Отвори листу песама на свом телефону. Вероватно имаш песме за тренинг, за дуг пут, за тужне вечери, за славље са друштвом. Музика прати оно што се дешава у души. Постоји једна збирка од 150 песама која има песму за свако стање душе — за радост и за очај, за кајање и за захвалност, за страх пред испит и за усамљеност далеко од куће. Црква је пева без прекида већ скоро три хиљаде година, и пева је и вечерас, у твојој парохији. То је Псалтир.
У основној школи смо већ упознали псалме (лекција Псалми Давидови). Сада их читамо пажљивије: како су настали, зашто имају два броја, како их је молио Христос и где их све срећемо у богослужењу.
Псалтир — књига и молитвеник
Назив. Грчка реч псалтирион означава жичани инструмент, а псалмос — песму која се пева уз жице. Псалам је, дакле, песма-молитва.
Аутори. Псалтир се зове „Давидовим“ по главном аутору, цару и пророку Давиду (о њему у лекцији Давид и Соломон). Али Давид није написао свих 150 псалама. Поједини се приписују Мојсију (Пс 89, јевр. 90), Соломону, Асафу — Давидовом појцу — и синовима Корејевим, левитским певачима у храму. Псалтир је, дакле, молитвеник целог народа кроз неколико векова.
Подела. За богослужење Црква је Псалтир поделила на 20 катизми (од грч. катизо — седети, јер се за време читања седело), а свака катизма има три дела, „славе“. Током године цео Псалтир прочита се у храму сваке седмице, а у Великом посту двапут.
Два броја
Када у Библији потражиш „Помилуј ме, Боже“, наћи ћеш га као 51. псалам, а у молитвенику као 50. Зашто? Српски превод Светог Писма (Даничић) прати јеврејски текст, а богослужбене књиге и молитвеник прате Септуагинту (LXX) — грчки превод Старог Завета, настао пре Христа, којим се служила прва Црква и апостоли. Те две традиције псалме деле мало другачије: Септуагинта спаја јеврејске псалме 9 и 10 у један, а касније 114 и 115, док јеврејски 116. и 147. дели на по два. Резултат:
| Јеврејски број (Библија) | Септуагинта (молитвеник, богослужење) |
|---|---|
| 1–8 | исти |
| 22 | 21 — „Боже, Боже мој…“ |
| 23 | 22 — „Господ ме напаса…“ |
| 51 | 50 — „Помилуј ме, Боже…“ |
| 91 | 90 — „Који живи у помоћи Вишњега…“ |
| 104 | 103 — Предначинатељни |
| 137 | 136 — „На рекама Вавилонским…“ |
| 148–150 | исти |
Правило које вреди запамтити: од 10. до 147. псалма број по Септуагинти најчешће је мањи за један. На овом сајту псалме наводимо по Септуагинти и цитирамо их из Црквеног Псалтира, онако како их Црква моли; јеврејски број додајемо у загради кад је потребно.
Врсте псалама
| Врста | Пример | Шта у њему препознајемо |
|---|---|---|
| мудросни | Пс 1 | два пута — праведника и безбожника |
| псалам поверења | Пс 22 (јевр. 23) | Бог као пастир који води и храни |
| покајни | Пс 50 (јевр. 51) | кајање и молба за чисто срце |
| хвалоспев | Пс 103 (јевр. 104) | хвала Творцу за сву творевину |
| тужбалица | Пс 136 (јевр. 137) | туга изгнаника за Јерусалимом |
| месијански | Пс 21 (јевр. 22), Пс 109 (јевр. 110) | Месија који страда и Месија Цар и Свештеник |
Пет псалама изблиза
Пс 1 — два пута. Псалтир почиње као мудросна књига: постоје два пута и човек бира.
„Блажен човек који не иде на веће безбожника, и на пут грешника не стаде, и на седалиште погубника не седе. Него је у закону Господњем воља његова, и у закону Његовом поучава се дан и ноћ. И биће као дрво засађено крај извора вода, које плод свој доноси у време своје, и лист његов неће отпасти, и све што ради преуспеће.“
Пс 1, 1–3
Корен у води, плод у своје време — слика живота укорењеног у Богу. Овај псалам, у појању познат као „Блажен муж“, пева се на вечерњу у суботу увече, уочи недеље.
