Када следећи пут уђеш у храм, погледај икону Христа Сведржитеља (Пантократора). Око Његове главе је ореол, а у њему крст. У три крака крста уписана су три грчка слова: Ὁ ὬΝ. Шта значе? Зашто их иконописац пише баш ту, а не неко Христово име? Одговор се крије у једном догађају у пустињи, много векова пре Христовог рођења — у разговору једног пастира и Бога, крај грма који је горео, а није изгорео.
Од Јакова до Мојсија
Јаковљеви синови, преко Јосифа, сишли су у Египат (Јаков постаје Израиљ). После много година Израиљ се умножио и постао народ — али народ у ропству. Мојсије, спасен из воде и васпитан на фараоновом двору, морао је да бежи у Мадијам. Тамо је, у тишини пустиње, четрдесет година чувао стадо свог таста Јотора. Човек који је једном хтео да ослободи народ својом снагом сада је научио да чека.
Купина која гори
„И јави му се анђео Господњи у пламену огњеном из купине. И погледа, а то купина огњем гори а не сагоријева. И Мојсије рече: Идем да видим ту утвару велику, зашто не сагоријева купина.“
Изл 3, 2–3
Шта је чудно у призору? Огањ иначе уништава оно што захвати. Овде огањ гори, а купина остаје жива. Бог позива Мојсија по имену и заповеда му да изује обућу, јер је место свето (Изл 3, 4–5). Пред Светим се стоји босих ногу — без ичега свог између себе и Бога, са страхопоштовањем.
Како се Бог представља? Не као нова, непозната сила, него као Бог Аврамов, Исаков и Јаковљев (Изл 3, 6) — Бог Који памти завет и верно води Своја обећања кроз поколења. А онда открива и Своје срце:
„И рече Господ: Добро видјех невољу народа својега у Мисиру, и чух вику његову од зла које му чине настојници, јер познах муку његову. И сиђох да га избавим из руку Мисирских, и да га изведем из оне земље у земљу добру и пространу, …“
Изл 3, 7–8
Бог види, чује, познаје, силази и шаље. То није безлична сила, ни „први покретач“ филозофа, него Личност која није равнодушна према патњи и која позива човека да постане сарадник у спасењу. Када Мојсије пита „Ко сам ја?“, Бог не набраја његове способности, него каже: „Ја ћу бити с тобом“ (Изл 3, 11–12).
Име
Мојсије пита оно што би питао сваки гласник: у чије име да говори?
„А Мојсије рече Богу: Ево, кад отидем к синовима Израиљевијем, па им речем: Бог отаца ваших посла ме к вама, ако ми реку: Како му је име? Шта ћу им казати? А Господ рече Мојсију: Ја сам онај што јест. И рече: Тако ћеш казати синовима Израиљевијем: Који јест, он ме посла к вама.“
Изл 3, 13–14
Грчки превод Старог Завета, Септуагинта, који су користили апостоли и који и данас користи Црква, ово преводи: Ἐγώ εἰμι ὁ ὤν — „Ја сам Онај Који јесте“. У црквеном језику Бог се зато назива и Сушти — Онај Који истински јесте.
| Облик | Значење и употреба |
|---|---|
| ЈХВХ (тетраграм) | четири јеврејска сугласника светог Имена; из страхопоштовања Јевреји га не изговарају, него читају Адонај — „Господ“ |
| Ἐγώ εἰμι ὁ ὤν | Септуагинта: „Ја сам Онај Који јесте“ — Бог није једно од бића међу другима; Он Сам јесте и свему даје да постоји |
| Κύριος (Кириос) | „Господ“ — тако Септуагинта, Нови Завет и богослужење преносе свето Име |
| Господ | тако свето Име стоји и у српском Светом Писму |
Зашто се у Цркви не каже „Јехова“? Тај облик је настао касно, у позном средњем веку, вештачким спајањем сугласника ЈХВХ са самогласницима речи Адонај. Он не постоји ни у јеврејском ни у црквеном предању. У научној литератури среће се реконструкција „Јахве“, а Црква, следећи апостоле, говори „Господ“.
