Шта си најдуже у животу чекао? Резултат пријемног, повратак некога ко је отпутовао, излечење? Чекање је најтеже када знаш да ће оно што чекаш сигурно доћи, а не знаш када. Израиљ је тако чекао вековима. И није чекао нешто — бољу жетву, мир, независност — него Некога. Цео Стари Завет може се читати као историја тог чекања: од првих људи изван Раја до старца Симеона у храму, који је држао Дете у наручју.
Машијах — Христос — Помазаник
| Језик | Реч | Значење |
|---|---|---|
| јеврејски | Машијах | Помазаник |
| грчки | Христос | Помазаник |
Када кажемо „Исус Христос“, да ли је „Христос“ презиме? Није. То је исповедање вере: Исус је обећани Помазаник, Месија. Тако Га је исповедио апостол Петар код Ћесарије Филипове:
„А Симон Петар одговори и рече: Ти си Христос, Син Бога живога.“
Мт 16, 16
Петар не каже само „Ти си Христос“, него и „Син Бога живога“. Видећемо зашто је тај додатак толико важан.
Ко је помазиван у Старом Завету?
| Служба | Пример | Значење |
|---|---|---|
| цар | Самуило помазује Саула и Давида (1 Сам 10, 1; 16, 13) | Бог поставља цара да пасе народ |
| свештеник | Мојсије помазује Арона (Изл 29, 7) | посредник у жртви и молитви |
| пророк | Бог налаже Илији да помаже Јелисија за пророка (1 Цар 19, 16) | глас Божји народу |
Помазање није био празан обред. Када је Самуило помазао младог Давида, догодило се ово:
„Тада Самуило узе рог с уљем и помаза га усред браће његове, и сиђе дух Господњи на Давида и оста на њему од тога дана. …“
1 Сам 16, 13
Помазање уљем значи да Бог некога поставља на службу и дарује му Свог Духа. Али старозаветни помазаници најчешће су имали само једну службу, само на неко време, и често ју је вршио несавршено. Израиљ је зато чекао Онога Који ће бити Помазаник у пуноћи — у Коме ће све три службе бити сједињене, и то заувек.
Нит обећања
Обећање о Месији пролази кроз цео Стари Завет као нит. Што се време приближава, то нит постаје јаснија — од „семена жене“ до племена, породице, места и начина.
| Одломак | Шта се обећава | Када |
|---|---|---|
| Пост 3, 15 | „протојеванђеље“: семе жене сатрће главу змији | одмах после пада прародитеља |
| Пост 49, 10 | палица владалачка неће се одвојити од Јуде док не дође Онај коме припада | благослов патријарха Јакова |
| Понз 18, 15 | Бог ће подићи пророка као што је Мојсије | Мојсије, пред улазак у обећану земљу |
| 2 Сам 7, 12–16 | Давидов потомак: вечно царство и престо | цар Давид, пророк Натан |
| Ис 7, 14; 9, 6; 11, 1–2 | Дјева ће родити Сина, Емануила; Дете — Бог силни; Изданак из корена Јесејевог | пророк Исаија (VIII век пре Христа) |
| Ис 53; Дан 7, 13–14 | Слуга Господњи пострадаће за грехе народа; Син Човечији добија вечну власт | пророци Исаија и Данило |
Мојсије, пред смрт, говори народу:
„Пророка усред тебе, између браће твоје, као што сам ја, подигнуће ти Господ Бог твој; њега слушајте,“
Понз 18, 15
Код пророка Исаије обећање добија имена која ниједан обичан цар не би могао да понесе:
„Јер нам се роди дијете, син нам се даде, којему је власт на рамену, и име ће му бити: Дивни, Савјетник, Бог силни, Отац вјечни, Кнез мирни.“
Ис 9, 6
„Али ће изаћи Шибљика из стабла Јесејева, и Изданак из коријена његова изникнуће. И на њему ће почивати дух Господњи, дух мудрости и разума, дух савјета и силе, дух знања и страха Господњега.“
Ис 11, 1–2
Јесеј је Давидов отац. Стабло Давидове лозе биће посечено — царство ће пропасти у вавилонском ропству — али из пања ће изникнути Изданак на коме почива Дух Господњи: Помазаник у пуноћи.
