Када кажемо „Библија“, обично замислимо један дебели том са танким страницама. Али реч коју смо узели од Грка — τὰ βιβλία (та библија) — јесте множина и значи „књиге“. Оно што држимо у руци није једна књига, него читава библиотека, коју су писали многи људи на више језика, у различитим земљама, током више од хиљаду година. Како се онда догодило да то буде једна Књига, са једном поруком? И како да се у њој снађемо?
Библија, Писмо, Завет
За исту збирку књига користимо три имена:
- Библија — „књиге“; име говори да је реч о збирци.
- Свето Писмо — „оно што је написано“; свето је зато што у њему говори Бог.
- Стари и Нови Завет — имена два велика дела Библије.
Реч завет не значи „опоруку“ или „заклетву“, како бисмо данас помислили. Завет је савез — однос верности између Бога и човека, у коме Бог даје обећање, а човек одговара вером и послушношћу. Стари Завет је савез који је Бог склопио са Израиљем преко Аврама и Мојсија и којим је припремао долазак Месије. Нови Завет склопио је Сам Христос, на Тајној вечери:
„А тако и чашу по вечери, говорећи: Ова је чаша Нови завет у крви мојој, која се за вас излива.“
Лк 22, 20
Нови Завет није, дакле, најпре књига, него живи савез у Крви Христовој, који се остварује на свакој Литургији. Књиге Новог Завета сведоче о том савезу. Посланица Јеврејима сажима цео пут од Старог до Новог Завета у једној реченици:
„Бог који је из давнине много пута и разним начинима говорио оцима преко Пророка, у ове последње дане говорио је нама преко Сина, којега постави наследником свега, кроз којега је и векове створио …“
Јевр 1, 1–2
Како је Писмо настало
Свето Писмо није „пало с неба“ као готова књига, нити га је неко издиктирао. Оно је настало у животу народа Божјег и Цркве. Пре него што је записана, реч је живела у усменом предању заједнице: родитељи су деци причали о Авраму и изласку из Египта, пророци су проповедали, апостоли су сведочили шта су видели и чули. Тек затим, у различитим временима, то сведочење је записивано.
| Стари Завет | Нови Завет | |
|---|---|---|
| Време | око хиљаду година, пре Христа | друга половина I века |
| Језик | јеврејски (делови на арамејском); неке књиге на грчком | грчки — κοινή, „заједнички“ грчки тог времена |
| Писци | Мојсије, пророци, цареви, мудраци… | апостоли и њихови ученици |
| Средиште | обећање и припрема за Месију | Христос — испуњење обећања |
Зашто је Нови Завет писан на грчком, а не на језику којим је говорио Христос? Зато што је κοινή у то време био језик којим су се споразумевали људи од Египта до Рима — као што се данас многи у свету споразумевају на енглеском. Јеванђеље је од почетка било намењено свим народима.
Септуагинта — Стари Завет Цркве. Многи Јевреји у III–II веку пре Христа живели су ван Палестине, нарочито у египатском граду Александрији, и више нису добро знали јеврејски. Зато је Стари Завет тада преведен на грчки. Тај превод се зове Септуагинта (лат. „седамдесет“, скраћено LXX), по старом предању о седамдесет двојици преводилаца.
Септуагинта има посебно место у Цркви:
- њу су користили апостоли — када у Новом Завету наводе Стари Завет, најчешће га наводе управо по Септуагинти;
- њу су читали и тумачили Свети Оци;
- њу Православна Црква и данас има као свој Стари Завет.
Данашњи јеврејски текст Старог Завета зове се масоретски, по јеврејским учитељима (масоретима) који су га у раном средњем веку пажљиво средили и снабдели знацима за изговор. То је драгоцен сведок текста, али није једино „оригинално“ мерило: Септуагинта је преведена много векова раније, а међу рукописима нађеним код Мртвог мора има и јеврејских текстова који се на појединим местима слажу са Септуагинтом, а не са каснијим масоретским текстом.
Две полице, четири одељка
Књиге оба Завета деле се у четири групе. Можемо их замислити као две полице, свака са четири одељка:
| Група | Стари Завет | Нови Завет (27 књига) |
|---|---|---|
| Законске | пет књига Мојсијевих — Петокњижје | 4 Јеванђеља: по Матеју, Марку, Луки и Јовану |
| Историјске | Исус Навин, Судије, Књиге о царевима… | 1 — Дела апостолска |
| Поучне | Јов, Псалми, Приче Соломонове, Проповедник… | 21 посланица — 14 апостола Павла и 7 саборних |
| Пророчке | велики и мали пророци: Исаија, Јеремија, Језекиљ, Данило… | 1 — Откривење (Апокалипса) Светог Јована |
За Нови Завет запамти рачуницу 4 + 1 + 21 + 1 = 27. Јеванђеља су законске књиге (књиге закона), јер доносе нови закон Христов, као што Петокњижје доноси Закон дат преко Мојсија.
Број старозаветних књига различито се броји у различитим издањима — неке књиге се рачунају заједно, неке одвојено — зато је важније запамтити групе него број. У издањима наше Цркве обично се наводи 50 књига: 39 које постоје и у јеврејском канону и 11 којих у јеврејском канону нема, а Црква их је примила углавном преко Септуагинте (на пример Товија, Јудита, Премудрост Соломонова и Књиге Макавејске). У неким српским издањима Библије ове друге књиге објављене су посебно. Православна Црква их чита и поштује — о томе зашто, и шта значи реч „канон“, говоримо у лекцији Канон и богонадахнутост Светог Писма.
Адреса стиха
Свети писци нису делили своје текстове на главе и стихове. Подела на главе уведена је у XIII веку, а на стихове у XVI веку — ради лакшег сналажења. Зато сваки навод има три дела: књига, глава, стих. Јн 3, 16 значи: Јеванђеље по Јовану, трећа глава, шеснаести стих. Главу и стих раздвајамо запетом, а распон стихова цртом: 1 Кор 12, 12–27.
Пронађи у Библији ове наводе и прочитај почетак стиха:
| Навод | Почетак стиха |
|---|---|
| Пост 1, 1 | „У почетку створи Бог небо и земљу.“ |
| Пс 22 (23), 1 | „Господ ме напаса, и ничега ме неће лишити.“ |
| Мт 5, 9 | „Блажени миротворци, јер ће се синови Божији назвати …“ |
| Јн 3, 16 | „Јер Бог тако заволе свет да је Сина својега Јединороднога дао …“ |
Зашто код псалма стоје два броја? Псалтир у богослужбеним књигама Цркве прати бројање Септуагинте, а већина српских издања Библије јеврејско (масоретско) бројање. У већем делу Псалтира разлика је један број: псалам који је у Псалтиру 22. у Библији је 23. Ми псалме наводимо по Псалтиру Цркве.
Христос — кључ оба Завета
Како књиге писане током толико векова могу да буду једна Књига? Одговор је дао Сам Христос. После Васкрсења придружио се двојици ученика на путу у Емаус:
„И почевши од Мојсеја и од свију Пророка, разјасни им што је у свим Писмима о њему писано.“
Лк 24, 27
А пре тога је рекао онима који су добро познавали Писмо:
„Истражујете Писма, јер ви мислите да у њима имате живот вечни; а управо она сведоче о мени …“
Јн 5, 39
Ако Христос тумачи Стари Завет, онда је Он кључ за разумевање целе Библије. Стари Завет је припрема и обећање, Нови Завет испуњење. Зато хришћани Библију не читају као две различите књиге, него као једну књигу о Христу: у Старом Завету Он се наговештава, у Новом се јавља.
Свето Писмо на нашем језику
Свети Кирило и Методије у IX веку дали су Словенима први превод светих књига и богослужења на језику који су разумели. Касније су на српски народни језик Нови Завет превео Вук Караџић (1847), а Стари Завет Ђура Даничић. Свети архијерејски синод Српске Православне Цркве издао је 1984. године свој превод Новог Завета — Синодски превод, који и ми користимо у овим лекцијама. Свака генерација, дакле, добија Божју реч на свом језику — али увек од Цркве и у Цркви.