Када је једна кућа дом? Када су зидови готови, кров постављен и намештај унет? Или када су у њој они које волиш? Можеш живети у најлепшем стану и осећати се као странац, а можеш у тесној соби бити код куће — јер је ту неко ко те воли. Дом није првенствено место, него присуство. Ако то важи за дом, можда важи и за Царство Божје: да ли је оно неко место — или Неко?
Реч „данас“ код Луке
Прошли пут смо видели да је Царство „већ сада, а још не“ и да је дошло у Христу. Јеванђелист Лука то показује на необичан начин — једном малом речју коју понавља на кључним местима: данас.
| Одломак | „Данас“ | Шта открива о Царству |
|---|---|---|
| Лк 2, 8–14 | анђео пастирима: данас вам се роди Спас | Царство улази у историју рођењем Христовим |
| Лк 4, 16–21 | „Данас се испуни ово Писмо у ушима вашим“ | у Христу се испуњава обећање ослобођења |
| Лк 19, 1–10 | данас треба да будем у твом дому; данас дође спасење | сусрет са Христом мења живот |
| Лк 23, 39–43 | „данас ћеш бити са мном у рају“ | и на крсту, у последњем часу — где је Христос, ту је рај |
У Витлејему, анђео каже пастирима:
„И рече им анђео: Не бојте се; јер вам, ево, јављам радост велику која ће бити свему народу. Јер вам се данас роди Спас, који је Христос Господ, у граду Давидову.“
Лк 2, 10–11
У синагоги у Назарету, Христос чита пророка Исаију:
„Дух Господњи је на мени; зато ме помаза да благовестим сиромасима; посла ме да исцелим скрушене у срцу; да проповедам заробљенима да ће бити пуштени, и слепима да ће прогледати; да ослободим потлачене; и да проповедам пријатну годину Господњу.“
Лк 4, 18–19
Затвара књигу, седа — и сви чекају тумачење. А тумачење је једна реченица:
„А поче им говорити: Данас се испуни ово Писмо у ушима вашим.“
Лк 4, 21
Не „једнога дана“, не „кад дође Месија“ — данас, јер је Месија ту. На Голготи, разапет поред двојице злочинаца, Христос каже покајаном разбојнику:
„И рече му Исус: Заиста ти кажем, данас ћеш бити са мном у рају.“
Лк 23, 43
Лука понавља „данас“ да покаже да Царство није само будућност. Где год Христос уђе — у витлејемску пећину, у синагогу, у кућу грешника, на Голготу — ту данас почиње Царство.
Закхеј и ја
Најлепши пример је Закхеј. Старешина цариника у Јерихону, богат и презрен, малог раста. Христос пролази кроз град, а он се пење на дивљу смокву — само да види ко је Исус. Али Христос стаје:
„А кад Исус дође на оно место, погледавши горе, виде га и рече му: Закхеју, сиђи брзо; јер ми данас ваља бити у дому твоме. И сиђе брзо; и прими га радујући се.“
Лк 19, 5–6
Људи негодују: ушао је код грешника! А у кући се дешава нешто што ниједна проповед није успела:
„А Закхеј стаде и рече Господу: Господе, ево пола имања свога даћу сиромасима, и ако кога нечим оштетих, вратићу четвороструко. А Исус му рече: Данас дође спасење дому овоме; јер и ово је син Авраамов. Јер Син Човечији дође да потражи и спасе изгубљено.“
Лк 19, 8–10
Христос не почиње осудом, него доласком. Закхеј се није променио да би Христос дошао; Христос је дошао — и Закхеј се променио. То јеванђеље Црква чита у Недељи Закхејевој, пред почетак припреме за Велики пост: као да сваког од нас пита исто.
Шта у твом животу личи на Закхејеву смокву — радозналост, питања, тражење? Можда си се „попео“ само да видиш. Шта би значило да Христос каже: „данас ми ваља бити у дому твоме“?
Чуда — знаци Царства
Јован Крститељ из тамнице шаље ученике да питају Христа:
„И рече му: Јеси ли ти Онај што ће доћи, или другога да чекамо? А Исус одговарајући рече им: Идите и јавите Јовану ово што чујете и видите: Слепи прогледају и хроми ходе, губави се чисте и глухи чују, мртви устају и сиромашнима се проповеда јеванђеље.“
Мт 11, 3–5
Христос не одговара „да“, него показује. Јован, који је знао пророке, разумеће: то су управо знаци које је пророк Исаија најавио за дане Месије (уп. Ис 35, 5–6; 61, 1). А на другом месту Христос каже још јасније:
„А ако ли ја Духом Божијим изгоним демоне, онда је дошло к вама Царство Божије.“
Мт 12, 28
Чуда нису спектакл ни „доказ моћи“ који би натерао људе да верују. Сетимо се искушења у пустињи: ђаво је предлагао Христу управо такве призоре — да скочи са храма — а Он их је одбио. Чуда су знаци: прозори кроз које се види Онај Који побеђује болест, зло и смрт. Свако чудо је мали поглед у Царство у коме, како каже Откривење, „смрти неће бити више“ (Отк 21, 4). О знацима Царства учили смо и у лекцији Знаци присуства Царства Божјег; сада их погледајмо по томе кога Христос побеђује.
