Каква је разлика између тога да некоме пошаљеш поруку са списком онога што ти треба и тога да седнеш с њим и разговараш? Прво је наруџбина, друго је пријатељство. А молитва — да ли је она „списак жеља“ или разговор? И зашто нам је, искрено, понекад тешко да се молимо: немамо времена, не знамо шта да кажемо, мисли нам беже на све стране?
Шта је молитва?
Молитва је жив разговор човека са Богом — уздизање ума и срца ка Богу. У молитви не обавештавамо Бога о нечему што Он не зна. Христос каже:
„Не будите, дакле, слични њима; јер зна Отац ваш шта вам треба пре но што заиштете од њега.“
Мт 6, 8
Зашто се онда молимо? Зато што у молитви ми бивамо са Њим. Као што пријатељи не разговарају само кад им нешто треба, тако се и хришћанин моли да би био са Богом. Свети Оци молитву зову „дисањем душе“: као што тело не живи без ваздуха, тако душа не живи без молитве.
Молитва није магија. Ни број речи ни понављање не „приморавају“ Бога. Молитва је однос поверења и љубави, у коме прихватамо Божју вољу — „да буде воља Твоја“.
Хришћанска молитва упућује се Оцу, кроз Сина, у Духу Светом; молимо се и Христу и Духу Светом („Царе небески“). Молитве Богородици и светитељима нису обожавање, него молба да они моле Бога за нас.
Четири врсте молитве
| Врста молитве | Шта у њој чинимо | Пример |
|---|---|---|
| славопојна (славословље) | славимо Бога зато што јесте | „Слава Оцу и Сину и Светоме Духу…“; „Свети Боже, Свети Крепки, Свети Бесмртни…“ |
| благодарна | захваљујемо | молитва после јела; захвалност за дан у вечерњој молитви |
| покајна | кајемо се | цариникова молитва; Пс 50 |
| молбена | молимо за себе и друге | „Господе, помилуј!“ у јектенији; молитва за болесне, за родитеље, за мир |
Покајну молитву најкраће је изговорио цариник у храму:
„А цариник издалека стајаше, и не хтеде ни очију уздигнути небу, него се бијаше у прса своја говорећи: Боже, милостив буди мени грешноме!“
Лк 18, 13
Исто срце чујемо и у покајном псалму, који Црква чита свакога дана:
„Помилуј ме, Боже, по великој милости Својој, и по обиљу милосрђа Свога очисти безакоње моје.“
Пс 50, 1
Права молитва не почиње само молбом, него славом и благодарношћу. А кад молимо, не молимо само за себе: молимо се за друге — живе и упокојене, па и за непријатеље, као што нам је Христос заповедио (уп. Мт 5, 44).
„Оче наш“, а не „Оче мој“
Христос учи како се молити:
„А ти када се молиш, уђи у клет своју, и затворивши врата своја, помоли се Оцу своме који је у тајности; и Отац твој који види тајно, узвратиће теби јавно. А када се молите, не празнословите као незнабошци, јер они мисле да ће за многе речи своје бити услишени.“
Мт 6, 6–7
А онда нам даје молитву коју зовемо Молитва Господња:
Оче наш
Оче наш који си на небесима, да се свети име Твоје, да дође царство Твоје, да буде воља Твоја и на земљи као на небу; хлеб наш насушни дај нам данас; и опрости нам дугове наше као што и ми опраштамо дужницима својим; и не уведи нас у искушење, но избави нас од злога. Амин!
Овако ову молитву пишемо и молимо на црквенословенском језику, старим црквеним словима:
Примећујеш ли нешто чудно? Христос каже да се молимо сами, у тајности — а онда нас учи да кажемо „Оче наш“, а не „Оче мој“. Погледај и остале речи: хлеб наш, дугове наше, не уведи нас. Чак и кад сам у својој соби, ја се молим као члан Цркве, као брат или сестра свих. Не постоји потпуно „приватна“ хришћанска молитва — увек стојимо пред Богом заједно са целом Црквом.
