Кога данас пратиш? Спортисте, музичаре, инфлуенсере — људе који имају милионе пратилаца, успех, лепоту, новац. Није лоше имати узоре. Али постави себи једно питање: шта ће од свега тога остати после сто година? Медаље ће се изгубити у ормару, снимци ће застарети, имена ће се заборавити. А постоје људи чија се имена изговарају са љубављу и после хиљаду година — и то не због славе, него због светости.
Позвани да будемо свети
Када апостоли пишу посланице, хришћане у неком граду често зову једноставно — светима. Не зато што су сви били савршени, него зато што су сви позвани на светост. Апостол Петар пише:
„Него по Светоме који вас је позвао, будите и сами свети у свему живљењу. Јер је написано: Будите свети, јер сам ја свет.“
1 Пт 1, 15–16
Светост, дакле, није изузетак за мали број изабраних, него позив свакога — и ученика првог разреда средње школе.
Један је свет
На Светој Литургији, пред Причешће, свештеник подиже Свети Хлеб и каже, а народ одговара:
Са Свете Литургије
Светиње светима. Један је свет, један Господ Исус Христос, у славу Бога Оца. Амин.
У правом смислу свет је само Бог. Светитељи нису „натприродни хероји“ који су све постигли сопственом снагом. Они су људи који су свим срцем примили благодат Духа Светога и сјединили се са Христом — постали су по благодати оно што је Бог по природи. То зовемо обожење. Зато су светитељи живе иконе Христове: у њима се види Његово лице.
Светост није морално савршенство „без иједне грешке“. Многи свети су падали и устајали. Светост је плод сарадње човека са благодаћу Божјом (синергије): Бог даје све, а човек слободно отвара срце.
Житије — како се пише и чита
Житије је опис живота светитеља, који Црква чита ради поуке и подражавања. Код Срба је прво житије написао Свети Сава — о свом оцу, Светом Симеону (Стефану Немањи). Данас имамо две велике збирке на српском језику:
- Охридски пролог Светог Николаја Српског — кратка житија за сваки дан у години, са поукама и размишљањима;
- Житија светих Светог Јустина Ћелијског — у 12 књига, по један том за сваки месец.
Житије се не чита као „бајка“, него као сведочанство о делу благодати у човеку. У житијима има и чудесних догађаја. Њих не треба одбацивати као „легенде“, али ни сводити светост на чуда — тежиште је увек на љубави према Христу.
Светитељи кроз векове
Погледај „временску линију светости“ — од XI до XX века:
| Светитељ | Време и место | Из житија | Празник |
|---|---|---|---|
| Света Петка | XI век; Епиват (Тракија), Јорданска пустиња | оставља удобан живот и подвизава се у пустињи; мошти јој почивају у Јашију; у Београду јој је посвећена црква са извором на Калемегдану | 14/27. октобар |
| Свети Сава | XII–XIII век; Србија и Света Гора | као младић напушта двор оца Стефана Немање и одлази на Свету Гору; са оцем подиже Хиландар; постаје први српски архиепископ, просветитељ народа | 14/27. јануар |
| Свети Ђорђе Кратовац | XVI век; Кратово и Софија | млади златар из Кратова; у Софији, са осамнаест година, одбија да се одрекне Христа и бива спаљен на ломачи 1515; житије му је написао поп Пеја, свештеник код кога је живео | 11/24. фебруар |
| Свети Василије Острошки | XVII век; Херцеговина, Острог | епископ у тешким временима; бринуо је о свом народу, подвизавао се у Острогу, где се упокојио 1671; мошти му почивају у манастиру Острогу | 29. април / 12. мај |
| Свети Јустин Ћелијски | XX век; Врање, Ћелије код Ваљева | рођен у Врању 1894; богослов и подвижник; живео у манастиру Ћелије, где се упокојио 1979; приредио Житија светих; прибројан светима 2010 | 1/14. јун |
| Свети Пајсије Светогорац | XX век; Света Гора | светогорски монах (1924–1994); велики саветник и утешитељ људи, нарочито младих; прибројан светима 2015 | — |
(Датуми празника: први по црквеном, други по грађанском календару.)
Свети Ђорђе Кратовац заслужује да се на њему задржимо. Имао је колико и неки од вас — осамнаест година. Имао је занат, будућност, цео живот пред собом. Нико од њега није тражио да учини нешто велико — само да изговори да се одриче Христа. Он то није хтео. Његова смелост није била тврдоглавост, него верност Ономе Кога је волео више од живота.
А Свети Јустин и Свети Пајсије живели су у време наших прабака и прадеда. Неки људи који су их лично познавали и данас су живи. Светост, дакле, није прича из давнина.
Шта им је заједничко?
Шта повезује монахињу из XI века, архиепископа, младог златара, епископа, богослова и светогорског старца из XX века? Сви су имали:
- љубав према Христу већу од свега;
- молитву као дисање душе;
- смирење;
- жртву — оставили су нешто драгоцено ради Христа;
- служење људима.
Светост не зависи од века, занимања ни образовања, него од отворености благодати Божјој. Свети Сава је оставио све ради Христа — и тиме дао свима. Свети Ђорђе је остао веран у младости. Света Петка нас учи молитви и смирењу.
Поштовање светих
Да ли се светитељима молимо као Богу? Не. Богу се клањамо — само Њему. Светитеље поштујемо, целивамо њихове иконе и мошти и молимо их да се моле Богу за нас — као што молимо пријатеље да се помоле за нас. То је јасно утврдио Седми васељенски сабор.
Зашто то чинимо? Зато што светитељи нису мртви — они су живи у Христу:
„А Бог није Бог мртвих него живих; јер су њему сви живи.“
Лк 20, 38
Мошти и чуда су знак да благодат остаје у светима и после њихове смрти — али не „магија“ и не сензација. А канонизација не „прави“ светитеља: Црква њоме препознаје и објављује светост коју је Бог већ открио. Најлепши српски пример пријатељства са светитељем је крсна слава — породица генерацијама има свог небеског пријатеља и молитвеника.
Мој светитељ
Светитељи нису у прошлости — они су наши савременици у Христу. И позивају и нас.
Сви свети
Сви свети, молите Бога за нас.