Има у Новом Завету једна глава која личи на галерију портрета. Писац Посланице Јеврејима ређа људе који су живели у различитим вековима и сваку реченицу почиње истом речју: вером Авељ, вером Ноје, вером Авраам, вером Мојсеј … Зашто стално понавља ту реч? Шта је заједничко људима које деле стотине година, различити позиви и сасвим различите судбине? Сви су се ослонили на Бога у ономе што још нису видели. На прошлом часу смо видели да је вера поверење. Данас обилазимо ту „галерију вере“ — и откривамо да на њеном крају има места и за нас.
Галерија вере
Једанаеста глава Посланице Јеврејима почиње описом вере који смо већ упознали — вера је „основ свега чему се надамо, потврда ствари невидљивих“ (Јевр 11, 1). Затим долазе примери. Ево једног:
„Вером Ноје би од Бога обавештен о ономе што се још не види, и из побожног страха сагради ковчег за спасење дома свога …“
Јевр 11, 7
Ноје је градио ковчег на сувом, када ни на небу ни на земљи још није било знака потопа. Веровао је Божјој речи више него ономе што је видео.
Аврам — отац верних
Највише простора у тој галерији добија Аврам (у Новом Завету и у богослужењу чујемо облик Авраам). Његову причу већ знаш из лекције Аврам и Божји позив. Сада гледамо три корака његове вере.
| Догађај | Шта Бог тражи или обећава | Аврамов одговор |
|---|---|---|
| Позив (Пост 12, 1–4) | „Иди из земље своје …“ — у земљу коју ће му Бог показати; обећава велики народ и благослов свим племенима на земљи | иде, не знајући куда иде (Јевр 11, 8) |
| Звезде (Пост 15, 5–6) | потомство бројно као звезде, иако је стар и без деце | поверовао је Богу |
| Исак (Пост 22, 1–18) | искушење: да принесе сина обећања | послушао је, верујући да Бог може и из мртвих подићи; Бог задржава његову руку |
Први корак — кренути. После Божјег позива Писмо кратко каже:
„Тада пође Аврам, као што му каза Господ, и с њим пође Лот. А бјеше Авраму седамдесет и пет година кад пође из Харана.“
Пост 12, 4
Апостол то тумачи овако:
„Вером Авраам послуша када би позван да пође у земљу коју је имао да прими у наследство, и пође не знајући куда иде.“
Јевр 11, 8
Аврам није знао куда иде — али је знао Коме верује. Сигурност му није давала мапа, него Онај Који га је позвао.
Други корак — чекати. Године пролазе, а обећаног сина нема. Тада Бог изводи Аврама из шатора:
„Па га изведе напоље и рече му: Погледај на небо и преброј звијезде, ако их можеш пребројити. И рече му: Тако ће бити сјеме твоје. И повјерова Аврам Богу, а он му прими то у правду.“
Пост 15, 5–6
Шта је тежи корак вере — кренути на пут или годинама чекати обећање? Аврам је морао да учини обоје.
Трећи корак — дати све. Најтеже искушење дошло је када је Бог тражио да Му принесе Исака, сина обећања. Аврам је послушао, а на гори Морији Бог га је зауставио:
„А анђео рече: Не дижи руке своје на дијете, и не чини му ништа; јер сада познах да се бојиш Бога кад нијеси пожалио сина својега, јединца својега, мене ради.“
Пост 22, 12
Како је Аврам могао да послуша? Посланица Јеврејима одговара:
„Вером принесе Авраам Исака када је кушан, и јединца приношаше онај који је примио обећања, коме беше казано: У Исаку ће ти се назвати семе, јер је разумео да је Бог кадар и из мртвих васкрсавати; зато га и доби као праслику.“
Јевр 11, 17–19
Свети Оци у Исаку који носи дрва на брдо виде праслику Христа, Који носи Крст.
Зато апостол Павле Аврама назива оцем свих верних — Бог је хтео „да би он био отац свију који верују …“ (Рим 4, 11). Сви који верују Богу, из ма ког народа били, Аврамова су деца по вери.
Вера на путу — Мојсије и народ
Галерија вере наставља се Мојсијем. Он је одрастао на фараоновом двору, али:
„Вером Мојсеј, када је одрастао, одрече да се назива син кћери Фараонове; и више вољаше да страда са народом Божијим него да има привремену насладу греха, сматрајући поругу Христову за веће богатство од свега блага египатскога, јер гледаше на награду.“
Јевр 11, 24–26
Мојсије је поверовао Богу и извео народ из Египта. Када је народ прошао кроз Црвено море, Писмо бележи:
„И видје Израиљ силу велику, коју показа Господ на Мисирцима, и народ се побоја Господа, и вјерова Господу и Мојсију, слузи његову.“
Изл 14, 31
Али већ у пустињи исти тај народ често је роптао и сумњао. Вера Старог Завета била је ход ка обећању — ка обећаној земљи и, пре свега, ка обећаном Месији. И у њој је, као и у нашој, било успона и падова.