Лична и саборна молитва
| Лична молитва | Саборна молитва |
|---|---|
| у соби, пред иконом и кандилом — „у клети“ (Мт 6, 6) | у храму, на богослужењу — где су двојица или тројица сабрани у име Христово (Мт 18, 20) |
| јутарња и вечерња молитва, молитва пре и после јела | вечерње, јутрење, Света Литургија, молебан, освећење водице |
| Исусова молитва, бројаница | јектеније — „Господе, помилуј“; заједничко појање, „Верујем“, „Оче наш“ |
| речима из молитвеника и својим речима | речи богослужбених књига; цео народ одговара „Амин“ |
„Јер где су два или три сабрана у име моје, онде сам и ја међу њима.“
Мт 18, 20
Реч литургија значи „заједничко дело“ — дело целог народа Божјег. На Литургији молитва достиже свој врхунац: Црква у Духу Светом приноси благодарење Оцу кроз Сина и сједињује се са Христом у Причешћу. Тада и сви заједно певамо „Оче наш“, пред само Причешће.
Корен и крошња
Лична и саборна молитва нису супротстављене — не треба бирати једну. Оне су као корен и крошња једног истог дрвета: ко се моли сам, долази у храм спреман; ко долази у храм, учи се да се моли и сам. Лична молитва нас припрема за Литургију, а Литургија храни личну молитву. Зато није тачно да је лична молитва „важнија“ од Литургије, нити да је довољно „веровати у себи“, без Цркве.
Исусова молитва
Постоји једна кратка молитва коју монаси, али и сви хришћани, понављају пажљиво и смирено — на путу, у учењу, у тренутку страха. Зове се Исусова молитва:
Исусова молитва
Господе Исусе Христе, Сине Божји, помилуј ме грешнога.
Често се моли уз бројаницу (чотку): на сваком чвору или зрну изговара се по једна молитва. Сети се Светог Серафима Саровског и цариника: кратка, смирена и пажљива молитва Богу је милија од многих речи без пажње.
Покушај: један минут, у тишини, полако изговарај у себи Исусову молитву.
Лествица ка заједници са Богом
Молитвом завршавамо целу тему о подвижничко-евхаристијском етосу. Свети Јован Лествичник описао је духовни живот као лествицу која води ка Богу. Хајде да се попнемо уз њу, пречагу по пречагу:
| Пречага | Шта смо научили |
|---|---|
| 1. Подвиг | аскеза значи „вежбање“; спасење је синергија — сарадња благодати Божје и наше слободне воље |
| 2. Подвизи светитеља | Свети Антоније Велики, отац монаштва; Свети Петар Коришки; Свети Серафим Саровски |
| 3. Пост | пост се спаја са молитвом и милостињом; четири вишедневна поста воде ка празницима |
| 4. Врлине | вера, нада и љубав; темељ свих врлина је смирење; врлине су плод Духа, а не заслуга којом се „купује“ спасење |
| 5. Благодарење | Евхаристија значи „благодарење“; свет је дар — „Твоје од твојих“ |
| 6. Два крила | етос — начин постојања у Христу: подвиг и Евхаристија заједно |
| 7. Молитва | лична и саборна; њен врхунац је Литургија |
На врху лествице је заједница са Богом. А шта повезује све пречаге? Молитва. Молитва је први и најважнији подвиг; светитељи су били људи молитве; пост без молитве постаје дијета; из смирене молитве расту плодови Духа; Литургија је врхунац молитве — благодарење целе Цркве; а у „Оче наш“ учимо да се никада не молимо сасвим сами.
Подсети се лекција: Пост, Хришћанске врлине, Евхаристијски поглед на свет и Подвижничко-евхаристијски етос.
Следећа тема води нас у срце саборне молитве: Црква је Тело Христово.