Почетак Христове проповеди

Када председник почиње важан говор, када тренер пред финале окупи екипу, када директор првог дана школе стане пред ђаке — колико су важне прве речи? Оне обично кажу суштину: циљ, правац, позив. Христос је прве речи Своје проповеди изабрао пажљиво. Знаш ли које су? Пре него што их чујемо, пратићемо Га кроз четири места на карти Палестине: од реке Јордан, преко Јудејске пустиње, до Галилеје — Назарета, Капернаума и обала Галилејског мора.

Јордан

Јован Крститељ проповедао је покајање и крштавао народ у Јордану. Једног дана међу онима који долазе на реку појавио се Исус. Јован Га је одбијао: „Ти треба мене да крстиш, а ти ли долазиш мени?“ (Мт 3, 14). Христос је ипак ушао у воду:

„И крстивши се Исус изиђе одмах из воде; и гле, отворише му се небеса, и виде Духа Божијега где силази као голуб и долази на њега. И гле, глас са небеса који говори: Ово је Син мој љубљени који је по мојој вољи.“

Мт 3, 16–17

Ко се ту открива? Цела Света Тројица:

• Син — у Јордану, у телу, прима крштење;
• Отац — гласом с неба сведочи о Сину;
• Свети Дух — силази у виду голуба и почива на Сину.

Зато празник зовемо Богојављење (19. јануара). Али зашто се безгрешни Христос уопште крштава? Не ради Себе — Он нема греха да га спере. Крштава се ради нас: силази у воде да би их осветио, и да би наше крштење постало улазак у Његов живот. Отуда на Богојављење велико освећење воде, а богојављенска водица у нашим домовима.

Пази на једну старинску заблуду: Исус није на Јордану постао Син Божји, као да Га је Бог тада „усвојио“ (адопционизам). Он је Син од вечности; на Јордану се то само јавља људима. (Више о празнику: Крштење Христово — Богојављење.)

Пустиња

Одмах после крштења „Исуса одведе Дух у пустињу да га ђаво куша“ (Мт 4, 1). Постио је четрдесет дана и четрдесет ноћи, и на крају огладнео. Тада су дошла три искушења:

Ово није случајан низ. Адам је пао у рају, где му је све било дато; Израиљ је четрдесет година роптао у пустињи. Христос, Нови Адам, у пустињи — гладан, сам — побеђује искушење послушношћу Оцу и речју Писма. Све Његове одговоре узима из књиге коју је Израиљ добио управо после пустиње.

Пази: Христос је заиста искушаван као човек, али без греха. Искушење није исто што и грех. Грех почиње кад искушењу кажемо „да“.

Која од ова три искушења је најприсутнија данас — на друштвеним мрежама, у спорту, у политици? Хлеб без смисла, спектакл без истине, моћ без љубави — и даље су три најпривлачније понуде кнеза овога света.

Прве речи

Када се вратио у Галилеју, Христос је почео да проповеда. Ево Његових првих речи:

„Од тада поче Исус проповедати и говорити: Покајте се, јер се приближило Царство небеско.“

Мт 4, 17

Јеванђелист Марко бележи исту поруку, са додатком:

„А пошто предадоше Јована, дође Исус у Галилеју проповедајући јеванђеље о Царству Божијему. И говорећи: Испунило се време и приближило се Царство Божије; покајте се и верујте у јеванђеље.“

Мк 1, 14–15

Две кључне речи:

• Покајање (грч. метаноја) буквално значи „промена ума“ — не само жаљење због неког поступка, него окретање целог живота ка Богу, нови правац, нов начин гледања на све.
• Јеванђеље значи „блага (радосна) вест“.

А шта је Царство небеско? Матеј пише јеврејским читаоцима, који су из страхопоштовања избегавали да често изговарају Божје име, па уместо „Царство Божје“ најчешће каже „Царство небеско“. Значење је исто. И Царство није само „небо после смрти“. Оно се приближило — јер је дошао Цар. Присутно је у Христу, живи у Цркви, а у пуноћи ће се открити о Другом доласку.

Зашто Христос почиње речју „покајте се“, а не „верујте у мене“? Зато што Царство не може да прими неко ко не жели да промени ум. Покајање није казна, него врата Царства — и радост повратка, као што ће то касније показати параболе о изгубљеном сину и изгубљеној овци.

Назарет — „данас се испуни“

Јеванђелист Лука описује како је Христос дошао у Назарет, где је одрастао, и у суботу у синагоги устао да чита. Дали су Му свитак пророка Исаије. Нашао је место које смо већ читали на часу о Новом Адаму, Месији и Емануилу — „Дух Господњи је на мени; зато ме помаза да благовестим сиромасима…“ (Лк 4, 18; уп. Ис 61, 1–2) — затворио књигу и сео. Очи свих биле су упрте у Њега:

„А поче им говорити: Данас се испуни ово Писмо у ушима вашим.“

Лк 4, 21

„Данас.“ Не „једног дана“, не „на крају времена“. Пророштво о Помазанику Који доноси ослобођење сиромашнима, сужњима, слепима и потлаченима испуњава се у Ономе Који стоји пред њима. Царство Божје није само будућност — оно је ту, јер је ту Цар.

Први ученици

Идући обалом Галилејског мора, Христос је видео два брата рибара, Симона (Петра) и Андреја, како бацају мрежу:

„И рече им: Хајдете за мном и учинићу вас ловцима људи. А они одмах оставише мреже и пођоше за њим.“

Мт 4, 19–20

Мало даље позвао је и Јакова и Јована, синове Зеведејеве. (Јеванђелисти ове догађаје не наводе увек истим редом: Матеј и Марко позив ученика доносе одмах после првих речи проповеди, а Назарет тек касније; Лука прво описује проповед у Назарету, па онда позив Симона и Зеведејевих синова, Лк 4, 16–30; 5, 1–11. Зато је редослед у овој лекцији онај из Јеванђеља по Луки.) Они су одмах оставили и лађу и оца. Шта значи „ловци људи“? Као што су до тада извлачили рибу из мора, сада ће — проповедајући Јеванђеље — извлачити људе из „мора“ греха и смрти у живот Царства. Ко прихвати Христа, оставља старо и иде за Њим. Покајање није теорија: код ових рибара оно се види у једном кораку — одмах.

Кана — радост Царства

Своје прво чудо Христос није учинио у храму, ни пред масом, него на свадби у Кани Галилејској, где је, на молбу Своје Мајке, воду претворио у вино:

„Овим, у Кани Галилејској, учини Исус почетак знамења, и показа славу своју; и вероваше у њега ученици његови.“

Јн 2, 11

Јеванђелист ово чудо назива знамењем — знаком који показује нешто веће. Христос претвара воду у вино — стари живот у нови. Царство Божје које доноси није тмурна дужност, него свадбена радост. То је оно на шта нас позива реч „покајте се“: не на тугу, него на гозбу.

Четири станице — једна порука