Може ли птица да лети са једним крилом, ма колико оно било снажно? Не може — врти се у круг и пада. Последњих неколико часова учили смо о подвигу, о подвизима светитеља, о посту, врлинама и евхаристијском погледу на свет. Можда ти се чинило да су то различите, одвојене теме. Данас ћемо видети да су то, у ствари, два крила једне исте птице — и како она лете заједно.
Шта је етос?
Реч етос (грч. ἦθος) често се преводи као „морал“ или „обичај“. Али у Цркви она значи много више од правила понашања. Етос је начин постојања — како човек живи када живи из заједнице са Богом. Хришћанин није добар зато што је научио списак правила, него зато што у њему живи Христос.
Тај хришћански етос има два вида, два крила:
| Подвижнички вид | Евхаристијски вид |
|---|---|
| подвиг, аскеза — „вежбање“ | Евхаристија — „благодарење“ |
| пост, молитва, бдење, уздржање | Литургија, Причешће, празник |
| борба са страстима, покајање | радост, заједница, дељење |
| ослобађа од себичности и похлепе | приноси свет и себе Богу |
| КРСТ | ВАСКРСЕЊЕ |
Пази: ово нису два пута између којих бирамо — „неко је за пост, а неко за празник“. То су две стране једног истог живота у Христу. Нема васкрсења без крста, али ни крст нема смисла без васкрсења.
Пост води ка празнику
Погледај црквену годину. Сваки велики празник има пред собом време припреме:
- Велики пост → Васкрс. Седам недеља поста воде ка „празнику над празницима“.
- Божићни пост → Божић. Пост траје до Бадњег дана, а онда долази Божић — чесница и поздрав „Христос се роди!“.
- Пост и исповест → Свето Причешће на Литургији.
- Велики петак → васкршња ноћ. Најстрожи пост у години води у највећу радост.
Отуда једно важно правило: у Цркви се не пости ради поста, него ради празника — ради сусрета са Христом у Литургији. И обрнуто: празник без припреме постаје само гозба, слава без молитве — само ручак.
О томе како се пости учили смо у лекцији Пост, а о благодарењу у лекцији Евхаристијски поглед на свет. Сада видимо да је то једна целина.
Птица са једним крилом
Шта се деси кад неко има само једно крило? Ево четири кратке приче.
- Марко строго пости и много се моли, али никада не иде на Литургију и мисли да је бољи од других. Недостаје му евхаристијско крило. Подвиг без благодарења и заједнице води у гордост и морализам — и у усамљеност.
- Ана воли празнике, славу и гозбу, понекад се и причести, али никада не пости и не исповеда се. Недостаје јој подвижничко крило. Без подвига празник постаје површна навика, која не мења живот.
- Стефан пости само да би смршао. То више није подвиг, него дијета — пост одвојен од Бога.
- Јелена се спрема постом и исповешћу, причешћује се, а после Литургије помаже баки из комшилука. Она има оба крила — то је живот у Христу.
Ове приче не служе да лепимо етикете људима око себе. Свако од нас понекад више „маше“ једним крилом. Хришћански живот је пут раста, а не испит који се једном положи.
Свети Сава — оба крила
Најлепши пример за ово у нашем народу је Свети Сава. Млади Растко одлази на Свету Гору: пости, бди, моли се — то је подвиг. Али његов подвиг није остао „приватна ствар“. Из њега се родио литургијски живот целог народа: са оцем Симеоном подиже Хиландар, уређује монашки живот у Студеници, оснива епископије, уводи богослужбени поредак и позива народ у храм. Подвиг једног човека постао је заједница — Црква око Литургије. (О Светом Сави више смо учили у седмом разреду: Свети Сава.)
Где лете оба крила?
Погледај икону Васкрсења — Силазак у ад. Христос стоји на сломљеним вратима ада и за руке држи Адама и Еву, извлачећи их из гробова. Зашто баш тако? Зато што је циљ и подвига и Евхаристије исти: заједница са васкрслим Христом, у коју Он увлачи и цео свет. Црква тај циљ зове обожење.
Обожење не значи да човек постаје Бог по природи. Човек остаје створење, али по благодати постаје учесник Божјег живота — као гвожђе које у ватри постаје усијано, а остаје гвожђе. Ни пост ни молитва не „зарађују“ обожење; они отварају срце да прими дар.
На следећем часу учимо о молитви — која је истовремено и подвиг и благодарење: Молитва — лична и саборна.