Четири непријатеља
| „Непријатељ“ | Чуда | Шта Царство доноси |
|---|---|---|
| хаос стихије | утишавање буре на мору (Мк 4, 35–41); ход по води (Мт 14, 22–33) | творевина се враћа у склад са Створитељем |
| болест | исцељење слепорођеног (Јн 9); исцељење узетога у Капернауму (Мк 2, 1–12) | исцељење целог човека — и тела и душе (опроштај грехова) |
| зло (демонска сила) | исцељење гадаринског бесомучника (Мк 5, 1–20); кћи Хананејке (Мт 15, 21–28) | ослобођење човека од власти зла |
| смрт | васкрсење Јаирове кћери (Мк 5, 35–43); сина удовице из Наина (Лк 7, 11–17) | живот је јачи од смрти — наговештај Васкрсења |
Ако је Христос могао да исцели, зашто није исцелио све болеснике у Палестини? Зато што чуда нису пуноћа Царства, него знаци — као први зраци праскозорја. Потпуна победа над смрћу долази Христовим Васкрсењем, а у пуноћи — о Другом доласку.
Где је Христос данас?
Ако је Царство тамо где је Христос, где Га налазимо данас — када Га више не можемо видети на улицама Галилеје? Он Сам је обећао:
„… и, ево, ја сам са вама у све дане до свршетка века. Амин.“
Мт 28, 20
| Где | Сведочанство Писма |
|---|---|
| у заједници сабраној у Његово име | Мт 18, 20 |
| у Евхаристији | Мт 26, 26; Јн 6, 56 |
| у Цркви — Телу Христовом | 1 Кор 12, 27; Мт 28, 20 |
| у светима | Гал 2, 20 |
| у ближњем у потреби | Мт 25, 40 — о томе посебно у лекцији „Ако једном од ових малих учинисте…“ |
„Јер где су два или три сабрана у име моје, онде сам и ја међу њима.“
Мт 18, 20
„И кад јеђаху, узе Исус хлеб и благословивши преломи га, и даваше ученицима, и рече: Узмите, једите; ово је тело моје.“
Мт 26, 26
„Који једе моје тело и пије моју крв у мени пребива и ја у њему.“
Јн 6, 56
„А ви сте тело Христово, и удови понаособ.“
1 Кор 12, 27
Почетком II века епископ антиохијски Свети Игњатије Богоносац путовао је под стражом у Рим, где је пострадао као мученик. Успут је писао посланице црквама. У Посланици Смирњанима налази се реченица по којој га данас најчешће памтимо:
Ово је први познати спомен речи „католичанска“ за Цркву. Она значи саборна, васељенска, у пуноћи — исто што и „саборна“ у Символу вере — а не „римокатоличка“, која тада није ни постојала. За Игњатија, Црква није удружење верника који „деле иста уверења“, него место присуства Христовог. А Литургија коју предводи епископ, окружен свештенством и народом, јесте икона Царства.
Свети — адресе Царства
Апостол Павле описује шта се догодило у њему:
„А живим – не више ја, него живи у мени Христос; а што сад живим у телу, живим вером Сина Божијега, који ме заволи и предаде себе за мене.“
Гал 2, 20
Свети нису „надљуди“, него људи у којима живи Христос. Где је светитељ — ту је Христос; а где је Христос — ту је Царство. Свети су зато као адресе Царства у историји и у нашем крају:
| Светитељ | Знаци Царства |
|---|---|
| Свети Сава (XIII век) | мир међу завађеном браћом; самостална Црква; школе и болнице при манастирима; живот у молитви |
| Свети Василије Острошки (XVII век) | молитва и милосрђе у тешким временима; и данас му долазе православни, али и људи других вера — по утеху и исцељење |
| Свети Петар Коришки (XIII век) | пустињак у пећини код Призрена; подвигом и молитвом победио искушења — пустиња је „процветала“ |
| светитељ твог краја | које знаке Царства оставио је у месту где живиш? |
Чињеница да у Острог долазе и људи других вера сведочи о Божјој љубави према свима — али не значи да су „све вере исте“. Бог Који је „диван у светима Својима“ привлачи свакога ко тражи:
„Диван је Бог у светима Својима, Бог Израиљев, Он ће дати силу и утврђење народу Своме. Благословен Бог.“
Пс 67, 35
Зато Црква поштује мошти и иконе светих. Не обожавамо их — Богу се клањамо, а свете поштујемо као пријатеље Божје, кроз које Бог чини Своја дела. Њихове мошти су сведочанство будућег васкрсења.
Мапа Царства у твом месту
Замисли мапу свог града, села или краја. Где се на њој сусреће Христос?
- Литургија и Свете Тајне: парохијски храм, време недељне Литургије, манастир у близини.
- Милосрђе: народна кухиња, дом за старе, болница, Црвени крст, парохијско добротворно удружење.
- Реч Божја: веронаука, парохијска библиотека, разговор са свештеником.
- Светиње: мошти, чудотворне иконе, светитељи твог краја.
Мапа није потпуна. На њој недостаје још једна тачка — ти. Ако у теби живи Христос, где год да одеш, носиш и Царство. Царство није далеко; далеко је само ако смо ми далеко од Христа. А Он, као Закхеју, и даље каже: данас ми ваља бити у дому твоме.