Замисли да змај од папира, који лети високо изнад ливаде, одједном проговори: „Пресеците ми канап! Хоћу да будем слободан!“ Шта би се догодило да га послушамо? Змај не би одлетео у висине — пао би на земљу. Канап га не спутава, него му омогућава да лети. Има ли то неке везе са нашом слободом?
„Слобода значи да радим шта год хоћу“?
Пре него што читаш даље, одлучи: да ли се слажеш са овом тврдњом? Потпуно, делимично, или не слажеш се? Запамти свој одговор — на крају лекције провери да ли си се предомислио (или предомислила).
Многи данас мисле да је слобода то да нико ништа не може да ми каже. Хришћанство о слободи мисли нешто много дубље.
Слобода — дар Божји
Човек је створен по лику Божјем, а један од најважнијих делова тог лика јесте слобода. Зашто Бог није створио човека као робота који увек ради добро? Зато што љубав не може бити принудна. Робот може да изврши наредбу, али не може да воли. Бог је хтео да Му човек на љубав одговори слободно — и зато је „ризиковао“ и то да Га човек одбије.
Бог поштује нашу слободу до краја. Христос каже:
„Ево, стојим на вратима и куцам; ако ко чује глас мој и отвори врата, ући ћу к њему и вечераћу с њим, и он са мном.“
Отк 3, 20
Бог куца — али врата не обија. Квака је са наше стране.
Слобода од … и слобода за …
Христос је рекао Јудејцима који су Му поверовали:
„И познаћете истину, и истина ће вас ослободити.“
Јн 8, 32
Они су се зачудили: они су потомци Авраамови и никада никоме нису робовали — од чега онда треба да буду ослобођени? А Христос им је објаснио о каквом ропству говори:
„Исус им одговори: Заиста, заиста вам кажем да свако који чини грех роб је греху.“
Јн 8, 34
„Ако вас, дакле, Син ослободи, заиста ћете бити слободни.“
Јн 8, 36
Апостол Павле објашњава за шта нам је дата слобода:
„Јер сте ви, браћо, на слободу позвани; само не слободу за угађање телу, него да из љубави служите једни другима. Јер се сав Закон испуњава у једној речи, у овој: Љуби ближњега својега као себе самога.“
Гал 5, 13–14
„Све ми је дозвољено, али све не користи; све ми је дозвољено, али не дам да ишта овлада мноме.“
1 Кор 6, 12
„Ослободивши се пак греха, постадосте слуге праведности.“
Рим 6, 18
| СЛОБОДА ОД … | СЛОБОДА ЗА … |
|---|---|
| греха | љубав |
| страсти и зависности | служење другима (Гал 5, 13) |
| страха | заједницу са Богом |
| смрти |
Ово је можда најважније што ћеш данас научити: грех изгледа као слобода, а заправо је ропство. Ко „ради шта хоће“, често ради управо оно што његове страсти хоће — и тако престаје да буде господар себи. Зато Апостол позива:
„Стојте, дакле, у слободи којом нас Христос ослободи, и не дајте се опет у јарам ропства ухватити.“
Гал 5, 1
Нова ропства
Данас постоје и „нова ропства“, која не изгледају као ланци:
- телефон и друштвене мреже — „још само мало скроловања“, па прођу три сата;
- видео-игрице — кад игра почне да одређује када спавам, учим и излазим;
- мода и мишљење других — кад више не смем да будем свој од страха шта ће други рећи;
- дуван, алкохол, енергетска пића — оно што је почело „из радозналости“ постаје потреба.
За свако од ових ропстава вреди се упитати: Како почиње? Када човек престаје да буде слободан? Шта може да му помогне?
Свети Оци страсти описују као силе које заробљавају човекову вољу. Зато подвиг — о коме ћемо ускоро учити — није ограничење, него вежбање слободе, као што је тренинг вежбање снаге. Ако приметиш да неко око тебе, или ти сам (или сама), упада у озбиљну зависност, не носи то сам: разговарај са родитељима, разредним, школским психологом или свештеником.
Христос — слободна љубав
У Гетсиманском врту, пред Своје страдање, Христос се молио Оцу:
„И отишавши мало, паде на лице своје молећи се и говорећи: Оче мој, ако је могуће, нека ме мимоиђе чаша ова; али опет не како ја хоћу, него како ти!“
Мт 26, 39
Да ли је Христос био принуђен да пође на Крст? Није. Он Сам каже:
„Зато ме Отац љуби, јер ја живот свој полажем да га опет узмем. Нико га не узима од мене, него га ја сам од себе полажем. Власт имам положити га и власт имам опет узети га. Ову заповест примих од Оца свога.“
Јн 10, 17–18
Највећи чин слободе у историји истовремено је највећи чин љубави. Ту видимо шта је хришћански етос: не живот „по правилима, из страха“, него слободна љубав која се даје.
„У љубави нема страха, него савршена љубав изгони страх напоље; јер је у страху мучење, а ко се боји, није се усавршио у љубави.“
1 Јн 4, 18
Бог и наша слобода
Неки мисле да је Бог све унапред одредио — ко ће бити спасен, а ко не. Православна Црква тако не учи. Бог све зна, али не укида човекову слободу и никога не предодређује ни на пропаст ни на спасење мимо његове воље. Спасење је синергија — сарадња благодати Божје и слободне воље човека. Бог даје све, а од нас тражи да слободно кажемо „да“.
Сада се врати на тврдњу са почетка: „Слобода значи да радим шта год хоћу.“ Да ли би сада одговорио (или одговорила) другачије?
Змај лети јер је везан за руку која га држи. И ми смо заиста слободни када смо љубављу повезани са Богом.