Замислите да у вашем одељењу има неко кога други стално исмевају и искључују из друштва. Ви му се не ругате — али ћутите. Да ли сте ипак одговорни? Можда ће неко рећи: „Нисам ја ништа урадио, то није моја ствар.“ Та реченица је стара колико и људски род. У Светом Писму први ју је изговорио човек који је управо убио свог брата, када га је Бог упитао где му је брат: „Зар сам ја чувар брата својега?“
Од „Где си?“ до „Где ти је брат?“
Повест о Каину и Авељу (Пост 4) прва је прича после изгнања из раја. Видели смо да прародитељски грех није био само прекршај једне заповести, него раскид заједнице са Богом, Извором живота. Ако је тај однос нарушен, шта се дешава са односима међу људима? Четврта глава Књиге Постања одговара: грех се не задржава у човеку — шири се на брата, на породицу, на цео род.
Пост 3 и Пост 4 стоје један уз други као огледала:
| Пост 3 | Пост 4 | |
|---|---|---|
| Божје питање | „Гдје си?“ (3, 9) | „Гдје ти је брат Авељ?“ (4, 9) |
| човеков одговор | оптуживање другога — жене, змије | „Не знам; зар сам ја чувар брата својега?“ |
| шта је нарушено | однос човек — Бог | однос човек — човек |
| последица | изгнање из раја | Каин постаје „потукач и бјегунац“; земља му не даје блага |
| Божја милост и сада | Бог им прави хаљине од коже | Бог ставља знак на Каина да га нико не убије |
Ко се одвоји од Бога, губи и брата. Али у обе повести видимо и нешто друго: Бог први тражи човека. Он не пита зато што не зна, него да би човек сам погледао где се налази.
Два брата, два приноса
Адам и Ева добили су синове. Каин је постао ратар, а Авељ пастир. После неког времена обојица су принела Богу дар: Каин „од рода земаљскога“, а Авељ „од првина стада својега и од њихове претилине“ (Пост 4, 3–4) — дакле први и најбољи део. Бог је погледао на Авеља и његов принос, а на Каинов није.
Зашто? Текст Књиге Постања то не објашњава, али Нови Завет даје два кључа:
„Вером принесе Авељ Богу бољу жртву него Каин; њоме би посведочен да је праведник, када сам Бог прихвати даре његове; кроз њу он и после смрти још говори.“
Јевр 11, 4
„Не као што Каин беше од нечастивога и закла брата својега. А због чега га закла? Јер дела његова беху зла, а брата му праведна.“
1 Јн 3, 12
Разлика, дакле, није била у врсти дара — у житу или јагњету — него у срцу. Авељ је приносио вером, са љубављу и захвалношћу. Свети Оци, међу њима Свети Јован Златоуст у беседама на Књигу Постања, истичу да је Авељ Богу дао првину — најбоље што је имао — док Каин није принео од првина. Дар открива срце: ономе ко Бога воли, ништа није превише добро за Њега.
Грех на вратима
Каин се веома расрдио, „и лице му се промијени“. Пре него што је ишта учинио, Бог му се обраћа:
„Тада рече Господ Каину: Што се срдиш? Што ли ти се лице промијени? Нећеш ли бити мио кад добро чиниш? А кад не чиниш добро, гријех је на вратима. А воља је његова под твојом влашћу, и ти си му старији.“
Пост 4, 6–7
Ово је једно од најдубљих места у целом Старом Завету. Грех је приказан као нешто што вреба на прагу — још није ушао у кућу, али чека. А Бог Каину каже: његова „воља је под твојом влашћу“ — ти можеш да владаш њиме.
Из тога видимо три ствари:
- Бог не напушта ни Каина. Упозорава га пре убиства, као што отац упозорава сина.
- Каин није предодређен на зло. Он је слободан. Ниједна генетика, ниједно окружење, ниједна „судбина“ не одузимају човеку слободу да каже „не“ греху.
- Грех има свој почетак. Каинов пут није почео ножем, него завишћу — тугом због туђег добра — која се развила у гнев, а гнев у насиље. Свети Оци уче да се са грехом најлакше бори на самом почетку, док је још само помисао „на вратима“, пре него што постане дело и навика.
Каин није послушао. Када су браћа била у пољу, Каин је убио Авеља (Пост 4, 8).
„Где ти је брат?“
„Тада рече Господ Каину: Гдје ти је брат Авељ? А он одговори: Не знам; зар сам ја чувар брата својега? А Бог рече: Шта учини! Глас крви брата твојега виче са земље к мени.“
Пост 4, 9–10
Облик „својега“ је стари, пунији облик речи „свога“ — тако је Ђура Даничић превео ово место, и тако га памти наш језик. Каинов одговор садржи лаж („не знам“) и дрскост („зар сам ја чувар…?“). Он одбија да одговара за брата.