Пс 22 (јевр. 23) — Пастир.
„Господ ме напаса, и ничега ме неће лишити. … Јер ако и пођем посред сенке смрти, нећу се бојати зла, јер си Ти са мном. Штап Твој и палица Твоја, они ме утешише. Припремио си преда мном трпезу, насупрот тлачитеља мојих. Намазао си уљем главу моју, и чаша Твоја напајајућа је као најјача.“
Пс 22, 1. 4–5
Хришћанин у Пастиру препознаје Христа:
„Ја сам пастир добри. Пастир добри живот свој полаже за овце.“
Јн 10, 11
Оци (нпр. Свети Кирило Јерусалимски) у „трпези“, „уљу“ и „чаши“ овог псалма препознају Свете Тајне Цркве — миропомазање и Евхаристију. Зато се Пс 22 чита и у молитвама пред Свето Причешће.
Пс 50 (јевр. 51) — покајање. Давид га је испевао после свог тешког пада, када му је пророк Натан отворио очи. То није молитва очаја, него наде да Бог може из основа обновити човека:
„Срце чисто саздај у мени, Боже, и Дух прав обнови у утроби мојој. Не одбаци ме од лица Твога, и Духа Твога Светога не одузми од мене. Дај ми радост спасења Твога, и Духом владалачким утврди ме.“
Пс 50, 10–12
Пс 50 је можда најчешће читан псалам у Цркви: чује се на јутрењу, на трећем часу, на повечерју, а многи га знају напамет и моле га у личној молитви.
Пс 103 (јевр. 104) — хвала Творцу. Овим псалмом почиње свако вечерње, па се зове Предначинатељни. Вечерње, као и Библија, почиње стварањем света:
„Како су величанствена дела Твоја, Господе! све си премудрошћу створио; испуни се земља творевине Твоје.“
Пс 103, 24
Пс 136 (јевр. 137) — тужбалица. Песма изгнаника у Вавилону, који не могу да певају далеко од Јерусалима:
„На рекама Вавилонским, тамо сеђасмо и плакасмо, када се опоменусмо Сиона. … Како ћемо певати песму Господњу на земљи туђој?“
Пс 136, 1. 4
Црква га пева на јутрењу три недеље пред Велики пост (недеља Блудног сина, Месопусна и Сиропусна). Тада он постаје плач душе која се грехом удаљила од Бога, као од свог правог завичаја, и која чезне да се врати.
Пс 136 се, међутим, завршава оштрим речима против Вавилона и његове деце. Оци их не читају као хришћански став према људима, нити као позив на освету. Они их тумаче духовно: „деца Вавилона“ су зле помисли, које треба одлучно разбити о камен — о Христа — још у зачетку, док су мале, пре него што порасту у грех. Тако и друге оштре речи у псалмима Оци тумаче као борбу против греха и демона, а не против људи.
Христос моли псалмима
Псалтир није само књига о Христу (сетимо се месијанских псалама из лекције Испуњење старозаветних пророштава у Исусу Христу). То је молитвеник Христов. После Тајне вечере Он и ученици певају хвалу, по јеврејском обичају — псалме:
„И отпојавши хвалу, изиђоше на гору Маслинску.“
Мт 26, 30
На Крсту Он изговара почетак Пс 21 (јевр. 22): „Боже мој, Боже мој, зашто си ме оставио?“ (Мт 27, 46). А Своје последње речи узима, опет, из псалма — Пс 30 (јевр. 31):
„И повикавши Исус из свега гласа рече: Оче, у руке твоје предајем дух свој. И рекавши ово издахну.“
Лк 23, 46
„У руке Твоје предајем дух свој; избавио си ме, Господе Боже истине.“
Пс 30, 5
Васкрсли Христос каже ученицима да се мора испунити све што је о Њему написано „у Закону Мојсејеву и у Пророцима и у Псалмима“ (Лк 24, 44). Кад се молимо псалмима, молимо се, дакле, Христовим речима — и са Њим.
