Шта значи „прећи“? Прећи улицу, прећи у нову школу, прећи границу — увек остављамо нешто иза себе и улазимо у нешто ново. Јеванђелист Јован почиње причу о Христовом страдању управо тим глаголом: Исус је знао „да је дошао његов час да пређе из овога света Оцу“ (Јн 13, 1). Није случајно. Највећи празник хришћана зове се Пасха — а то име на јеврејском значи управо пролазак, прелазак. Кључно питање ове лекције је једноставно, а одговор на њега је средиште наше вере: из чега у шта нас Христос преводи?
Од песах до Пасхе
О старозаветној Пасхи учили смо у другом разреду (лекција Пасха): у ноћи изласка из Египта свака породица Израиљева заклала је јагње без мане, његовом крвљу обележила довратке, јела га печено са пресним хлебом и горким зељем, опасана и спремна за пут. Бог је рекао:
„А крв она биће вам знак на кућама у којима ћете бити; и кад видим крв, проћи ћу вас, те неће бити међу вама помора кад станем убијати по земљи Мисирској.“
Изл 12, 13
Отуда реч песах: Господ је „прошао“ мимо обележених кућа, а народ је „прешао“ из ропства у слободу, а затим и кроз Црвено море (Изл 14). Пасха за Израиљ није била само успомена. Сваке године, на пасхалној вечери, сваки нараштај је говорио да је њега Бог извео из Египта. Пасха је спомен-догађај: прошло избављење постаје садашње, а Бог се показује као Онај Који ствара завет и избавља Свој народ.
Праслика и испуњење
Црква Стари Завет чита типолошки: у старозаветним личностима и догађајима препознаје праслике (грч. типос — отисак, обрис) Христа. Важно је разумети шта то не значи. Праслика није алегорија — измишљена прича која „нешто представља“. Излазак из Египта је стваран догађај, у коме је Бог заиста спасао Свој народ. Христос га не поништава, него испуњава и надилази, као што пуна светлост дана не поништава зору, него је испуњава.
Када је Јован Крститељ видео Исуса, рекао је:
„А сутрадан виде Јован Исуса где долази к њему, и рече: Гле, Јагње Божије које узима на се грехе света!“
Јн 1, 29
Апостол Петар пише да смо искупљени не сребром ни златом, него:
„Него часном крвљу Христа, као Јагњета непорочног и безазленог, предвиђеног још пре постања света, а јављеног у последња времена ради вас,“
1 Пт 1, 19–20
| Старозаветна Пасха | Испуњење у Христу | Место |
|---|---|---|
| јагње без мане | Христос безгрешни — Јагње Божје које узима грехе света | Јн 1, 29; 1 Пт 1, 18–19 |
| кост се не преламља (Изл 12, 46) | Христу на Крсту не преламају кости | Јн 19, 33–36 |
| крв на довратницима спасава од смрти | Крв Христова — Крв Новога Завета | Мт 26, 28 |
| пресни хлеб, без квасца | нов живот „искрености и истине“; Хлеб живота | 1 Кор 5, 7–8; Јн 6, 51 |
| пролазак кроз Црвено море | Крштење — излазак из ропства греха и смрти | 1 Кор 10, 1–2 |
Јеванђелист Јован пажљиво бележи време: Христос је осуђен у петак уочи Пасхе, око шестог часа (Јн 19, 14), и умире у време када су се у храму клала пасхална јагњад. А када су војници пребијали голени распетима, код Њега су затекли да је већ умро:
„А дошавши до Исуса, кад видеше да је већ умро, не пребише му голени, него један од војника прободе му ребра копљем; и одмах изиђе крв и вода.“
Јн 19, 33–34
Јован у томе види испуњење речи о пасхалном јагњету: „Кост његова неће се преломити“ (Јн 19, 36). Свети Оци у крви и води из Христовог ребра препознају и две Свете Тајне којима се рађа Црква — Крштење и Евхаристију. Отуда и апостол Павле, без двоумљења, пише: „Пасха наша, Христос, жртвова се за нас“ (1 Кор 5, 7).
Једна Пасха у три дана
Нова Пасха није један тренутак, него један догађај у три дана: Тајна вечера → Крст → Васкрсење.
- На Тајној вечери Христос Своју последњу вечеру везује за Пасху („Веома зажелех да ову Пасху једем с вама“, Лк 22, 15) — али уместо јагњета даје Себе: „ово је тело моје … ово је крв моја Новога завета“ (уп. Мт 26, 26–28). Видели смо то у лекцији Тајна вечера — слика Царства Божјег.
