Отвори било коју друштвену мрежу и за пет минута сазнаћеш ко је „срећан“: онај ко вози скуп ауто, ко има много пратилаца, ко изгледа савршено, ко „узима све“. Реклама обећава срећу у пакету — само је треба купити. А шта бива са таквом срећом када нестане новца, када прође младост, када публика окрене главу? Христос је на једној гори изнад Галилејског језера изговорио осам реченица које звуче потпуно супротно — и које две хиљаде година мењају људе. Свака почиње истом речју: блажени.
Друга гора, нови закон
Мојсије је на Синају примио Закон и донео га народу. Христос се пење на гору, седа — као учитељ који има власт — и сам даје закон Царства:
„А кад он виде народ многи, попе се на гору, и седе, и приступише му ученици његови. И отворивши уста своја, учаше их говорећи:“
Мт 5, 1–2
Тако почиње Беседа на гори (Мт 5–7). Њен улаз чине Блаженства (Мт 5, 3–12). Лука доноси краћу верзију исте поуке (Лк 6, 20–26), где уз четири блаженства стоје и четири „тешко вама“. Матеј их има осам, а девето, упућено директно ученицима, проширује осмо.
Шта значи „блажен“?
Грчка реч макариос не значи „имао је среће“ ни „добро се провео“. У Светом Писму блажен је, пре свега, Сам Бог:
„Које ће у своје време показати блажени и једини Владар, Цар царева и Господар господара, Он који једини има бесмртност и живи у светлости неприступној, Кога нико од људи не виде нити може видети; Њему част и сила вечна. Амин.“
1 Тим 6, 15–16
Ако је Бог блажен по природи, онда човек може бити блажен само тако што учествује у Његовом животу и радости. Зато блаженство није осећање које долази и одлази, него стање човека који је у заједници са Богом. Оно почиње већ сада и не зависи од околности — можеш бити блажен и у плачу и у прогонству.
Ову реч познаје и Стари Завет. Псалтир, књига молитве Цркве, почиње управо њоме:
„Блажен човек који не иде на веће безбожника, и на пут грешника не стаде, и на седалиште погубника не седе.“
Пс 1, 1
Стање и обећање
„Блажени сиромашни духом, јер је њихово Царство небеско; Блажени који плачу, јер ће се утешити; Блажени кротки, јер ће наследити земљу; Блажени гладни и жедни правде, јер ће се наситити; Блажени милостиви, јер ће бити помиловани; Блажени чисти срцем, јер ће Бога видети; Блажени миротворци, јер ће се синови Божији назвати; Блажени прогнани правде ради, јер је њихово Царство небеско. Блажени сте када вас срамоте и прогоне и лажући говоре против вас свакојаке рђаве речи, због мене. Радујте се и веселите се, јер је велика плата ваша на небесима, јер су тако прогонили и пророке пре вас.“
Мт 5, 3–12
Погледај како је текст саздан. Свако блаженство има два дела: стање („блажени …“) и обећање („јер …“).
| Блажени … | … јер | Шта то значи |
|---|---|---|
| сиромашни духом | њихово је Царство небеско | смирени, који знају да све имају од Бога |
| који плачу | ће се утешити | плачу над својим гресима и над болом света |
| кротки | ће наследити земљу | благи, без гнева и освете — али не слаби |
| гладни и жедни правде | ће се наситити | чезну за Богом и Његовом праведношћу као за хлебом и водом |
| милостиви | ће бити помиловани | праштају и помажу |
| чисти срцем | ће Бога видети | срце ослобођено страсти и лукавства |
| миротворци | ће се синови Божији назвати | доносе мир — као Син Божји, Који је помирио човека са Богом |
| прогнани правде ради | њихово је Царство небеско | трпе због истине и због Христа |
Три ствари вреди уочити:
- Оквир. Прво и осмо блаженство завршавају се истим речима — „јер је њихово Царство небеско“. Све што је између, налази се „унутар“ Царства.
- Глаголско време. У првом и осмом обећање је у садашњем времену: Царство „њихово је“ — већ сада. У средишњим је у будућем: „утешиће се“, „наследиће“, „видеће“. Царство је већ ту, а његова пуноћа тек долази. О тој тајни — Царство „већ сада, а још не“ — учићемо у лекцији Царство Божје — циљ Христове проповеди.
- „Због мене“. Девето блаженство открива средиште свега: не прогон као такав, него прогон због Христа. Блаженства нису општи морал; она су пут у заједницу са Њим.
Синај и Гора блаженстава
На Синају је Бог кроз Мојсија дао Десет заповести. Већина почиње речју „не“:
„Не убиј. Не чини прељубе. Не кради.“
Изл 20, 13–15
Упореди их са Блаженствима:
| Десет заповести | Блаженства | |
|---|---|---|
| облик | углавном забране: „не …“ | благослов: „блажени …“ |
| циљ | чувају од зла, постављају границу | позивају на савршенство, без границе |
| дата кроз | Мојсија, слугу | Христа, Сина и Законодавца |
| обећање | дуг живот на земљи (Изл 20, 12) | Царство небеско, виђење Бога, усиновљење |
| шта уређују | спољашње поступке | срце, из кога поступци извиру |
Да ли то значи да је Закон „лош“, а Јеванђеље „добро“? Никако. Исти Бог дао је и Закон и Блаженства. Закон је ограда која чува од пада; Блаженства су пут који води навише. Христос не укида Закон, него га испуњава (Мт 5, 17): ко је чиста срца, тај ни не помишља на прељубу; ко је миротворац, далеко је од убиства.
Покушај и сам да видиш везу међу степенима. Ко мисли да има све, не тражи ништа — зато се почиње смирењем. Смирен човек види свој грех и плаче над њим; ко је оплакао свој грех, тешко се гневи на туђи — постаје кротак. Кротак не тражи своје, него гладује за правдом Божјом; ко је тако гладан, разуме туђу глад и постаје милостив. Милост и праштање чисте срце, а чисто срце види Бога. Ко је видео Бога, носи Његов мир међу људе — постаје миротворац. А свет такве људе често не трпи: последњи степен је спремност да се због Христа поднесе и прогонство.
Не плата, него плод
Можда помислиш: значи, ако будем кротак, добићу земљу; ако будем милостив, добићу милост — као плату за урађен посао. Блаженства не говоре тако. Обећања нису спољашња награда, него плод самог стања. Чисто срце види Бога зато што је очишћено, а не зато што је „зарадило“ виђење. Милостив прима милост јер му је срце отворено за њу. Онај ко је сит самог себе, не може се наситити правде — а гладни могу.
Зато Блаженства нису ни списак захтева којим треба да се постидимо што нисмо савршени. Она су позив и радост. Свако од нас може да закорачи на први степен већ данас.
Блаженства — портрет Христов
Ко је први и потпуно живео Блаженства? Сам Христос. Он је смирен срцем — Син Божји Који се смирио до Крста; плакао је над Јерусалимом и на гробу Лазаревом; гладовао је за правдом Оца; праштао је; Његово срце је чисто; донео је мир између Бога и човека; био је прогнан и распет. Он Сам каже за Себе:
„Узмите јарам мој на себе и научите се од мене; јер сам ја кротак и смирен срцем, и наћи ћете покој душама својим.“
Мт 11, 29
Зато Блаженства нису неостварив идеал, него портрет Христов. Ко их живи, постаје сличан Христу — а то значи: улази у Царство.
Блаженства у животу светих
Свети су доказ да се Блаженства могу живети:
| Светитељ | Шта се догодило | Блаженство |
|---|---|---|
| Свети Сава | над моштима оца, Светог Симеона, у Студеници мири завађену браћу Стефана и Вукана | миротворци |
| Свети Василије Острошки | смирен и милостив архијереј у тешким временима; и данас му прилазе многи који траже утеху и исцељење | милостиви, кротки |
| Свети кнез Лазар | Царству небеском даје предност пред земаљским и страда на Косову | прогнани правде ради |
| Света Петка | оставља богат дом и живи у сиромаштву, посту и молитви у пустињи | сиромашни духом, чисти срцем |
У сваком од њих Блаженства су имала другачије лице: дипломатију и помирење, бригу за народ, мучеништво, тиху пустињу. Пут је један, а путника много.
Блаженства на Литургији
Блаженства не остају само у Јеванђељу. Црква их пева на недељној Литургији: то је трећи антифон. Док се он пева, свештеник и ђакон износе Јеванђеље на Малом входу — као да Сам Христос излази међу народ, Онај Који је та Блаженства изговорио и испунио.
Између стихова Блаженстава Црква понавља молбу покајаног разбојника: да нас Господ помене када дође у Свом Царству. Сети се шта се догодило на Голготи:
„И рече Исусу: Сети ме се, Господе, када дођеш у Царству своме. И рече му Исус: Заиста ти кажем, данас ћеш бити са мном у рају.“
Лк 23, 42–43
Зашто баш те речи? Ко је први ушао у рај? Не неки праведник, него разбојник — јер се покајао и смирио. Царство се отвара покајању и смирењу — првом степену лествице. Те исте речи понављамо и у молитви пред Свето Причешће:
Из молитве пред Причешће
… већ као разбојник исповедам Те, помени ме Господе у Царству твоме.
Моје блаженство
Врати се на почетак — на рекламе и „срећне“ са друштвених мрежа. Шта би сада изменио на том списку? Срећа по свету зависи од околности и пролази. Блаженство по Христу почиње изнутра и не пролази.
Изабери једно блаженство које ове седмице желиш да „вежбаш“ и запиши један конкретан корак: помирити се са неким, не узвратити на увреду, помоћи без објављивања, сачувати поглед и мисли чистим. Не мораш одмах на врх лествице — довољно је да се попнеш на први степен. Христос је ту, Он иде испред.