А онда Исаија открива нешто што нико није очекивао — Месија ће страдати:
„Али он би рањен за наше пријеступе, избијен за наша безакоња; кар бјеше на њему нашега мира ради, и раном његовом ми се исцијелисмо.“
Ис 53, 5
Пророк Данило, у ноћном виђењу, види како са облацима небеским долази Неко као Син Човечији и добија од Бога власт, част и царство које никада неће проћи (Дан 7, 13–14). Христос ће за Себе најчешће говорити баш тако — Син Човечији.
Тако се у једној личности сусрећу цар из Давидове лозе, пророк већи од Мојсија, Слуга који страда и Син Човечији са вечном влашћу. Ова нит води ка Витлејему. Њу ћемо детаљније поредити са испуњењем у лекцији Испуњење старозаветних пророштава у Исусу Христу.
Каквог Месију су чекали?
У Христово време земља Израиља била је под римском влашћу. Многи су замишљали Месију као политичког ослободиоца и земаљског цара. То очекивање срећемо и око Христа:
„А кад разуме Исус да хоће да дођу да га ухвате и учине царем, он отиде опет на гору сам.“
Јн 6, 15
Чак ни Петар, одмах после свог исповедања, није могао да прихвати да Месија треба да пострада (Мт 16, 21–23). И апостоли, после Васкрсења, пред само Вазнесење, питају:
„Онда они који беху сабрани питаху га говорећи: Господе, хоћеш ли у ово време успоставити царство Израиљево?“
Дап 1, 6
Христос пред Пилатом даје одговор на сва та очекивања:
„Исус одговори: Царство моје није од овога света; кад би било од овога света царство моје, слуге моје би се бориле да не будем предан Јудејцима; али царство моје није одавде.“
Јн 18, 36
Да ли је Христос „разочарао“ оне који су чекали политичког вођу? Он је обећања испунио — и превазишао. Не ослобађа од Рима, него од онога што је јаче од сваког царства: од греха, ђавола и смрти. Његово Царство је вечно. А Месија није само човек-помазаник, него Син Божји, Богочовек — зато је Петров додатак „Син Бога живога“ тако важан.
О јеврејском ишчекивању Месије говоримо са поштовањем. То је ишчекивање које је Бог Сам пробудио кроз пророке; апостоли, Богородица и први хришћани потекли су из тог народа и из те наде.
Три службе Христове
| Служба | Христос |
|---|---|
| Пророк | не само да говори реч Божју — Он јесте Логос, Реч Божја (Јн 1, 1. 14) |
| Првосвештеник | не приноси туђу жртву, него Себе Самога (Јевр 9, 11–14) |
| Цар | царује Крстом и Васкрсењем; Његовом Царству нема краја (Лк 1, 33; Символ вере) |
Христос је Помазаник не уљем, него Духом Светим:
„Исуса из Назарета, како га помаза Бог Духом Светим и силом, који пролажаше чинећи добро и исцељујући све мучене од ђавола, јер Бог беше с њим.“
Дап 10, 38
И ми имамо удела у Христовом помазању. У Светој Тајни Миропомазања, одмах после Крштења, свештеник нас помазује светим миром, говорећи да је то печат дара Духа Светога. Хришћанин — по имену „Христов“ — постаје учесник у Христовом помазању: позван да сведочи истину (пророчки), да себе и свет приноси Богу (свештенички) и да влада собом, својим страстима (царски).
Чекање се испунило
Сваки пут када кажемо „Исус Христос“, исповедамо да се вековно чекање испунило. А Месија је дошао из једне одређене лозе — лозе цара Давида. О Давиду и његовом сину Соломону учимо у следећој лекцији: Давид и Соломон.