Псалми у служби Цркве
Ако пажљиво слушаш у храму, видећеш да је богослужење буквално саткано од псалама:
| Служба | Псалам | Зашто баш он |
|---|---|---|
| вечерње — почетак | Пс 103 (јевр. 104) — Предначинатељни | вечерње почиње стварањем света: хвала Творцу |
| вечерње — суботом | Пс 1 — „Блажен муж“ | почетак Псалтира и почетак седмице која долази |
| вечерње — кађење | Пс 140 (јевр. 141) — „Господе, завапих к Теби“ | „Да се уздигне молитва моја, као кађење“ — вечерња жртва |
| јутрење — почетак | Шестопсалмије: Пс 3, 37, 62, 87, 102, 142 | човек у ноћи греха чека светлост Христову; чита се у полутами, док сви стоје у тишини |
| Литургија — антифони | Пс 102 (јевр. 103) и Пс 145 (јевр. 146) | „Благосиљај, душо моја, Господа“ — улазак у славу Царства |
| Литургија — читања | прокимени и алилуијари — стихови из псалама | псалам уводи у читање Апостола и Јеванђеља |
| Литургија — крај | Пс 33 (јевр. 34) | „Окусите и видите“ — после Причешћа |
| лична молитва | Пс 50 (јевр. 51); Пс 90 (јевр. 91); Пс 22 (јевр. 23) | покајање; поверење у Божју заштиту; молитве пред Причешће |
„Окусите и видите да је добар Господ. Благо човеку који се нада у Њега.“
Пс 33, 8
Псалтир се чита и над упокојенима, од смрти до сахране. А у средњовековној Србији деца су управо из Псалтира учила да читају — он им је био прва читанка. Зато су псалми ушли и у језик и у књижевност нашег народа.
Псалам за свако стање
Псалми нам дају речи кад их сами немамо. Ево неколико ситуација и псалама који им одговарају:
| Ситуација | Псалам |
|---|---|
| Учинио сам нешто због чега ме пече савест. | Пс 50 (јевр. 51) |
| Плашим се сутрашњег испита, операције, пута. | Пс 22 (јевр. 23); Пс 90 (јевр. 91) |
| Гледам залазак сунца на планини и пун сам захвалности. | Пс 103 (јевр. 104); Пс 148 |
| Осећам се усамљено и далеко од куће. | Пс 136 (јевр. 137); Пс 41 (јевр. 42) |
| Не знам који пут да изаберем у животу. | Пс 1; Пс 118 (јевр. 119), 105 |
| Неко ме неправедно оптужује. | Пс 3; Пс 21 (јевр. 22) |
Када смо усамљени и чезнемо за Богом:
„Као што чезне јелен за изворима вода, тако чезне душа моја Теби, Боже. Жедна је душа моја за Богом Живим; кад ћу доћи и јавити се лицу Божијем?“
Пс 41, 1–2
Када не знамо куд ћемо:
„Светилник је ногама мојим реч Твоја, и светлост стазама мојим.“
Пс 118, 105
Када се бојимо:
„Који живи у помоћи Вишњега, под кровом Бога Небескога настаниће се. Рећи ће Господу: Заступник мој јеси Ти, и уточиште моје, Бог мој, и уздаћу се у Њега.“
Пс 90, 1–2
Пази: Пс 90 није амајлија која механички штити ако се прочита или носи на папирићу. Псалам је израз поверења у Бога, а не чаролија.
Прочитан псалам и певан псалам нису исто. Када Црква пева псалме, она моли, како каже Литургија, „једним устима и једним срцем“. Зато, и кад се молиш псалмом сам, у својој соби, ниси сам: молиш се са целом Црквом, са свима који су тим речима молили пре тебе — и са Христом. Покушај ове седмице да сваког дана прочиташ по један псалам и пронађеш стих који би могао бити твоја лична молитва.