Три трага, три имена. Први: „физичар из Идвора, професор на Колумбија универзитету у Њујорку“. Други: „проналазач, син православног свештеника из Смиљана“. Трећи: „композитор Руковети и Литургије“. Ако си погодио — Пупин, Тесла, Мокрањац — постави себи и следеће питање: да ли је вера овим људима сметала или помагала? Да ли човек који верује мора да бира између Бога и науке, између молитве и уметности?
Прича о талентима
Христос је једном испричао причу о човеку који, полазећи на пут, поверава своје благо слугама:
„Јер као што човек полазећи на пут дозва слуге своје и предаде им благо своје; и једноме даде пет таланата, а другоме два, а трећему један, свакоме према његовој моћи; и одмах отиде.“
Мт 25, 14–15
Таленат је у то време била велика мера новца. Двојица слугу су умножила оно што су примила, а трећи је свој таленат закопао у земљу. Слузи који је умножио дар господар каже:
„А господар његов рече му: Добро, слуго добри и верни, у маломе си био веран, над многим ћу те поставити; уђи у радост господара својега.“
Мт 25, 21
Отуда и наша реч таленат — дар. Свака способност — за науку, музику, речи, спорт, бригу о другима — дар је Божји, дат да донесе плод. А „закопати таленат“ значи оставити дар неискоришћеним.
Шест личности
| Личност | Дело | Вера и дело |
|---|---|---|
| Свети деспот Стефан Лазаревић (XIV–XV век) | владар, градитељ Београда као престонице и манастира Манасије (Ресаве), писац Слова љубве | владавина и књижевност у служби Христа; Црква га поштује као светитеља |
| Свети Андреј Рубљов (XIV–XV век) | руски иконописац, икона Света Тројица (Гостољубље Авраамово) | уметност као молитва; икона као богословље у бојама; Црква га поштује као светитеља |
| Ф. М. Достојевски (1821–1881) | романи Злочин и казна, Браћа Карамазови | питања слободе, патње, греха и покајања осветљена Христом |
| Стеван Мокрањац (1856–1914) | Руковети, Литургија Светог Јована Златоустог, Опело | уздигао српско црквено појање; у његовом делу сусрећу се вера и народна песма |
| Михајло Пупин (1854–1935) | физичар и проналазач; аутобиографија Од пашњака до научењака | у аутобиографији с љубављу пише о вери своје мајке и српским обичајима; велики добротвор свог народа |
| Никола Тесла (1856–1943) | наизменична струја, индукциони мотор | син свештеника Милутина Тесле; поникао у православном дому |
Свети деспот Стефан био је син Светог кнеза Лазара. Био је витез и државник, али и човек књиге: око манастира Манасије окупљали су се преписивачи и учени монаси. О њему си читао и у лекцији Српски светитељи.
Свети Андреј Рубљов насликао је икону на којој су три анђела која су посетила Авраама (Пост 18). Иконописац није „измишљао“ слике, него се молио и постио док је радио. Зато се за икону каже да је богословље у бојама.
Достојевски је у својим романима веома дубоко проучио човекову слободу, патњу и грех — и показао да је једини излаз покајање и Христос. Пред крај живота посетио је манастир Оптину пустињу (1878), а неке црте старца Зосиме из Браће Карамазових подсећају на оптинске старце.
Мокрањац је записивао и обрађивао српско народно црквено појање, да се не изгуби. Његова Литургија није „концерт“, него молитва Цркве у звуку. О њему си учио и у лекцији Српска црквена баштина — рукописи, иконе и појање.
Пупин је као младић из Баната отишао у Америку готово без ичега и постао угледан научник. У аутобиографији, за коју је добио Пулицерову награду, с топлином пише о својој мајци, о српским празницима и обичајима свог детињства. Помагао је свом народу и родном Идвору.
Тесла је одрастао у дому православног свештеника. О његовом личном односу према вери говоримо одмерено: знамо где је поникао и ко су му били родитељи — а не преносимо „изјаве“ за које не знамо извор.
Вера и наука
Да ли су вера и наука у сукобу? Не — јер се баве различитим питањима:
| Наука | Вера |
|---|---|
| како свет функционише | зашто свет постоји, ко је човек, који је смисао живота |
| мери, израчунава, проверава | открива однос човека са живим Богом |
Многи велики научници били су верујући људи. Пупин је, на пример, у поретку и хармонији створеног света видео трагове Творца — о томе смо говорили у лекцији Творевина сведочи о Творцу.
Знаменит или свет?
Слава у историји и светост нису исто:
| Знамените личности | Светитељи |
|---|---|
| цени се њихов дар и дело | цени се њихово сједињење са Христом |
| могу имати велике слабости | борили су се против страсти и победили благодаћу |
| слава у историји | слава у Царству Божјем |
| неки су истовремено и светитељи (деспот Стефан, Андреј Рубљов) | сви су позвани — и знаменити и непознати |
Вера није вредна зато што су је имали „славни“. И светитељи су најчешће били људи за које свет није знао. Али знамените личности нам показују нешто важно: вера не гаси таленат, него му даје смисао.