Шта Име открива? „Ја сам онај што јест“ није филозофска дефиниција Божје суштине коју бисмо могли да „схватимо“. Бог открива да јесте — вечно, независно од свега — и да је верно присутан са Својим народом: „Ја ћу бити с тобом.“ А ипак остаје недокучив по суштини. Као што смо учили у првом разреду, Бог се стварно открива и сједињује са човеком Својом благодаћу (нествореним енергијама), али Његова суштина остаје изнад сваког појма. Име, дакле, није „кључ“ којим располажемо, него дар поверења.
Ко се јавио у купини?
Пажљив читалац примећује нешто необично: текст каже да се Мојсију јавио „анђео Господњи“ (Изл 3, 2), а затим из купине говори Бог и каже „Ја сам Бог оца твојега“. Ко је тај „Анђео“ Који говори као Бог?
Многи Свети Оци — међу првима Свети Јустин Мученик, у Дијалогу са Трифуном Јудејцем — уче да је Онај Који се јавио Мојсију у купини Логос, Син Божји, пре Свог Оваплоћења. Реч „анђео“ значи „гласник“, а Син је Онај Који открива Оца. У Септуагинти пророк Исаија обећано Дете назива „Анђелом великога савета“ (Ис 9, 6; у грчком издању 9, 5) — тако се и Христос понекад назива у Цркви.
„Ја јесам“
Прошло је више од хиљаду година. У јерусалимском храму Исус говори са Јудејцима о Авраму:
„А Исус им рече: Заиста, заиста вам кажем: пре него Авраам настаде, Ја јесам. Тада узеше камење да баце на њега; а Исус се сакри, и изиђе из храма па прође између њих и тако отиде.“
Јн 8, 58–59
Зашто узимају камење? Христос није рекао „ја сам био“, него „Ја јесам“ — на грчком Ἐγώ εἰμι, исти израз као у Изл 3, 14. Слушаоци су добро разумели: Он Себи приписује Божје Име. А у ноћи хапшења, у Гетсиманији:
„Одговорише му: Исуса Назарећанина. Исус им рече: Ја сам. А с њима стајаше и Јуда, издајник његов. А када им рече: Ја сам, одступише назад и попадаше на земљу.“
Јн 18, 5–6
Онај Који је рекао Мојсију „Ја сам Онај Који јесте“ — постао је човек, Исус из Назарета. Зато иконописац у Христов ореол уписује Ὁ ὬΝ: икона исповеда да је Распети и Васкрсли исти Онај Који је говорио из купине.
Купина — праслика Богородице
Црква у купини види и Пресвету Богородицу. Као што огањ није сагорео купину, тако ни Бог, Који се у Њој оваплотио, није сагорео утробу Дјеве: Богородица остаје Дјева и пре и у рођењу и после рођења. Тако тумаче Свети Оци, међу њима Свети Григорије Ниски у делу Живот Мојсијев, и тако пева Црква у богородичним песмама. Постоји и икона Богородице „Неопалима купина“, у којој је Богородица са Христом представљена усред пламена.
Купина нам говори и нешто шире — о односу Бога и света. Бог се стварно сједињује са створеним, а створено не бива уништено, него просвећено и преображено. То је пут спасења: Бог не „спаљује“ човека, него га испуњава Собом. Оно што се у купини наговестило, у Христу и у Богородици се испунило, а нама је отворено у Цркви.
Име Божје није реч као свака друга
Мојсије је изуо обућу пред светим местом. Тако и Име Божје захтева страхопоштовање:
„Не узимај узалуд имена Господа Бога својега; јер неће пред Господом бити прав ко узме име његово узалуд.“
Изл 20, 7
Име Божје не изговарамо олако — у псовци, шали или заклетви „узалуд“. Изговарамо га у молитви, у благослову, са љубављу. Хришћани су наследили и продубили ово страхопоштовање: молитва Имену Исусовом, „Господе Исусе Христе, Сине Божји, помилуј ме грешнога“, призива Име Онога Који јесте и Који је постао један од нас.
Свети пророк Мојсије Боговидац
Црква слави Светог пророка Мојсија Боговидца 4. септембра по црквеном, односно 17. септембра по грађанском календару. Боговидац је јер је, колико човек може, „видео“ Бога — у купини, на Синају, и, векове касније, на гори Тавору, где се јавио са Илијом поред преображеног Христа (Мт 17, 3). Пастир из пустиње стоји уз Онога Кога је некада чуо из пламена.