Свето Писмо и Свето Предање

Свето Писмо — књига Цркве

Писмо у богослужењу и у мом животу

Стави једну поред друге две књиге. Прва је Библија какву можеш купити у књижари — мека корица, ситна слова, можда твоје подвучене реченице. Друга је Јеванђеље из храма: тешка књига у металном окову, са крстом и иконама на корицама. Ову другу свештеник целива, носи у литији, држи на Часној трпези, њоме благосиља народ. А садржај? Исти — четири Јеванђеља. Зашто се онда према њима не односимо исто?

Јеванђеље у златном повезу на налоњу усред празне цркве

Јеванђеље на Литургији

Јеванђеље у храму није само књига за читање. Оно је знак присуства Христа Који говори Својој Цркви. Зато оно има своје место и свој „пут“ на свакој Литургији:

  1. Стоји на Часној трпези — у средишту олтара, као на престолу Христовом.
  2. На Малом входу свечано се износи међу народ — то је Христос Који излази да проповеда.
  3. Пре Јеванђеља пева се прокимен (стих из Псалама) и чита Апостол — одломак из Дела апостолских или посланица — а затим се пева алилуја.
  4. Позива се на пажњу, сви стојимо, а Јеванђеље се чита наглас, народу.
  5. После читања следи проповед — тумачење речи Божје у заједници.

Пред читање Јеванђеља свештеник позива, а народ одговара:

Пред читање Јеванђеља

Свештеник: Премудрост, смерно стојмо. Чујмо свето Јеванђеље. Мир свима.

Народ: И духу твоме.

…

Народ: Слава Теби, Господе, слава Теби.

Зашто стојимо и не седимо? Зато што у том тренутку слушамо Самог Христа. „Смерно стојмо“ значи: усправно, сабрано, пажљиво — као ученици пред Учитељем.

Да ли је такво поштовање према књизи претерано, можда чак идолопоклонство? Није. Као и код иконе, част се не односи на папир и метал, него на Христа, Чију реч књига носи. Целивајући Јеванђеље, целивамо Његову реч.

Богослужбене књиге

Када је Свето Писмо у Цркви, оно није у једној књизи, него у неколико богослужбених књига, распоређено онако како се чита:

Књига Садржај Када се користи
Јеванђеље четири Јеванђеља, распоређена по зачалима (одељцима за читање) Литургија, јутрење, Свете Тајне
Апостол Дела апостолска и посланице Литургија, пре Јеванђеља
Псалтир 150 Псалама, подељених на 20 катизми свакодневна богослужења; цео Псалтир прочита се сваке седмице, у Великом посту двапут
Паримејник одељци из Старог Завета — паримеје вечерње уочи празника, Велики пост

Псалтир се с правом зове молитвеник Цркве: Христос се молио Псалмима, апостоли су их певали, а Црква их, недеља за недељом, чита од почетка до краја. И то није све — јектеније, тропари, стихире, па и сам ток Литургије пуни су речи и слика Писма. Зато кажемо: Писмо у Цркви није „додатак“ богослужењу — богослужење је саткано од речи Писма.

Година са Писмом

Црква сваке године прочита четири Јеванђеља по устаљеном реду. Тај круг не почиње 1. јануара, него на Васкрс, читањем почетка Јеванђеља по Јовану (Јн 1, 1–17):

„У почетку беше Логос (Реч), и Логос беше у Бога, и Логос беше Бог.“

Јн 1, 1

Зашто баш то? Зато што је Васкрсење почетак нове твари. Као што Књига Постања почиње речима „У почетку“, тако и нова година Цркве на Васкрс почиње речима „У почетку беше Логос“. Од тада свака недеља и сваки празник имају своје читање — Апостол и Јеванђеље. Која ће се читања чути у недељу, можеш пронаћи у важећем црквеном календару Српске Православне Цркве (распоред прати јулијански календар).

Мирослављево јеванђеље (крај XII века), једна од најдрагоценијих српских књига, управо је богослужбено јеванђеље — распоређено по читањима црквене године. Није, дакле, настало као украс за полицу, него као књига која се чита на служби. И то нешто говори: српска писменост и култура настале су око књиге Цркве.

Писмо у мом животу

Ако је Писмо књига Цркве, да ли то значи да га сам не треба да читам? Нипошто. Лично читање није супротно црквеном — Свети Јован Златоусти, на пример, подстицао је вернике да Писмо читају и код куће. Важно је да читамо у духу Цркве, а не као да смо сами на свету. Ево неколико савета:

  • Почни молитвом, да Господ отвори ум — као што је васкрсли Христос учинио са ученицима:

„Тада им отвори ум да разумеју Писма.“

Лк 24, 45
  • Почни од Јеванђеља — Марко, па Матеј, Лука, Јован — а затим Дела апостолска.
  • Читај мало, али редовно — на пример једну главу дневно.
  • Подвуци стих који те дотакне и размишљај о њему током дана.
  • Питања носи свештенику и вероучитељу; читај тумачења Светих Отаца.
  • Оно што читаш, слушај и на Литургији — када у недељу чујеш одломак који си већ читао, доживећеш га другачије.

У молитвенику постоји и посебна молитва пре читања Светог Писма. Ево њеног почетка:

Молитва пре читања Светог Писма

Господе Боже наш, Исусе Христе, отвори очи моје и видећу чудеса закона Твога. Путник сам на земљи, не скривај од мене заповести Своје. Расветли очи мога ума и моје душе да бих схватио силу, која се крије у речи Твојој Господе.

Кључни појмови

Зачало
Одељак Јеванђеља или Апостола одређен за читање на богослужењу.
Катизма
Један од 20 делова на које је подељен Псалтир за богослужбено читање.
Паримеја
Старозаветно (понекад новозаветно) читање на вечерњу уочи празника и у Великом посту.
Прокимен
Стих из Псалама који се пева пре читања Апостола.
Апостол
Богослужбена књига са Делима апостолским и посланицама, распоређеним на зачала.

Провери шта знаш

Можеш да покушаш колико год пута желиш.

1Повежи богослужбену књигу са садржајем.

2Допуни.

3Поређај ток читања на Литургији — повежи број са делом.

4Зашто целивамо Јеванђеље и стојимо док се чита?

За вероучитеље: ова лекција одговара часу 28 у плану за I разред средње школе.