Возиш се са одељењем аутобусом на екскурзију уским планинским путем. Поред пута искрсне знак: „Опасна кривина“. Возач успори. Да ли га је тај знак ограничио — или сачувао? Шта би било на таквом путу да нема ниједног знака? Знак поред пута је, у ствари, брига за онога ко путује. Сети се: Бог је Мојсију на Синају дао Десет заповести. А шта Христос каже о заповестима?
„Нисам дошао да укинем“
„Не мислите да сам дошао да укинем Закон или Пророке; нисам дошао да укинем него да испуним.“
Мт 5, 17
Шта значи испунити закон? Да ли је то само „не прекршити“ га? Исти Бог дао је и Закон на Синају и Јеванђеље. Христос Закон не одбацује, него га уздиже у пуноћу — показује његов смисао и даје снагу да се живи.
Највећа заповест
Један законик упитао је Христа која је заповест највећа у Закону. Христос је повезао две старозаветне заповести (Понз 6, 5 и Лев 19, 18):
„А Исус му рече: Љуби Господа Бога својега свим срцем својим, и свом душом својом, и свим умом својим. Ово је прва и највећа заповест. А друга је као и ова: Љуби ближњега свога као самога себе. О овим двема заповестима виси сав Закон и Пророци.“
Мт 22, 37–40
Замисли крст. Усправна греда — љубав према Богу. Водоравна греда — љубав према ближњем. Може ли се једна греда одвојити од друге, а да крст остане крст? Не може. Апостол Јован то каже оштро:
„Ако ко рече: Љубим Бога, а мрзи брата својега, лажа је; јер који не љуби брата својега којега види, како може љубити Бога, којега није видео?“
1 Јн 4, 20
Нова заповест
На Тајној вечери, пред Своје страдање, Христос је дао ученицима нову заповест:
„Заповест нову дајем вам: да љубите једни друге, као што ја вас љубих, да и ви љубите једни друге. По томе ће сви познати да сте моји ученици ако будете имали љубав међу собом.“
Јн 13, 34–35
Шта је ту ново, ако је заповест о љубави према ближњем постојала и раније? Мера више није „као самога себе“, него „као што ја вас“ — до краја, до Крста. Христова љубав је и мера наше љубави и њен извор: не волимо само својом снагом, него љубављу коју Он даје.
Блаженства
На почетку Беседе на гори (Мт 5–7) Христос не почиње речима „немој“, него речју „Блажени“ — срећни, благословени:
„Блажени сиромашни духом, јер је њихово Царство небеско; Блажени који плачу, јер ће се утешити; Блажени кротки, јер ће наследити земљу; Блажени гладни и жедни правде, јер ће се наситити; Блажени милостиви, јер ће бити помиловани; Блажени чисти срцем, јер ће Бога видети; Блажени миротворци, јер ће се синови Божији назвати; Блажени прогнани правде ради, јер је њихово Царство небеско. Блажени сте када вас срамоте и прогоне и лажући говоре против вас свакојаке рђаве речи, због мене. Радујте се и веселите се, јер је велика плата ваша на небесима, јер су тако прогонили и пророке пре вас.“
Мт 5, 3–12
Сиромашни духом су смирени — они који знају да све што имају имају од Бога. Миротворци нису само они који „не праве свађу“, него они који мир граде — мире завађене другове, први пруже руку.
Пази: блаженства нису „награда за добро владање“, као петица за мирно седење на часу. Она описују лик хришћанина — а у пуноћи лик Самог Христа, Који је кротак, милостив, чист срцем и миротворац. Ко тако живи, већ сада почиње да учествује у Царству Божјем.
„Чули сте … а ја вам кажем“
У Беседи на гори Христос више пута понавља: „Чули сте да је казано … А ја вам кажем …“ Ево првог примера:
„Чули сте како је казано старима: Не убиј; јер ко убије, биће крив суду. А ја вам кажем да ће сваки који се гневи на брата свога ни за што, бити крив суду …“
Мт 5, 21–22
| Стари Закон | Христос | Где почиње грех — где почиње љубав |
|---|---|---|
| Не убиј | ни гневити се ни вређати брата; помири се | у срцу — у гневу и мржњи |
| Не чини прељубе | ни пожудним погледом | у мислима и жељама |
| Око за око, и зуб за зуб | не враћај злом за зло | уместо освете — великодушност |
| Љуби ближњега, а мрзи непријатеља | љубите непријатеље своје, молите се за њих | љубав без граница — „као што је савршен Отац ваш небески“ |
„Чули сте да је казано: Љуби ближњега својега, и мрзи непријатеља својега. А ја вам кажем: Љубите непријатеље своје, благосиљајте оне који вас куну, чините добро онима који вас мрзе и молите се за оне који вас вређају и гоне.“
Мт 5, 43–44
„Будите ви, дакле, савршени као што је савршен Отац ваш небески.“
Мт 5, 48
Христос „испуњава“ Закон тако што га враћа у срце. Није Му довољно да споља све изгледа у реду. Он лечи корен греха — гнев, пожуду, освету, мржњу — пре него што из њих никне зло дело.
Путокази, а не ограда
Хришћански живот није „скупљање бодова“ којима бисмо заслужили спасење. Спасење је дар Божје љубави. Заповести су пут исцељења и раста у љубави, којим идемо заједно са Богом, у сарадњи са Његовом благодаћу. Сами, без Христа, не бисмо их могли испунити — али са Њим оне постају пут ка Животу.
Заповести, дакле, нису ограда која нас затвара, него знакови поред пута који нас воде ка Животу. А њихов смисао је један — љубав.
У Беседи на гори Христос нас је научио и молитву коју изговарамо сваки дан:
Оче наш
Оче наш који си на небесима, да се свети име Твоје, да дође царство Твоје, да буде воља Твоја и на земљи као на небу; хлеб наш насушни дај нам данас; и опрости нам дугове наше као што и ми опраштамо дужницима својим; и не уведи нас у искушење, но избави нас од злога. Амин!
Овако ову молитву пишемо и молимо на црквенословенском језику, старим црквеним словима:
