Кад добијеш позивницу за рођендан или свадбу, шта она заправо каже? Не само „у суботу у осам, у сали тој и тој“. Она каже: неко жели баш тебе. Позивница носи име. А има и нешто што се не пише, али се подразумева: позив можеш да прихватиш, а можеш и да одбијеш. Позив без слободе није позив, него наредба.
Бог куца на врата
У последњој књизи Светог Писма Христос каже:
„Ево, стојим на вратима и куцам; ако ко чује глас мој и отвори врата, ући ћу к њему и вечераћу с њим, и он са мном.“
Отк 3, 20
Зашто Христос куца, а не обија врата? Зато што љубав не присиљава. Он Који је свемоћан стоји пред вратима човековог срца и чека. А шта нуди кад уђе? Вечеру, заједничку трпезу, најстарији знак пријатељства и заједнице. Бог Себе не открива да би нас засуо подацима о Себи, него да би нас позвао за Своју трпезу.
Христос то каже и овако:
„Одговори му Исус и рече: Ако ме неко љуби, реч моју држаће, и Отац мој љубиће њега; и њему ћемо доћи и у њему ћемо се настанити.“
Јн 14, 23
Циљ Откривења није да човек зна више о Богу, него да Бог дође и настани се у човеку — да живимо у заједници са Оцем, Сином и Духом Светим. Свети Оци то зову обожење.
Два пута откривења
Још у основној школи учили смо да Бог Себе открива на два начина. Сада погледајмо зашто ниједан од њих није само „информација“.
| Начин | Где? | Свето Писмо | Какво је |
|---|---|---|---|
| Природно откривење | у лепоти, поретку и мудрости створеног света | Пс 18, 1; Рим 1, 20 | стварно, али непотпуно |
| Натприродно откривење | Бог говори преко пророка, а у пуноћи у Сину | Јевр 1, 1–2; Јн 1, 18 | Бог Сам говори и долази — Христос је пуноћа |
„Бог који је из давнине много пута и разним начинима говорио оцима преко Пророка, у ове последње дане говорио је нама преко Сина, којега постави наследником свега, кроз којега је и векове створио …“
Јевр 1, 1–2
Пророци су преносили речи Божје. У Христу је Реч постала тело: Бог више не шаље поруку, него долази лично. Зато је Христос савршено и коначно Откривење. Ко Њега види, види Оца, и тек у Њему сазнајемо да је Бог Света Тројица и да нас воли до Крста.
Позив упућен свима
Христос се не обраћа само „побожнима“, него свима који су уморни:
„Ходите к мени сви који сте уморни и натоварени и ја ћу вас одморити.“
Мт 11, 28
У једној причи Христос пореди Царство Божје са великом вечером:
„А он му рече: Неки човек зготови велику вечеру и позва многе. И у време вечере, посла слугу својега да каже званицама: Дођите, јер је већ све готово.“
Лк 14, 16–17
Званице су почеле да се изговарају: један је купио њиву, други пет јармова волова, трећи се оженио. Домаћин зато шаље слугу на улице, да доведе сиромашне, хроме и слепе. Ко је домаћин? Бог. Шта је вечера? Царство Божје, заједница са Њим. Ко смо ми? Званице које се често изговарају да немају времена. Позив се данас испуњава у Цркви.
Писмо и Предање — једно живо сведочанство
Где се чува оно што нам је Бог открио? Неки мисле: само у Библији. Али Свето Писмо није пало с неба као готова књига. Настало је у Цркви, у заједници која је живела са Христом, молила се и предавала веру. Апостол Павле пише:
„Тако дакле, браћо, стојте чврсто и држите предања, којима сте научени, било нашом речју, било посланицом.“
2 Сол 2, 15
Нешто је апостолско предање записано (посланица), а нешто се преносило живом речју. Свето Предање је живо преношење вере у Цркви, од апостола до данас: у богослужењу, Светим Тајнама, учењу Сабора и Светих Отаца. Писмо и Предање нису два различита извора који се такмиче, него једно Откривење. Писмо се чита и тумачи у Предању, у Цркви.
Свети Оци о Откривењу
Свети Иринеј Лионски (II век) учио је да се Бог најсавршеније открива у Христу и да је Откривење позив човеку на обожење. Од њега потиче позната мисао:
Бог не тражи славу на рачун човека. Његова слава је да човек живи, а човек истински живи кад гледа Бога и живи са Њим.
Свети Григорије Палама (XIV век) одговорио је на тешко питање: како Бог може бити истовремено недостижан и потпуно близак?
Недостижан, а близак
Свети Григорије Палама учи да треба разликовати:
- Божју суштину — оно што Бог јесте у Себи. Она је потпуно недостижна свакоме створењу; нико је никада неће „обухватити“.
- Божје енергије — Бог Који делује, Који Се даје и открива: Његова љубав, живот, светлост, благодат. Енергије нису створене ствари, нити неки „део“ Бога. То је Сам Бог Који Се даје.
Зашто је то толико важно за Откривење? Кад би Бог човеку давао само нешто створено, неки „поклон“ уместо Себе, онда никад не бисмо срели Њега. Овако, у благодати срећемо живог Бога — а Он ипак остаје увек већи од свега што можемо да схватимо.
Светлост на Тавору
Најлепши пример несаздане светлости је Преображење Господње. Христос је повео Петра, Јакова и Јована на високу гору (по Предању — Тавор):
„И преобрази се пред њима, и засија се лице његово као сунце, а хаљине његове постадоше беле као светлост. И гле, јавише им се Мојсеј и Илија који с њим говораху.“
Мт 17, 2–3
„Док он још говораше, гле, облак сјајан заклони их и, гле, глас из облака који говори: Ово је Син мој љубљени, који је по мојој вољи; њега слушајте. И чувши ученици падоше ничице и уплашише се веома.“
Мт 17, 5–6
„Прочитај“ икону Преображења:
| Шта видимо | Шта значи |
|---|---|
| Христос у белим хаљинама, у кругу светлости из кога излазе зраци | светлост долази из Њега, а не споља — то је слава Његовог Божанства |
| Мојсије и Илија поред Христа | Закон и пророци сведоче о Христу — Стари Завет испуњава се у Новом |
| Петар, Јаков и Јован падају ничице | човек не може да поднесе сјај Божанства, а ипак га види |
Апостоли нису видели неку створену, физичку светлост, нити само символ. Видели су славу Божју, Божанску енергију — несаздану (Таворску) светлост. Откривење није теорија. Оно је светлост коју човек може да види кад му Бог отвори очи срца.
Божја позивница
Христос је испричао још једну причу о позиву — о цару који прави свадбу:
„Царство небеско је као човек цар који начини свадбу сину своме. И посла слуге своје да зову званице на свадбу; и не хтедоше доћи.“
Мт 22, 2–3
Позвани су се изговарали, па цар шаље слуге даље:
„Идите, дакле, на раскршћа и кога год нађете, позовите на свадбу. И изишавши слуге оне на путеве, сабраше све које нађоше, и зле и добре; и напуни се свадбена дворана гостију.“
Мт 22, 9–10
Али прича има и неочекиван крај:
„А ушавши цар да види госте, угледа онде човека необучена у свадбено рухо. И рече му: Пријатељу, како си ушао амо без свадбеног руха? А он оћута.“
Мт 22, 11–12
Кад бисмо од ове приче направили позивницу коју Бог шаље човеку, изгледала би овако:
| Поље позивнице | Шта значи |
|---|---|
| Ко позива? | Бог Отац — „цар“ из приче; позив долази кроз Сина, у Духу Светоме |
| Повод | „свадба Сина“ — сједињење Христа са Црквом, Царство Божје |
| Место | Црква — Света Литургија, трпеза Господња |
| Време | „данас“ — сваког дана и на свакој Литургији; позив не застарева |
| Одећа | свадбено рухо — благодат Крштења, која се чува и обнавља покајањем |
| Одговор | слободан: вера, молитва, причешће, љубав према ближњем |
Позвани су сви, „и зле и добре“. Нико није искључен унапред. Али позив треба прихватити целим животом. Свадбено рухо није „лепо понашање“ ни свечана одећа. Свети Оци у њему виде живот у благодати Крштења, коју човек може да упрља, али и да опере покајањем. Апостол Павле пише:
„Јер који се год у Христа крстисте, у Христа се обукосте.“
Гал 3, 27
Те речи Црква пева при Крштењу, док свештеник са новокрштеним обилази око купеље:
При Светој Тајни Крштења
Ви који се у Христа крстисте, у Христа се обукосте.
Бог позива у Светим Тајнама
Откривење није догађај који се десио „некад“. Бог и данас позива — у Цркви, кроз Свете Тајне:
| Света Тајна | Бог позива… | Човек одговара… |
|---|---|---|
| Крштење | уводи човека у Цркву и сједињује га са Христом | одрицањем од зла и исповедањем вере |
| Миропомазање | дарује благодат Светога Духа | животом по Духу |
| Евхаристија | „Са страхом Божјим, вером и љубављу приступите.“ | припремом, причешћем, животом у заједници |
Бог Се, дакле, не открива само да бисмо Га знали, него да бисмо Га волели. Наш одговор је вера, молитва, Свете Тајне и љубав према ближњем.
Шта бисте одговорили?
Ево неколико дилема које чујемо од вршњака, и како би на њих могао да одговори неко ко је разумео шта је Откривење: