Скоро свака молитва у Цркви — и јутарња молитва код куће, и вечерње у храму, и молебан на почетку школске године — почиње истим речима: „Царе небески, Утешитељу…“. А опет, постоји педесет дана у години када се ове речи на почетку молитве не изговарају: од Васкрса до Педесетнице. Зашто баш тада? И Коме се, заправо, обраћамо када кажемо „Царе“ и „Утешитељу“ у истој реченици? Одговор води у последње Христове речи ученицима пред страдање — и у дан када је та молитва поново почела да се пева.
Други Утешитељ
На Тајној вечери, у беседи коју бележи јеванђелист Јован (Јн 14–16), Христос ученицима, уплашеним због растанка, неколико пута говори о Духу Светом:
„И ја ћу умолити Оца, и даће вам другог Утешитеља да пребива с вама вавек, Духа Истине, кога свет не може примити, јер га не види, нити га познаје; а ви га познајете, јер са вама пребива, и у вама ће бити. Нећу вас оставити сиротне; доћи ћу к вама.“
Јн 14, 16–18
„А Утешитељ Дух Свети, кога ће Отац послати у име моје, Он ће вас научити свему и подсетиће вас на све што вам рекох.“
Јн 14, 26
„А када дође Он, Дух Истине, увешће вас у сву истину; јер неће говорити од себе, него ће говорити оно што чује, и јавиће вам оно што долази. Он ће мене прославити, јер од мојега ће узети, и јавиће вам.“
Јн 16, 13–14
Грчка реч за Утешитеља је Параклит — онај кога позивамо да стане поред нас: тешитељ, заступник, бранилац, помоћник. Пази на реч „другог Утешитеља“. Христос је и Сам Утешитељ ученицима; Дух Свети је „други“ — не нешто, него Неко, Личност као што је и Христос Личност. Он учи, подсећа, сведочи, уводи у истину, прославља Христа — то чини личност, а не безлична сила.
Христос чак каже да је добро што одлази: „ако ја не одем, Утешитељ неће доћи к вама; ако ли одем, послаћу га к вама“ (Јн 16, 7). Христос није био са ученицима само споља, као учитељ поред њих; Духом Светим Он ће бити у њима.
Који од Оца исходи
Најважнија реченица о вечном постојању Духа налази се у истој беседи:
„А када дође Утешитељ, кога ћу вам ја послати од Оца, Дух Истине, који од Оца исходи, Он ће сведочити за мене.“
Јн 15, 26
У овом стиху су две различите ствари. „Кога ћу вам ја послати“ — то је Христово слање Духа у свет, у времену, на Педесетницу. „Који од Оца исходи“ — то је вечно постојање Духа: Отац је Извор, од Кога се Син вечно рађа, а Дух вечно исходи. Отац, Син и Дух Свети живе од вечности у савршеној заједници љубави, три Личности једне Божанске природе. Зато у Символу вере исповедамо веру „у Духа Светога, Господа, Животворнога, Који од Оца исходи, Који се са Оцем и Сином заједно поштује и заједно слави“.
Пази и на још једну замку. Често се каже: „Отац ствара, Син спасава, Дух освећује“ — као да свака Личност ради свој одвојени посао. Тако није. Свако дело Божје је од Оца, кроз Сина, у Духу Светом — и стварање, и спасење, и освећење. Света Тројица увек делује заједно.
Педесетница — Вавилон обрнуто
Педесет дана после Васкрсења, на јеврејски празник Педесетнице, апостоли су били на окупу у Јерусалиму:
„И кад се наврши педесет дана, беху сви апостоли једнодушно на окупу. И уједанпут настаде шум са неба као хујање силнога ветра, и напуни сав дом где они сеђаху; и показаше им се раздељени језици као огњени, и сиђе по један на свакога од њих. И испунише се сви Духа Светога и стадоше говорити другим језицима, као што им Дух даваше да казују. А у Јерусалиму борављаху Јудејци, људи побожни из свакога народа који је под небом. Па кад настаде ова хука, скупи се народ, и смете се; јер сваки од њих слушаше где они говоре његовим језиком.“
Дап 2, 1–6
Да бисмо разумели шта се догодило, вратимо се на прве странице Библије — на Вавилонску кулу (учили смо о њој у другом разреду). Људи су рекли:
„Послије рекоше: Хајде да сазидамо град и кулу, којој ће врх бити до неба, да стечемо себи име, да се не бисмо расијали по земљи.“
Пост 11, 4
А Бог је рекао:
„Хајде да сиђемо и да им пометемо језик да не разумију један другога што говоре. Тако их Господ расу оданде по свој земљи, те не сазидаше града.“
Пост 11, 7–8
| Вавилонска кула (Пост 11) | Педесетница (Дап 2) |
|---|---|
| људи хоће да стигну до неба својом силом | Бог силази и дарује Духа |
| „да стечемо себи име“ | апостоли говоре „о величанственим делима Божијим“ (Дап 2, 11) |
| један језик — па пометња и неразумевање | многи језици — а свако разуме |
| расејање народа по земљи | сабирање народа у једну Цркву |
На Педесетницу Бог не враћа један заједнички језик. Народи остају различити, свако чује свој језик — а ипак се разумеју. Јединство Духа није једноличност, него заједница различитих. Кондак Педесетнице то каже овако: Свевишњи је некада, сишавши, помео језике и разделио народе, а сада, раздајући огњене језике, све позива у јединство (препричано). Тог дана се крстило око три хиљаде људи, и рођена је Црква:
„И беху постојани у науци апостолској, и у заједници, у ломљењу хлеба и у молитвама.“
Дап 2, 42
Педесетница се празнује 50. дан по Васкрсу, увек у недељу; у народу се зове Тројице или Тројичиндан, јер се тог дана Света Тројица јавља у пуноћи. Храм се кити зеленим гранчицама и травом. На Педесетницу се први пут после Васкрса поново пева „Царе небески“ — Црква је дочекала Утешитеља и поново Га призива на почетку молитава. На вечерњу се читају коленопреклоне молитве Светог Василија Великог: верни први пут после Васкрса клече. Сутрадан, у понедељак, су Духови — празник Светога Духа.
