Човек — икона Божја

Понављање: Човек је икона Божја

Од лика ка подобију — пут обнове иконе Божје у човеку

Једна стара икона вековима је стајала у цркви. Од чађи свећа и кандила толико је потамнела да се лик светитеља готово није видео. Онда је дошао рестауратор и пажљиво, слој по слој, скинуо таму — и испод ње су се указале живе боје и светло лице. Да ли је лик нестао док је икона била тамна? Није. Био је ту све време, само сакривен. Тако је и са човеком: лик Божји у нама грех може да помрачи, али никада не уништава. А ко је тај „Рестауратор“? Христос — Који нас обнавља, ако Му и ми слободно дозволимо.

Подсетимо се лекција

Човек — икона Божја и свештеник твари — Бог је створио човека по Свом лику:

„Потом рече Бог: Да начинимо човјека по својему обличју, као што смо ми, који ће бити господар од риба морских и од птица небеских и од стоке и од цијеле земље и од свијех животиња што се мичу по земљи.“

Пост 1, 26

Лик је дар, а подобије задатак. Човек је свештеник твари: сабира свет и приноси га Богу. Од земље до жита, од жита кроз рад до хлеба, од хлеба до приноса на Литургији — а Христос га претвара у Своје Тело. Свештеник на Литургији зато каже: „Твоје од твојих Теби приносећи због свега и за све.“ Савршена Икона Бога је Сам Христос:

„Који је икона Бога невидљивога, Прворођени пре сваке твари …“

Кол 1, 15

Хришћанско схватање личности — личност је јединствена, непоновљива и незамењива, слободна и способна за љубав; остварује се у заједници. Јединка је само примерак врсте. Узор личности је Света Тројица — три Личности које живе од вечности у савршеној заједници љубави.

Грех као промашај човековог циља — грчка реч хамартија значи „промашај циља“: грех је удаљавање од Бога и болест која води у смрт. Од Адама наслеђујемо смртност и склоност ка греху, а не његову личну кривицу. Метаноја — покајање — значи промену ума и повратак Оцу, као код блудног сина:

„И уставши отиде оцу својему. А кад је још подалеко био, угледа га отац његов и сажали му се, и потрчавши загрли га и пољуби.“

Лк 15, 20

Новозаветне заповести — сав Закон сажет је у двострукој заповести љубави:

„А Исус му рече: Љуби Господа Бога својега свим срцем својим, и свом душом својом, и свим умом својим. Ово је прва и највећа заповест. А друга је као и ова: Љуби ближњега свога као самога себе.“

Мт 22, 37–39

Блаженства (Мт 5, 3–12) цртају лик човека Царства Божјег: „Блажени кротки, јер ће наследити земљу; блажени милостиви, јер ће бити помиловани; блажени чисти срцем, јер ће Бога видети“ (Мт 5, 5. 7–8).

Слобода и љубав у хришћанском етосу — слобода је део лика Божјег. Бог нас не приморава да Га волимо, јер љубав не може бити принудна. Грех је ропство:

„Исус им одговори: Заиста, заиста вам кажем да свако који чини грех роб је греху.“

Јн 8, 34

Права слобода је слобода од греха — за љубав. Христос је у Гетсиманији слободно пристао на вољу Очеву: „али опет не како ја хоћу, него како ти!“ (Мт 26, 39).

Од лика ка подобију

Све што смо учили може се сабрати у један пут:

Корак Шта се дешава
Лик Божји дар стварања: личност, слобода, разум, способност љубави
помрачен грехом хамартија — промашај циља; страсти и затварање у себе „чаде“ икону
обнова у Христу покајање, заповести, слобода у љубави — у Цркви и Светим Тајнама
Подобије Божје светост, заједница са Богом — обожење

Шта помрачује икону у нама? Грех, страсти, затварање у себе. Шта је чисти? Покајање, молитва, љубав, Свете Тајне. Пази: икона се никада не губи. Ниједан човек није „потпуно искварен“ — у сваком је лик Божји, ма колико потамнео.

Светитељи — живе иконе

Зашто у цркви не сликамо само Христа, него и светитеље? Зато што у светитељу видимо остварено подобије — човека у коме лик Божји светли пуним сјајем. Христос је у њима „скинуо таму“, а они су на то слободно пристали.

Свети Атанасије Велики учи да је Бог постао човек да би човек постао бог по благодати. То је циљ целог нашег пута — обожење. Пази на реч „по благодати“: човек никада не постаје Бог по природи (суштини), него учествује у Божјем животу кроз нестворене енергије Божје, о којима смо учили у лекцији Познање Бога.

Свако је икона

Свако од нас је икона — некад потамнела, али никада изгубљена. А ко у другоме види икону Божју, тај више не може да га презире: ни друга из клупе који га нервира, ни непознатог човека на улици.

Како се икона чисти? О томе говори следећа тема — Хришћански подвиг.

Кључни појмови

Лик Божји
Дар стварања — личност, слобода, разум, способност љубави; грехом се помрачује, у Христу обнавља.
Подобије Божје
Остварење лика — светост, уподобљавање Богу у сарадњи са благодаћу.
Обожење
Циљ човековог живота — заједница са Богом и учешће у Његовом животу по благодати, не по природи.
Светитељ
Човек у коме је лик Божји засијао пуним сјајем — „жива икона“ Христова.

Провери шта знаш

Можеш да покушаш колико год пута желиш.

1Повежи појам са објашњењем.

2Допуни.

3Тачно или нетачно?

Грех помрачује лик Божји, али га не уништава.
Од Адама смо наследили његову личну кривицу.
Христос је „икона Бога невидљивога“.
Бог би могао да нас натера да Га волимо.

4Личност или јединка? Повежи опис са појмом.

5Повежи блаженство са обећањем.

6Зашто светитеље називамо „живим иконама“ Христовим?

7Шта значи да човек постаје „бог по благодати“?

За вероучитеље: ова лекција одговара часу 7 у плану за 8. разред.