Зашто је тај одговор опасан и данас? Зато што је равнодушност према ближњем почетак насиља. Пре сваког злочина постоји неко ко је рекао: „То није моја ствар.“ Апостол Јован иде још даље: „Сваки који мрзи брата својега јесте човекоубица“ (1 Јн 3, 15).
Ипак, ни после убиства Бог не уништава Каина. Каин се плаши да ће га неко убити, а Бог му одговара заштитом: „И начини Господ знак на Каину да га не убије ко га сретне“ (Пост 4, 15).
Грех се шири — од Каина до Ламеха
Каин одлази „испред Господа“ и насељава се у земљи Наидској, „на истоку према Едему“. Сазидао је град, а његови потомци измислили су шаторски живот са стадима, музику и ковање метала (Пост 4, 16–22). Култура расте — али без Бога расте и зло. Каинов потомак Ламех пева својим женама песму која звучи као химна освете:
„И рече Ламех својим женама, Ади и Сели: Чујте глас мој, жене Ламехове, послушајте ријечи моје: Убићу човјека за рану своју и младића за масницу своју. Кад ће се Каин осветити седам пута, Ламех ће седамдесет и седам пута.“
Пост 4, 23–24
Бог је Каина заштитио — ко би га убио, „седам ће се пута за то покајати“ (Пост 4, 15) — а Ламех ту заштиту претвара у право на неограничену освету. Хиљадама година касније апостол Петар пита Христа колико пута треба опростити:
„Тада му приступи Петар и рече: Господе, колико пута, ако ми згреши брат мој, да му опростим? До седам ли пута? Рече му Исус: Не велим ти до седам пута, него до седамдесет пута седам.“
Мт 18, 21–22
| Ламех (Пост 4, 24) | Христос (Мт 18, 22) |
|---|---|
| освета „седамдесет и седам пута“ | праштање „до седамдесет пута седам“ |
| зло се умножава | љубав се умножава |
| круг насиља се шири | круг насиља се прекида |
Христос као да узима Ламехову песму и окреће је наопако: тамо где је грех умножавао освету, Он умножава праштање.
Авељ — праслика Христа
Црква Стари Завет чита у светлости Христа. Личност или догађај који унапред наговештава Христа зовемо праслика (грч. типос). Авељ је једна од првих:
| Авељ | Христос |
|---|---|
| пастир | Пастир добри, који живот свој полаже за овце (Јн 10, 11) |
| невин, убијен из зависти рођеног брата | невин, предат из зависти (Мк 15, 10) |
| његова крв „виче са земље“ (Пост 4, 10) | Његова крв „боље говори“ (Јевр 12, 24) |
| праведник | Христос Авеља назива праведним (Мт 23, 35) |
Сам Христос помиње „крв Авеља праведнога“ (Мт 23, 35) као прву у низу проливене праведне крви. А посланица Јеврејима каже да смо ми приступили:
„И Исусу, Посреднику Новог Завета, и крви очишћења, која боље говори неголи Авељева.“
Јевр 12, 24
Шта значи да Христова крв „боље говори“? Авељева крв виче са земље — и, како се чини, тражи правду над убицом. Христова крв не тражи освету: она опрашта и очишћује, па и оне који су Га распели (уп. Лк 23, 34).
Нада се наставља
Повест се не завршава убиством. Адам и Ева добијају још једног сина, Сита, „другога сина за Авеља“ (Пост 4, 25). А затим:
„И Ситу се роди син, којему надједе име Енос. Тада се поче призивати име Господње.“
Пост 4, 26
Док Каинов род гради градове и пева о освети, у Ситовом роду почиње молитва — људи поново призивају Бога. Из тог рода потичу Ноје, Аврам, Давид и, по телу, Христос. Зато Црква Авеља и остале праведнике Старог Завета прославља у Недељи светих праотаца, пред Божић: они су корени из којих је израсло дрво спасења.
„Зар сам ја чувар брата својега?“
Вратимо се питању са почетка. Каин је на њега одговорио „не“. Христос нам одговара „да“ — сваки човек је мој брат, и за сваког ћу једном одговарати. То не значи да морамо да решимо све туђе проблеме. Значи да не смемо да окренемо главу: да станемо уз онога кога исмевају, да кажемо одраслом када неко трпи насиље, да не уживамо у туђем понижењу ни онда када се „само смејемо“.
Бог и данас пита свакога од нас: „Где ти је брат?“ Добро је да ове недеље пронађемо бар један конкретан начин да некоме будемо чувар — да га приметимо, заштитимо, помогнемо му.