Дух заједнице
Дух Свети не долази да би сваки верник имао „свој“ доживљај, него да би од многих створио једно. Пред средишњу молитву Литургије свештеник благосиља народ речима апостола Павла (уп. 2 Кор 13, 13):
Возглас на Литургији
Благодат Господа нашега Исуса Христа, и љубав Бога и Оца, и заједница Светога Духа, да буде са свима вама.
Дух је Онај Који дарује заједницу. Апостол Павле то објашњава сликом тела:
„Различни су дарови, али је Дух исти. И различне су службе, али је Господ исти. И различна су дејства, али је исти Бог који дејствује све у свима. Но свакоме се даје пројава Духа на корист.“
1 Кор 12, 4–7
„Јер се и једним Духом сви ми крстисмо у једно тело, били Јудејци, или Јелини, или робови, или слободни; и сви смо једним Духом напојени.“
1 Кор 12, 13
Дарови су различити — неко уме да пева, неко да слуша, неко да организује, неко да теши — а сви су „на корист“ заједнице. Погледај своје одељење: колико различитих дарова, и колико би могли да служе једни другима.
Дух Свети чини и Евхаристију. На Литургији свештеник у тихој молитви призива Духа Светога на нас и на принесене Дарове, да хлеб и вино постану Тело и Крв Христова. То призивање зове се епиклеза. Литургија није наше „сећање“ које сами производимо, него дело Духа Светога у Цркви.
А Дух који живи у нама показује се у плодовима:
„А плод Духа јесте: љубав, радост, мир, дуготрпљење, благост, доброта, вера, кротост, уздржање. За такве нема закона.“
Гал 5, 22–23
Пази: Павле каже „плод“, у једнини. То није списак одвојених врлина које скупљамо као бодове, него један живот, у коме из љубави расте све остало — јер се, како пише, „љубав Божија излила у срца наша Духом Светим који је дат нама“ (Рим 5, 5).
Царе небески
Сада можемо са разумевањем да прочитамо молитву са којом почињемо:
Царе небески
Царе небески, Утешитељу, Душе истине, који си свуда и све испуњаваш, ризницо добара и даваоче живота, дођи и усели се у нас, и очисти нас од сваке нечистоте и спаси, Благи, душе наше.
Овако ову молитву пишемо и молимо на црквенословенском језику, старим црквеним словима:
| Израз | Значење |
|---|---|
| Царе небески | Дух је Бог, Господ (Символ вере), једнак Оцу и Сину — Њему се молимо као Цару, не као „сили“ |
| Утешитељу, Душе истине | Он теши, заступа и уводи у истину — а Истина је Христос (Јн 14, 6) |
| који си свуда и све испуњаваш | нема места ни времена где Бог није |
| ризницо добара и даваоче живота | сви дарови и сам живот долазе од Оца кроз Сина у Духу Светом |
| дођи и усели се у нас | циљ је да постанемо храм Духа Светога (1 Кор 6, 19) |
| очисти нас … и спаси, Благи | Дух исцељује и обнавља човека — дар, а не наша заслуга |
Апостол Павле пита Коринћане нешто што важи и за нас:
„Или не знате да је тело ваше храм Светога Духа који је у вама, којега имате од Бога и нисте своји?“
1 Кор 6, 19
Стицање Духа Светога
Свети Серафим Саровски, руски светитељ (1754–1833), имао је познати разговор са младим племићем Николајем Мотовиловом, који га је питао шта је циљ хришћанског живота. Свети Серафим му је одговорио да циљ није сам пост, ни молитва, ни бдење, ни милостиња — то су средства — него стицање Духа Светога Божјег. Као што трговац не тргује ради трговине, него ради добити, тако и хришћанин пости, моли се и чини добра дела да би стекао благодат Духа Светога (препричано).
То мења поглед на цео духовни живот: не скупљамо „добра дела“ да бисмо Богу нешто доказали, него се отварамо Њему да се усели у нас. Дух Свети није „сила“ коју користимо, него Бог Који Се дарује и од многих ствара једно. Зато и школску годину, и сваки рад, и сваку молитву почињемо истим позивом: дођи и усели се у нас.