- На Крсту Јагње Божје добровољно предаје живот.
- Васкрсењем Христос излази из смрти — и не излази сам.
Зашто је ова Пасха нова, а не само поновљена стара? Стара Пасха је избавила један народ од ропства у Египту и од смрти првенаца. Нова избавља од саме смрти и уводи у Царство Божје. То није пролазак једног народа кроз море, него прелазак целог човечанства из смрти у живот. Христос то каже и Сам:
„Заиста, заиста вам кажем: Ко моју реч слуша и верује Ономе који ме је послао, има живот вечни, и не долази на суд, него је прешао из смрти у живот.“
Јн 5, 24
Смрћу смрт уништи
Како је смрт побеђена? Овде треба бити пажљив. Христова жртва није исплата коју увређени Отац захтева да би био умилостивљен. Отац не тражи крв; Он шаље Сина из љубави, а Син Себе добровољно предаје — то је жртва љубави целе Свете Тројице. Посланица Јеврејима објашњава шта се догодило:
„А пошто та деца имају заједницу у крви и месу, и Он узе најприснијег удела у томе, да смрћу сатре онога који има моћ смрти, то јест ђавола, и да избави оне који из страха од смрти целога живота беху кривци за своје робовање.“
Јевр 2, 14–15
Бог не може да умре по Својој божанској природи. Зато Син Божји постаје човек — да би у Својој човечанској природи могао да уђе у смрт. А смрт, која је досад гутала сваког човека, сада прогута Живот — и не може да Га задржи. Христос не „заобилази“ смрт, него пролази кроз њу и руши је изнутра. Зато апостол Павле већ пева победну песму:
„А кад се ово распадљиво обуче у нераспадљивост, и ово смртно обуче у бесмртност, онда ће се испунити она реч што је написана: Победа прождре смрт. Где ти је, смрти, жалац? Где ти је, пакле, победа?“
1 Кор 15, 54–55
Погледај икону Васкрсења. Христос на њој не излази само из гроба: Он силази у ад, стоји на разваљеним вратима, а за руке извлачи Адама и Еву. То је Пасха целог људског рода — прелазак свих, од првог човека. Све то Црква сабира у једну песму:
Пасхални тропар
Христос васкрсе из мртвих, смрћу смрт уништи, и онима који су у гробовима живот дарова.
Оци певају Пасху
Црква је од почетка размишљала о Пасхи и певала је. Три сведока из различитих векова:
Како улазимо у Пасху
Пасха није догађај коме само присуствујемо као гледаоци. У њу улазимо:
„Или зар не знате да сви који се крстимо у Христа Исуса, у смрт његову се крстисмо? Тако се с њим погребосмо кроз крштење у смрт, да би, као што Христос устаде из мртвих славом Очевом, тако и ми ходили у новом животу. Јер ако постадосмо сједињени са обликом смрти његове, онда ћемо и са васкрсењем,“
Рим 6, 3–5
- Крштење је наш лични пролазак кроз „Црвено море“: умиремо старом човеку и излазимо у нов живот. Зато је у древној Цркви Васкрс био највећи крштењски дан.
- Евхаристија је стална Пасха Цркве: на свакој Литургији причешћујемо се Телом и Крвљу васкрслог Христа, Јагњета Божјег.
- Зато је свака недеља „мали Васкрс“ — дан Васкрсења који се враћа сваке седмице.
Пасхалија
Датум Васкрса Црква рачуна по пасхалији. Српска Православна Црква, као и готово све помесне Православне Цркве, следи јулијанску пасхалију и древно правило: Васкрс се празнује у недељу после пролећне пуне месечине и увек после јеврејске Пасхе — јер се Нова Пасха збила после старе и испуњава је. Зато Васкрс сваке године пада у други датум, а са њим се „помера“ и цео низ покретних празника, од Врбице до Педесетнице. Верна том правилу, које је примила од отаца, Православна Црква често празнује Васкрс другачијег датума од хришћана који користе грегоријански календар.
Из чега у шта нас, дакле, Христос преводи? Из смрти у живот, из ропства греху у слободу деце Божје, са земље на небо. Израиљ је јео Пасху са штапом у руци, спреман за пут. И ми смо на путу — а Пасха нам није више иза леђа, у Египту, него испред нас: Христос Који нас чека у Царству.