо окренути ка Христу и ка Царству које долази. Цео народ гледа на исту страну — нико није „публика“, сви смо на путу.
Три дела храма
Када уђемо у храм, пролазимо кроз три дела, од запада ка истоку. Погледај основу (план) било ког нашег храма — било парохијске цркве, било старих манастира као што су Студеница и Грачаница — и наћи ћеш исти распоред:
| Део храма | Где је | Смисао |
|---|---|---|
| Припрата (притвор) | на западу, код улаза | прелаз из света у храм; у старој Цркви ту су стајали оглашени (они који се спремају за Крштење) и покајници |
| Наос (лађа) | средишњи део | место сабраног народа Божјег — Црква на земљи |
| Олтар | на истоку, иза иконостаса | место часне трпезе; слика неба и престола Божјег |
Наос се зове и лађа, јер је Црква као лађа која нас кроз немирно море овога света води ка пристаништу — Царству Божјем. Пут од улаза до олтара, од запада ка истоку, слика је нашег целог живота: од земље ка небу.
Иконостас — прозор, а не зид
Између наоса и олтара налази се иконостас. Стој у наосу и погледај га:
| Где на иконостасу | Шта је ту |
|---|---|
| у средини | царске двери; на њима су обично иконе Благовести и четири јеванђелиста |
| са стране | северне и јужне (ђаконске) двери, најчешће са ликовима светих архангела или светих ђакона |
| десно од царских двери (када гледаш) | икона Христа |
| лево од царских двери (када гледаш) | икона Богородице |
| поред њих | често икона Светог Јована Крститеља и икона светитеља или празника коме је храм посвећен (храмовна икона) |
| изнад царских двери | обично икона Тајне вечере |
| на већим иконостасима, у редовима изнад | празници, апостоли, пророци, а на врху крст |
Распоред икона може се мало разликовати од храма до храма, али Христос десно и Богородица лево од царских двери уобичајени су свуда.
Кроз царске двери на Литургији се износе Јеванђеље и Свети Дарови. Изнад њих је Тајна вечера, јер се иза тих двери, у олтару, служи иста Тајна коју је Христос служио са апостолима.
Да ли иконостас одваја народ од олтара? Не. Иконостас није зид који народ држи „напољу“, него прозор који повезује земаљску и небеску Цркву. Свети на иконама стоје са нама у истој молитви — Христу се клањамо, а Богородицу и свете поштујемо и целивамо њихове иконе. Кроз двери иконостаса Христос долази Своме народу — у Јеванђељу и у Причешћу.
У олтару и у наосу
Олтар је најсветији део храма. У њему се налазе:
- Часна трпеза — средиште храма. На њој се служи Евхаристија. На часној трпези је антиминс: платно на коме је представљено полагање Христа у гроб, у које су ушивене честице светих моштију и које је потписао епископ. Без антиминса Литургија се не служи. Он показује да је свака парохија у јединству са својим епископом.
- Жртвеник (проскомидијски сто) — у северном, левом делу олтара. На њему свештеник пре Литургије служи проскомидију: припрема хлеб и вино и спомиње живе и упокојене.
- Горње место — место за епископа, иза часне трпезе, на источној страни олтара.
У олтар не улазимо без благослова. Није то зато што нам је нешто „забрањено“, него због светости места где се служи Евхаристија — као што ни у туђу собу не улазимо без куцања, из поштовања.
Испред иконостаса, у наосу, налазе се:
- Солеја — мало уздигнути простор испред иконостаса, а у њеној средини, испред царских двери, амвон — место са кога се чита Јеванђеље и проповеда, и где верни приступају Причешћу.
- Певнице — места где стоје појци и предводе народ у појању.
- Кандила, свећњаци, полијелеј и чираци — светлост у храму. Она није само украс. Светлост је знак молитве и радости, и знак присуства Христа, Који је рекао:
„Исус им опет рече, говорећи: Ја сам светлост свету; ко иде за мном неће ходити у тами, него ће имати светлост живота.“
Јн 8, 12
Како се понашамо у храму
Ако је храм слика неба, како улазимо у њега? Прекрстимо се и поклонимо, целивамо икону празника, запалимо свећу. Трудимо се да дођемо на почетак службе, стојимо мирно, не причамо, искључимо телефон и пристојно смо обучени.
Све ово није списак „правила“ за која неко чека да их прекршимо. То је израз љубави и пажње — према Богу, Који нас чека, и према људима око нас, који се моле. Ко воли, пажљив је.