Вера у Новом Завету
У Новом Завету вера има лице и име — она је поверење у Христа. Погледај четири људи који су Га срели.
| Личност | Одломак | У чему се огледа вера | Одговор |
|---|---|---|---|
| Пресвета Богородица | Лк 1, 26–38 | пристаје на Божји план иако не разуме све | Оваплоћење Сина Божјег; Јелисавета је назива блаженом јер је поверовала (Лк 1, 45) |
| капетан у Капернауму | Мт 8, 5–13 | моли Христа да само каже реч, па ће му слуга оздравити | Христос се диви: ни у Израиљу није нашао толике вере |
| крвоточива жена | Мк 5, 25–34 | после дванаест година болести дотиче се Христове хаљине | „Кћери, вера твоја спасла те је …“ |
| апостол Тома | Јн 20, 24–29 | из сумње долази до највишег исповедања | Христос назива блаженима оне који нису видели, а поверовали су |
Пресвета Богородица. Када јој је архангел Гаврило објавио да ће родити Сина Божјег, она није све разумела. Али је одговорила:
„А Марија рече: Ево слушкиње Господње – нека ми буде по речи твојој! И анђео отиде од ње.“
Лк 1, 38
То слободно „да“ отворило је врата Оваплоћењу. Зато је Пресвета Богородица узор вере: она је прва примила Христа — и у срце и у утробу. Света Јелисавета јој је рекла: „И благо оној која верова, да ће се извршити што јој је казао Господ“ (Лк 1, 45).
Капетан у Капернауму. Римски официр, незнабожац, молио је Христа за свог болесног слугу:
„И капетан одговори и рече: Господе, нисам достојан да под кров мој уђеш, него само реци реч, и оздравиће слуга мој. … А кад чу Исус, задиви се и рече онима што иду за њим: Заиста вам кажем: ни у Израиљу толике вере не нађох.“
Мт 8, 8. 10
Капетан није тражио знак ни чудо пред очима — било му је довољно да Христос каже реч. То је вера која се ослања на реч, као Аврамова и Петрова.
Крвоточива жена. Дванаест година болесна, потрошила је све на лекаре и ниједан јој није помогао. Пробила се кроз гужву, говорећи у себи: „Ако се само дотакнем хаљина његових, оздравићу“ (Мк 5, 28). Оздравила је одмах, а Христос ју је потражио погледом и рекао јој:
„А он јој рече: Кћери, вера твоја спасла те је; иди с миром, и буди здрава од болести своје!“
Мк 5, 34
Апостол Тома. Тома није био са апостолима када им се јавио Васкрсли Христос и рекао је да неће веровати док не види Његове ране. После осам дана Христос је дошао поново — баш због њега:
„И одговори Тома и рече му: Господ мој и Бог мој! Рече му Исус: Зато што си ме видео, поверовао си; блажени који не видеше а вероваше.“
Јн 20, 28–29
Тома нас теши: и из сумње се стиже до најдубљег исповедања вере — када човек остане у заједници апостола. А Христове речи „блажени који не видеше а вероваше“ упућене су управо нама.
Обећање и испуњење
| Стари Завет | Нови Завет |
|---|---|
| вера у обећање | вера у испуњење — у Христа |
| усмерена ка Месији Који ће доћи | усмерена ка Месији Који је дошао, распет и васкрсао |
| Аврам — отац верних | Богородица — прва Која је примила Христа |
| знак савеза: обрезање | улазак у Нови Завет: Крштење |
Галерија вере у Посланици Јеврејима завршава се необичном мишљу:
„И сви ови, осведочени у вери, не добише обећање; зато што је Бог нешто боље предвидео за нас, да не би они без нас достигли савршенство.“
Јевр 11, 39–40
Старозаветни праведници нису дочекали Христа у овом животу — али нису заборављени. Бог их је „чувао“ да се усаврше заједно са нама, у Христу. Зато Стари Завет није „превазиђен“ и одбачен: он је припрема и праслика Новог, и Црква га чита у светлости Христа. Старозаветне праведнике Црква слави као свете — у Недељи праотаца и Недељи отаца, две недеље пред Божић. Једна је вера и један Бог — у Христу се обе стране сусрећу.
Облак сведока
Одмах после галерије вере, у 12. глави, апостол окреће поглед ка нама:
„Зато и ми, имајући око себе толики облак сведока, одбацимо свако бреме и грех који нас лако заводи, и са стрпљењем хитајмо у подвиг који нам предстоји, гледајући на Исуса, Начелника и Савршитеља вере …“
Јевр 12, 1–2
Замисли временску ленту вере у три поља:
| Обећање — Стари Завет | Христос | Црква — Нови Завет и светитељи |
|---|---|---|
| Авељ, Ноје, Аврам, Сара, Мојсије, Давид | Начелник и Савршитељ вере (Јевр 12, 2) | Богородица, Јован Крститељ, Петар, Тома, апостол Павле, светитељи … и ми |
Зашто је Христос у средини, а не на почетку или на крају? Зато што је Он испуњење свих обећања и почетак Цркве. Сви ти људи гледали су у истом правцу — ка Христу: неки су Га чекали, неки Га видели, неки за Њега дали живот.
Ко су сведоци после апостола? Сви светитељи. Грчка реч за сведока гласи мартис (μάρτυς) — отуда и реч „мученик“: онај ко сведочи веру речју, животом, а понекад и смрћу. И наш народ има своја имена у тој галерији:
- Вером Свети Сава оставио је двор свога оца и кнежевски живот ради Христа.
- Вером Свети кнез Лазар на Косову 1389. године изабрао је Царство Небеско пре земаљског. Његов избор је сведочанство вере — избор вечног пре пролазног — а не политичка порука.