Недељни извештај на телефону: „Просечно време испред екрана — 6 сати и 40 минута дневно.“ Нико те није натерао. Свака апликација била је твој избор, сваки клип — „још само један“. Па ипак, понекад човек има осећај да није он изабрао телефон, него да је телефон изабрао њега. Где је ту граница између слободе и ропства? И да ли је слобода — радити шта хоћу?
Коринт: „Све ми је дозвољено“
Коринт је био богат и распусан лучки град. Неки хришћани у њему понављали су паролу „све ми је дозвољено“ — па су њоме правдали и своје страсти. Апостол Павле им не одговара забраном, него мудрим „да, али“:
„Све ми је дозвољено, али све не користи; све ми је дозвољено, али не дам да ишта овлада мноме.“
1 Кор 6, 12
Наслов ове лекције препричава управо овај стих. Павле не каже да је све што желимо „добро“, нити да хришћанин живи у кавезу правила. Он поставља два питања: користи ли ми то — и хоће ли то овладати мноме? Касније у истој посланици додаје и треће:
„Све ми је слободно, али све не користи; све ми је слободно, али све не изграђује. Нико нека не тражи што је његово, него сваки оно што је другога.“
1 Кор 10, 23–24
Две слободе
О слободи си учио у осмом разреду, у лекцији Слобода и љубав у хришћанском етосу — сети се змаја и канапа. Сада идемо корак даље. Христос каже:
„И познаћете истину, и истина ће вас ослободити.“
Јн 8, 32
„Исус им одговори: Заиста, заиста вам кажем да свако који чини грех роб је греху. … Ако вас, дакле, Син ослободи, заиста ћете бити слободни.“
Јн 8, 34. 36
А апостол Павле објашњава за шта нам је слобода дата:
„Јер сте ви, браћо, на слободу позвани; само не слободу за угађање телу, него да из љубави служите једни другима.“
Гал 5, 13
| Слобода као самовоља | Слобода у Христу |
|---|---|
| „радим шта хоћу“ | бирам оно што је добро и што гради |
| други ми је граница | други ми је прилика за љубав |
| свака жеља мора бити испуњена | умем да кажем „не“ својој жељи |
| води у зависност | води у унутрашњи мир |
Човек је створен слободан, по лику Божјем. Бог никога не приморава — чак ни на добро. Али слобода није неутрална: она расте када бирамо добро, а смањује се када бирамо грех. Зато подвиг — пост, молитва, уздржање — није ограничење слободе, него вежба слободе, као тренинг за спортисту. Ко никада не каже „не“ својој жељи, на крају више и не може да каже „не“.
Од помисли до ропства
Нико не постаје зависан једним потезом. Свети Оци описују како се страст развија, корак по корак, као низ степеница:
помисао → разговор са помишљу → пристанак → дело → навика → страст (ропство)
„Разговор са помишљу“ је мост између помисли и пристанка, па се ланац често сажима у пет главних степеница: помисао, пристанак, дело, навика, страст.
Погледај како то изгледа у неколико области живота:
| Област | Како почиње | Како изгледа ропство |
|---|---|---|
| телефон и друштвене мреже | „само да видим ко ми је писао“ | не могу да заспим, учим ни разговарам без телефона |
| видео-игре | „још један ниво“ | игра одређује када спавам, једем и излазим |
| кладионице и коцка | „само мало, за забаву“ | позајмљујем новац, кријем, враћам се да „повратим“ |
| алкохол и дрога | „само да пробам, сви су пробали“ | без тога не могу да се опустим ни да будем „свој“ |
Најлакше је стати на почетку — код помисли. Када помисао постане навика, борба је много тежа (али никада немогућа). Зато Свети Оци саветују трезвоумље — будност над својим помислима — и молитву. А исповест је лековит прекид тог ланца: ко изговори свој пад пред Богом и свештеником, више није сам са њим.
Три питања слободе
Из речи апостола Павла можемо извести три питања која вреди поставити пре сваког избора:
- Користи ли ми?
- Поробљава ли ме?
- Гради ли другога?
Пробај их на свакодневним примерима: гледање серије целу ноћ, излазак, куповина, коментар на мрежи. Неке ствари ће проћи сва три питања, неке ниједно.
У роману Достојевског Браћа Карамазови појављује се мисао која се обично сажима речима „ако Бога нема, све је дозвољено“. То није дословни цитат из романа, него уобичајено сажимање идеје једног од јунака, Ивана Карамазова. Ипак, она поставља право питање: да ли је човек без Бога слободнији — или изгубљенији?
Моје тело, мој избор?
Често се чује: „Све што радим са собом је моја приватна ствар и никога не повређује.“ Да ли је то тачно? Апостол Павле подсећа:
„Или не знате да је тело ваше храм Светога Духа који је у вама, којега имате од Бога и нисте своји?“
1 Кор 6, 19
Тело није предмет који „поседујем“, него храм — дар који чувам. А ниједан наш избор није сасвим приватан. Он утиче на породицу, пријатеље, на Цркву:
„И ако страда један уд, с њим страдају сви удови; а ако ли се један уд прославља, с њим се радују сви удови.“
1 Кор 12, 26
Слобода на испиту
Погледај неколико животних ситуација кроз три питања слободе:
| Ситуација | Шта треба уочити |
|---|---|
| Друштво на журци наговара Јована да проба „нешто јаче“ — „сви смо пробали“. | притисак групе; слобода значи и рећи „не“ |
| Мина спава четири сата јер до касно гледа видео-клипове; оцене падају. | навика која краде време, здравље и мир |
| Душан тајно игра на кладионици „само мало“ и позајмљује новац. | почетак зависности; тајност је знак ропства |
| Сара пише увредљиве коментаре на мрежи јер „је то слобода говора“. | слобода која не гради другога |
Да рећи „не“ друштву није лако, зна свако. Али онај ко може да каже „не“ када сви кажу „да“ — тај је заиста слободан.
Повратак у слободу
А шта ако је човек већ пао? Да ли је неко „предалеко“ да би се вратио? Одговор Цркве је јасан: није. О томе сведочи Света Марија Египћанка, о којој си читао у лекцији Подвизи светитеља.
Марија из Александрије годинама је живела робујући страсти. Када је дошла у Јерусалим за празник Воздвижења Часног Крста, невидљива сила није јој дала да уђе у храм. Тада је, пред иконом Пресвете Богородице, први пут јасно видела своје стање и покајала се. Ушла је у храм, поклонила се Часном Крсту и отишла у пустињу иза Јордана, где је у подвигу и молитви провела остатак живота. Црква је прославља у петој недељи Великог поста.
Њено житије не говори о томе колико је пала, него колико је Бог милостив. Покајање није „брисање кривице“ на суду, него исцељење и повратак у заједницу са Богом — у Светој Тајни исповести. Христос ослобађа свакога ко Му се врати.
Мој корак слободе
Слобода се не добија одједном — вежба се сваког дана. Изабери у себи један мали, конкретан корак за ову недељу: на пример, телефон ван собе ноћу, кратка молитва ујутро пре прве поруке, једно вече без игрице или серије. Затим провери своју навику кроз три питања слободе. Мали кораци, поновљени, граде слободног човека.