Ако је подвиг духовни тренинг — ко су онда шампиони? Спортски шампион стоји на победничком постољу, са медаљом око врата, а камере га снимају. Духовни „шампиони“ често су живели у пустињи, у пећини или у шуми, где их нико није гледао. Нису се ни са ким такмичили и нису тражили славу — славили су Бога, не себе. Па ипак, људи су им вековима долазили по савет и утеху. То су светитељи. Упознаћемо петоро светитеља из различитих времена и земаља.
О светитељима читамо у житијима. Код нас су најпознатија Житија светих Светог Јустина Ћелијског и Охридски пролог Светог Николаја Охридског и Жичког. Када се неки догађај из житија не може тачно датовати, кажемо „по предању“.
Свети Антоније Велики — отац монаштва
Антоније је живео у Египту, у III и IV веку. Био је млад и имао је имање које је наследио од родитеља. Једног дана, у цркви, чуо је читање Јеванђеља о богатом младићу:
„Рече му Исус: Ако хоћеш савршен да будеш, иди продај све што имаш и подај сиромасима, и имаћеш благо на небу, па хајде за мном.“
Мт 19, 21
Антоније је те речи примио као да су изговорене баш њему. Раздао је имање и отишао у пустињу. Тамо је живео у молитви и посту и борио се са искушењима. Временом су к њему почели да долазе људи — по савет, утеху и молитву. Око њега су се окупили ученици, па га зовемо отац монаштва. Дуго је живео, у миру и радости. Његово житије написао је Свети Атанасије Велики. О почецима монаштва учио си у лекцији Монашка заједница.
Света Марија Египћанска — од греха до светости
Марија је као млада живела далеко од Бога, лакомислено и грешно. Једном је, са мноштвом поклоника, дошла у Јерусалим за празник Воздвижења Часног Крста. Хтела је да уђе у храм, али није могла: као да ју је нека невидљива сила задржавала на вратима, док су сви други улазили. Тада је први пут дошла к себи. Погледала је на икону Пресвете Богородице у предворју и, плачући, обећала да ће променити живот. После тога је могла да уђе и да се поклони Часном Крсту.
Марија је отишла у пустињу преко Јордана и тамо деценијама живела у покајању и молитви. Пред крај живота срео ју је старац Зосима и из његових руку се причестила. Била је потпуно преображена. Црква је прославља у пету недељу Великог поста.
Њен живот нам каже нешто веома утешно: нико није толико грешан да не може постати светитељ. Важно није где је човек почео, него да се врати Богу.
Свети Сава — подвиг у служби народа
Српски принц Растко Немањић оставио је двор и отишао на Свету Гору, где је постао монах Сава. Тамо је живео монашким животом: у посту, бдењу, молитви и послушању.
Али подвиг Светог Саве није остао затворен у манастиру. Из молитве и поста родила се брига за цео народ: самосталност Српске Цркве, школе, болнице, манастири. Измирио је и своју завађену браћу, Стефана и Вукана. Права аскеза увек води ка љубави према ближњима. Више о њему прочитај у лекцији Свети Сава.
Свети Петар Коришки — пустињак Метохије
У XIII веку, на Косову и Метохији, Петар је оставио родни дом и повукао се у пећину изнад Призрена. Живео је као пустињак, у молитви и борби са искушењима. Као и око Светог Антонија, и око њега су се временом окупили монаси. Зато га зовемо светим пустињаком Метохије.
Можда и у твом крају постоји светитељ подвижник — на пример Свети Василије Острошки или Свети Прохор Пчињски. Распитај се.
Свети Серафим Саровски — „Радости моја!“
Свети Серафим живео је у Русији, у XVIII и XIX веку. Дуго је живео сам, у колиби у шуми. По предању, хиљаду дана и ноћи провео је у молитви на једном камену. То није пример који треба опонашати — то је нарочити подвиг на који га је Бог позвао и за који му је дао снагу. Најчешће се молио Исусовом молитвом:
Исусова молитва
Господе Исусе Христе, Сине Божји, помилуј ме грешнога.
Плод тог подвига није била мрачност, него радост. Када је после много година почео да прима људе, свакога је дочекивао истим речима:
Радости моја, Христос васкрсе!
Учио је да је циљ хришћанског живота стицање Духа Светога. О њему си читао и у лекцији На путу светости.
Шта им је заједничко?
Петоро светитеља из различитих времена и земаља. А опет — исти пут:
| Светитељ | Где и када | Подвиг | Плод |
|---|---|---|---|
| Свети Антоније Велики | Египат, III–IV век | раздао имање, пустиња, молитва, пост | отац монаштва; утеха многима |
| Света Марија Египћанска | Египат и Палестина | покајање у пустињи преко Јордана | потпуно преображена; причестила се пред смрт |
| Свети Сава | Србија и Света Гора, XII–XIII век | монашки живот, пост, бдење, послушање | просветитељ српског народа |
| Свети Петар Коришки | Косово и Метохија, XIII век | пустињак у пећини, молитва | око њега се окупили монаси |
| Свети Серафим Саровски | Русија, XVIII–XIX век | колиба у шуми, Исусова молитва | радост; „стицање Духа Светога“ |
- Сви су слободно одабрали подвиг — из љубави према Христу.
- Основни облици подвига: молитва, пост, смирење, послушање.
- Сви су пролазили кроз искушења и падове, али нису одустали.
- Плод подвига није мрзовоља, него љубав, радост и мир — и брига за друге људе.
- У њима је засијао лик Божји — постали су живе иконе Христове.
Светост и у свету
Подвиг није само за монахе. Црква има и светитеље који су живели у браку и у свету — на пример свете Јоакима и Ану, родитеље Пресвете Богородице. И мама и тата који се моле, посте, праштају и брину о деци живе свој подвиг. Пут светости отворен је свима.
Светитељи нису рођени као светитељи — постали су то истрајношћу и љубављу, уз помоћ благодати Божје. Исти пут је отворен и за нас. Потражи у црквеном календару светитеља чији је празник ове недеље и прочитај шта је био његов подвиг.
Тропар Светом Сави
Био си вођа, првопрестолник и учитељ пута који води у живот. Када си дошао, светитељу Саво, најпре си Твоје отачаство просветио и препородивши га Духом Светим, као дрвета маслинова, засадио си у духовном рају најсветију твоју децу. Због тога, као равног апостолима и светитељима, поштујући те молимо: Моли Христа Бога да нам дарује велику милост.