Хришћански живот и смисао

Из живота светих

Светитељи — живе иконе Христове и наши пријатељи

Кога данас пратиш? Спортисте, музичаре, инфлуенсере — људе који имају милионе пратилаца, успех, лепоту, новац. Није лоше имати узоре. Али постави себи једно питање: шта ће од свега тога остати после сто година? Медаље ће се изгубити у ормару, снимци ће застарети, имена ће се заборавити. А постоје људи чија се имена изговарају са љубављу и после хиљаду година — и то не због славе, него због светости.

Икона светог Николаја Мирликијског
Свети Николај, икона Назарија Истомина Савина (1615). Извор: Wikimedia Commons, јавно власништво.

Позвани да будемо свети

Када апостоли пишу посланице, хришћане у неком граду често зову једноставно — светима. Не зато што су сви били савршени, него зато што су сви позвани на светост. Апостол Петар пише:

„Него по Светоме који вас је позвао, будите и сами свети у свему живљењу. Јер је написано: Будите свети, јер сам ја свет.“

1 Пт 1, 15–16

Светост, дакле, није изузетак за мали број изабраних, него позив свакога — и ученика првог разреда средње школе.

Један је свет

На Светој Литургији, пред Причешће, свештеник подиже Свети Хлеб и каже, а народ одговара:

Са Свете Литургије

Светиње светима. Један је свет, један Господ Исус Христос, у славу Бога Оца. Амин.

У правом смислу свет је само Бог. Светитељи нису „натприродни хероји“ који су све постигли сопственом снагом. Они су људи који су свим срцем примили благодат Духа Светога и сјединили се са Христом — постали су по благодати оно што је Бог по природи. То зовемо обожење. Зато су светитељи живе иконе Христове: у њима се види Његово лице.

Светост није морално савршенство „без иједне грешке“. Многи свети су падали и устајали. Светост је плод сарадње човека са благодаћу Божјом (синергије): Бог даје све, а човек слободно отвара срце.

Житије — како се пише и чита

Житије је опис живота светитеља, који Црква чита ради поуке и подражавања. Код Срба је прво житије написао Свети Сава — о свом оцу, Светом Симеону (Стефану Немањи). Данас имамо две велике збирке на српском језику:

  • Охридски пролог Светог Николаја Српског — кратка житија за сваки дан у години, са поукама и размишљањима;
  • Житија светих Светог Јустина Ћелијског — у 12 књига, по један том за сваки месец.

Житије се не чита као „бајка“, него као сведочанство о делу благодати у човеку. У житијима има и чудесних догађаја. Њих не треба одбацивати као „легенде“, али ни сводити светост на чуда — тежиште је увек на љубави према Христу.

Светитељи кроз векове

Погледај „временску линију светости“ — од XI до XX века:

Светитељ Време и место Из житија Празник
Света Петка XI век; Епиват (Тракија), Јорданска пустиња оставља удобан живот и подвизава се у пустињи; мошти јој почивају у Јашију; у Београду јој је посвећена црква са извором на Калемегдану 14/27. октобар
Свети Сава XII–XIII век; Србија и Света Гора као младић напушта двор оца Стефана Немање и одлази на Свету Гору; са оцем подиже Хиландар; постаје први српски архиепископ, просветитељ народа 14/27. јануар
Свети Ђорђе Кратовац XVI век; Кратово и Софија млади златар из Кратова; у Софији, са осамнаест година, одбија да се одрекне Христа и бива спаљен на ломачи 1515; житије му је написао поп Пеја, свештеник код кога је живео 11/24. фебруар
Свети Василије Острошки XVII век; Херцеговина, Острог епископ у тешким временима; бринуо је о свом народу, подвизавао се у Острогу, где се упокојио 1671; мошти му почивају у манастиру Острогу 29. април / 12. мај
Свети Јустин Ћелијски XX век; Врање, Ћелије код Ваљева рођен у Врању 1894; богослов и подвижник; живео у манастиру Ћелије, где се упокојио 1979; приредио Житија светих; прибројан светима 2010 1/14. јун
Свети Пајсије Светогорац XX век; Света Гора светогорски монах (1924–1994); велики саветник и утешитељ људи, нарочито младих; прибројан светима 2015 —

(Датуми празника: први по црквеном, други по грађанском календару.)

Свети Ђорђе Кратовац заслужује да се на њему задржимо. Имао је колико и неки од вас — осамнаест година. Имао је занат, будућност, цео живот пред собом. Нико од њега није тражио да учини нешто велико — само да изговори да се одриче Христа. Он то није хтео. Његова смелост није била тврдоглавост, него верност Ономе Кога је волео више од живота.

А Свети Јустин и Свети Пајсије живели су у време наших прабака и прадеда. Неки људи који су их лично познавали и данас су живи. Светост, дакле, није прича из давнина.

Шта им је заједничко?

Шта повезује монахињу из XI века, архиепископа, младог златара, епископа, богослова и светогорског старца из XX века? Сви су имали:

  • љубав према Христу већу од свега;
  • молитву као дисање душе;
  • смирење;
  • жртву — оставили су нешто драгоцено ради Христа;
  • служење људима.

Светост не зависи од века, занимања ни образовања, него од отворености благодати Божјој. Свети Сава је оставио све ради Христа — и тиме дао свима. Свети Ђорђе је остао веран у младости. Света Петка нас учи молитви и смирењу.

Поштовање светих

Да ли се светитељима молимо као Богу? Не. Богу се клањамо — само Њему. Светитеље поштујемо, целивамо њихове иконе и мошти и молимо их да се моле Богу за нас — као што молимо пријатеље да се помоле за нас. То је јасно утврдио Седми васељенски сабор.

Зашто то чинимо? Зато што светитељи нису мртви — они су живи у Христу:

„А Бог није Бог мртвих него живих; јер су њему сви живи.“

Лк 20, 38

Мошти и чуда су знак да благодат остаје у светима и после њихове смрти — али не „магија“ и не сензација. А канонизација не „прави“ светитеља: Црква њоме препознаје и објављује светост коју је Бог већ открио. Најлепши српски пример пријатељства са светитељем је крсна слава — породица генерацијама има свог небеског пријатеља и молитвеника.

Мој светитељ

Светитељи нису у прошлости — они су наши савременици у Христу. И позивају и нас.

Сви свети

Сви свети, молите Бога за нас.

Кључни појмови

Светитељ
Човек који се благодаћу Духа Светога сјединио са Христом; жива икона Христова и молитвеник за нас.
Житије
Опис живота светитеља, који Црква чита ради поуке и подражавања.
Обожење
Сједињење човека са Богом по благодати — циљ хришћанског живота, остварен у светима.
Мученик
Светитељ који је живот дао за Христа.
Подвижник
Хришћанин који се у молитви, посту и уздржању посебно труди за сједињење са Богом.
Канонизација
Чин којим Црква објављује да је неко светитељ и уводи га у богослужбено поштовање; Црква њоме препознаје светост коју је Бог открио.
Мошти
Тела светитеља, која Црква поштује као посуде благодати Духа Светога.

Провери шта знаш

Можеш да покушаш колико год пута желиш.

1Повежи светитеља са подацима из житија.

2Допуни.

3Допуни.

4Тачно или нетачно?

Светитељи су људи који никада нису грешили.
Светост је позив свих хришћана, па и младих.
Канонизацијом Црква „прави“ светитеља.
Прво српско житије написао је Свети Сава о свом оцу Светом Симеону.
Светитељима се молимо као Богу.

5Шта је заједничко светитељима из различитих векова?

За вероучитеље: ова лекција одговара часовима 34 и 35 у плану за I разред средње школе.