Отвори календар у телефону. Шта ти он показује? Бројеве дана, састанке, рођендане, распуст. Телефон мери време. А сада отвори црквени календар: уз сваки дан пише име неког светитеља или празника, ту су посни дани, недеље, велики празници означени црвеним словима. Црквени календар не само да мери време — он га испуњава смислом. Да ли је, онда, време само „пролажење“, или може да буде нешто више?
Време је Божји дар
Бог је створио и време. У причи о стварању света, после сваког дана понавља се:
„И свјетлост назва Бог дан, а таму назва ноћ. И би вече и би јутро, дан први.“
Пост 1, 5
И псалам који Црква пева на почетку сваког вечерња, Псалам 103, слави Бога и за смену дана и ноћи:
„Створио си месец за времена, сунце познаје залазак свој.“
Пс 103, 19
Време нам је дато да у њему растемо ка Богу. Зато Црква освећује време: испуњава дан, седмицу и годину молитвом и сећањем на дела Божја, и усмерава их ка Васкрсењу и Царству Божјем. Постоје три круга богослужења — дневни, седмични и годишњи.
Дан
Чиме почиње дан у причи о стварању? Вечером: „и би вече и би јутро“. Тако и у Цркви дан почиње увече, вечерњем. Зато се, на пример, бденије уочи празника служи претходне вечери — то је већ почетак празника.
Службе дневног круга налазе се у књизи која се зове Часослов:
| Служба | Време и смисао |
|---|---|
| Вечерње | почетак црквеног дана; почиње Псалмом 103, о стварању света; пред њим се служи девети час |
| Повечерје | молитва пред сон |
| Полуноћница | молитва у поноћ — бдење у ишчекивању Христа, као у причи о десет девојака (Мт 25, 1–13) |
| Јутрење | дочек светлости и новог дана; хвала Богу |
| Часови (први, трећи, шести) | освећују дан молитвом у одређене сате |
| Божанствена Литургија | средиште и круна дана — улазак у Царство |
У парохијама се уочи недеља и празника вечерње и јутрење често служе заједно, као бденије (свеноћно бдење). А хришћанин и код куће има своје јутарње и вечерње молитве — тако ни његов дан не почиње и не завршава се без Бога. Псалмопевац каже:
„Вечером и јутром и у подне казиваћу, и јављаћу, и услишиће глас мој.“
Пс 54, 17
А апостол Павле саветује:
„Радујте се свагда, молите се без престанка, на свему захваљујте; јер је ово воља Божија за вас у Христу Исусу.“
1 Сол 5, 16–18
Седмица
Сваки дан у седмици има своје посвећење. Песме за сваки дан налазе се у књизи Октоих (Осмогласник) — зове се тако јер се певају у осам „гласова“ (напева), који се смењују из недеље у недељу.
| Дан | Посвећен |
|---|---|
| Недеља | Васкрсењу Христовом — „мали Васкрс“ |
| Понедељак | светим анђелима (бестелесним силама) |
| Уторак | Светом Јовану Крститељу |
| Среда | Крсту и Богородици; спомен Јудине издаје (пост) |
| Четвртак | светим апостолима и Светом Николају |
| Петак | Крсту и страдању Христовом (пост) |
| Субота | свим светима и упокојенима |
Недеља је средиште седмице. Христос је васкрсао „први дан недеље“:
„А Исус, васкрснувши рано у први дан недеље, јави се најпре Марији Магдалини, из које беше истерао седам демона.“
Мк 16, 9
Зато је недеља за хришћане „мали Васкрс“ — први дан новог стварања, а Свети Оци су је звали и „осми дан“, јер превазилази седмицу овога света и показује на Царство Божје, које нема краја. Недеља је дан Литургије. Она никада није дан туге.
Зашто онда постимо средом и петком? Средом се сећамо Јудине издаје, а петком страдања Христовог на Крсту. Пост тих дана није „кажњавање“, него саосећање са Христом и припрема за радост недеље (учимо: Пост).
Година
Црквена година почиње 1. септембра по црквеном, односно 14. септембра по грађанском календару. Тај дан зове се Индикт (црквена Нова година).
Зашто два датума? Српска Православна Црква у богослужењу користи јулијански (црквени) календар, а у грађанском животу важи грегоријански. У овом веку разлика између њих је 13 дана. Зато датуме празника увек дајемо на оба начина: Божић је 25. децембра по црквеном, а то је 7. јануар по грађанском календару.
Празници у години су двојаки:
- Непокретни — увек истог датума; њихове службе су у књизи Минеј (по месецима).
- Покретни — зависе од дана Васкрса; њихове службе су у Посном и Цветном триоду.
Дванаест великих празника
| Празник | По црквеном | По грађанском |
|---|---|---|
| Рођење Пресвете Богородице (Мала Госпојина) | 8. септембар | 21. септембар |
| Воздвижење Часног Крста (Крстовдан) | 14. септембар | 27. септембар |
| Ваведење Пресвете Богородице | 21. новембар | 4. децембар |
| Рођење Христово (Божић) | 25. децембар | 7. јануар |
| Крштење Господње (Богојављење) | 6. јануар | 19. јануар |
| Сретење Господње | 2. фебруар | 15. фебруар |
| Благовести | 25. март | 7. април |
| Преображење Господње | 6. август | 19. август |
| Успење Пресвете Богородице (Велика Госпојина) | 15. август | 28. август |
| Улазак Господа у Јерусалим (Цвети) | недеља пред Васкрс | покретни |
| Вазнесење Господње (Спасовдан) | четрдесети дан по Васкрсу, четвртак | покретни |
| Силазак Светога Духа (Педесетница, Духови) | педесети дан по Васкрсу, недеља | покретни |
А изнад свих празника је Васкрс — празник над празницима. Он се увек празнује у недељу, а његов датум се сваке године изнова рачуна по црквеним правилима (пасхалији) — зато се помера, а са њим и сви покретни празници. Као што се свака седмица окреће око недеље, тако се цела година окреће око Васкрсења Христовог.
У години постоје и четири вишедневна поста: Велики (Васкршњи) пост пред Васкрс, Петровски (Апостолски) пост пред Петровдан (12. јул по грађанском календару; почиње у понедељак после недеље Свих светих, па му дужина зависи од Васкрса), Госпојински пост пред Велику Госпојину (од 14. до 27. августа по грађанском календару) и Божићни пост пред Божић (од 28. новембра до 6. јануара по грађанском календару). У црквеном календару посни дани су посебно означени — научи да их читаш.
Празник није само сећање
Да ли се време у Цркви само „врти у круг“ — сваке године исти празници, сваке недеље исте службе? Кругови се понављају, али нису затворени. Они су као спирала која се пење ка Царству Божјем. Свака година у Цркви може нас довести мало ближе Христу.
Зато у богослужбеним песмама Црква тако често каже „данас“: на Божић пева да се Христос данас рађа, на Богојављење да се данас крштава. Празник није само подсећање на нешто што се давно десило. На богослужењу празнични догађај постаје данашњи за сабрану Цркву — ми у њему учествујемо. Христос није само личност из прошлости:
„Исус Христос је исти јуче и данас и у векове.“
Јевр 13, 8
И апостол Павле нас подсећа да је свако време — време за Бога:
„… Ево, сад је најпогодније време; ево, сад је дан спасења!“
2 Кор 6, 2
Литургијски викенд
Сада можемо да повежемо све што смо учили у овој теми. Шта стоји у средишту? У Литургији је средиште Причешће, у храму — часна трпеза, а у времену — Васкрс и недељна Литургија. Литургија је, дакле, средиште у коме се освећују и простор и време.
| Крак | Кључни појмови | Кључна реченица |
|---|---|---|
| Црква | Тело Христово, Глава — Христос, удови, епископ, сабрање | Црква се најпотпуније пројављује на Литургији. |
| Литургија | проскомидија, оглашени, верни, анафора, епиклеза, Причешће | Литургија је заједничко дело и икона Царства. |
| Простор | припрата, наос, олтар, иконостас, часна трпеза, исток | Храм је дом Божји и врата небеска. |
| Време | вечерње, Октоих, недеља, Минеј, Триод, Васкрс | Црква освећује дан, седмицу и годину. |
(Учили смо: Црква је Тело Христово, Божанствена Литургија, Литургијски простор.)
Замисли један литургијски викенд. У суботу увече, уочи недеље, почиње нови црквени дан — вечерњем. Звона позивају, у храму се пале кандила, а Црква пева Псалам 103 о стварању света. У недељу ујутро опет долазимо, прекрстимо се у припрати и стајемо у наос, окренути ка истоку. На жртвенику је већ одслужена проскомидија. Свештеник објављује почетак Литургије, народ пева, чита се Јеванђеље. Свети Дарови се приносе на часној трпези, а онда се царске двери отварају и верни приступају Причешћу. Време (вечерње, недеља) + простор (припрата, наос, олтар) + Литургија (сабрање, Причешће) = живот Цркве.