Колико пута си у храму чуо читање из Старог Завета? Многи ће рећи: „Никад — у цркви се чита Јеванђеље.“ А заправо си га чуо небројено пута — само га ниси препознао. Чуо си га у првим речима вечерња, у песмама јутрења, у стиху који се пева пре Апостола, у кличу „Свет, Свет, Свет“ на Литургији. Ова лекција је мало истраживање: тражимо Стари Завет тамо где живи данас — у молитви Цркве.
Већ смо га срели: на Пасху Црква чита о изласку из Египта, на Царским часовима Великог петка — Пс 21 и Исаијину Песму о Слуги Господњем (Испуњење старозаветних пророштава у Исусу Христу), а на вечерњу и Литургији — псалме (Одабрани одељци из Псалама Давидових). Сада ћемо видети целу слику.
Стари Завет није књига прошлости
Још у II веку неки су учили да је Бог Старог Завета други, „строги Бог гнева“, а Бог Новог Завета „Бог љубави“. Међу њима је био Маркион, и Црква је то учење одбацила као јерес. Исти Бог — Света Тројица — делује у оба Завета. Зато Црква Стари Завет не оставља иза себе као застарели увод. Она га чита, пева и тумачи, јер у њему свуда препознаје свог Господа. Стари Завет у богослужењу није историјски час, него сведочанство о Христу.
Паримије
Паримије (грч. παροιμία — поука, изрека) јесу старозаветна читања на вечерњу. Уочи већих празника обично се читају три паримије, а у посне дане Црква чита Стари Завет сваки дан.
| Прилика | Паримије | Смисао |
|---|---|---|
| Велики пост, радни дани | на шестом часу — Исаија; на вечерњу — Постање и Приче | припрема за Крштење и Васкрс — „школа“ Старог Завета |
| Бадње вече (вечерње са Литургијом) | осам | пророштва о рођењу Месије |
| Навечерје Богојављења | тринаест | вода, Крштење, очишћење |
| Велика субота (вечерње са Литургијом Св. Василија) | петнаест | цела историја спасења, ка Васкрсењу |
Зашто је паримија највише у Великој суботи? Зато што је Васкрсење врхунац свега што је Стари Завет наговештавао. Те вечери чују се, између осталог, приче о стварању света (Пост 1), о пасхи у Египту (Изл 12), о пророку Јони, о Аврамовом приношењу Исака (Пост 22) и о тројици младића у огњеној пећи (Дан 3) — све оно што смо током године учили, сабрано у једну ноћ пред Васкрс.
Ови бројеви важе за пуне службе; у парохијама се читања понекад скраћују.
Богородица у паримијама
Уочи Богородичиних празника — Рођења Богородице, Благовести и Успења — читају се три иста одломка. Црква у њима препознаје праслике Богородице. (На Ваведење се од њих чита Језекиљев одломак, а уз њега читања о скинији и о освећењу Соломоновог храма — праслике храма у који је Богородица уведена и Ње Саме, живог храма Божјег.)
Лествица Јаковљева. Јаков на путу сања лествицу од земље до неба:
„И усни, а то љестве стајаху на земљи, а врхом тицаху у небо, и гле, анђели Божји по њима се пењаху и слажаху; … А кад се Јаков пробуди од сна, рече: Зацијело је Господ на овом мјесту; а ја не знах. И уплаши се и рече: Како је страшно мјесто ово! Овдје је доиста кућа Божја, и ово су врата небеска.“
Пост 28, 12. 16–17
Богородица је лествица којом је Бог сишао к људима — кроз Њу је Син Божји постао човек (о Јакову у лекцији Јаков постаје Израиљ).
Затворена врата. Пророк Језекиљ у виђењу види источна врата храма:
„И одведе ме опет к вратима спољашњим од светиње, која гледају на исток, а она бјеху затворена. И рече ми Господ: Ова врата нека буду затворена и да се не отворају, и нико да не улази на њих, јер је Господ Бог Израиљев ушао на њих; зато нека буду затворена.“
Јез 44, 1–2
Кроз та врата прошао је само Господ, и она остају затворена. Црква у њима види Богородицу — Дјеву пре рођења, у рођењу и после рођења.
Премудрост гради дом. Трећа паримија је одломак из Прича: „Премудрост сазида себи кућу, и отеса седам ступова“ (Приче 9, 1). Христос, Премудрост Божја, сазидао је Себи дом — тело од Дјеве (види лекцију Мудросна књижевност).
Пази: ове праслике нису „докази“ изнуђени из текста. То је црквено, литургијско читање Писма у светлости Оваплоћења. Тако Црква чита Стари Завет — као књигу у којој су Христос и Његова Мати „скривени“, а у празнику „откривени“.
Девет библијских песама
Најдужи део јутрења је канон — химна од девет песама. Ти девет песама нису случајне: свака је саграђена по узору на једну библијску песму. Прва строфа сваке песме канона, ирмос, упућује на своју библијску песму — некад отворено, некад само једном сликом (море, огњена пећ, кит).
| Песма канона | Библијска песма | Тема |
|---|---|---|
| 1. | Мојсијева (Изл 15, 1–19) | прелазак Црвеног мора |
| 2. | Мојсијева (Понз 32, 1–43) | опомена народу; пева се само у Великом посту |
| 3. | Анина (1 Сам 2, 1–10) | мати Самуилова благодари Богу |
| 4. | Авакумова (Ав 3, 2–19) | пророк види долазак Господњи |
| 5. | Исаијина (Ис 26, 9–20) | ноћна молитва — бдење |
| 6. | Јонина (Јона 2, 3–10) | молитва из утробе рибе |
| 7. | тројице младића (Дан 3, по Септуагинти) | молитва у огњеној пећи |
| 8. | тројице младића (Дан 3, по Септуагинти) | сва дела Господња позвана су да благосиљају Господа |
| 9. | Богородичина и Захаријина (Лк 1, 46–55; 68–79) | Богородица велича Господа; Захарија благосиља Бога |
Прва песма канона одјекује победничком песмом Мојсија на обали Црвеног мора:
„Тада запјева Мојсије и синови Израиљеви ову пјесму Господу, и рекоше овако: Пјеваћу Господу, јер се славно прослави; коња и коњика врже у море.“
Изл 15, 1
Шеста песма — молитвом пророка Јоне из дубине:
„И рече: Завапих у невољи својој ка Господу, и услиши ме; из утробе гробне повиках, и ти чу глас мој.“
Јона 2, 3
А девета песма је једина новозаветна — песма Пресвете Богородице, коју на јутрењу пратимо припевом „Часнију од Херувима“:
„И рече Марија: Велича душа моја Господа; И обрадова се дух мој Богу, Спасу мојему, Што погледа на смерност слушкиње своје; јер гле, од сада ће ме звати блаженом сви нараштаји;“
Лк 1, 46–48
Тако канон од Мојсија, преко Ане, Авакума, Исаије, Јоне и тројице младића, долази до Богородице — као што је и цела историја спасења водила ка Њој и Њеном Сину.
Стари Завет у Литургији
И на Литургији, срцу хришћанског живота, Стари Завет је свуда:
- Антифони — псалми које наизменично поју две певнице. У недељу то су најчешће такозвани изобразитељни псалми (типици), Пс 102 („Благосиљај душо моја Господа…“) и Пс 145.
- Прокимен и алилуијар — стихови из псалама који се певају пре читања Апостола и Јеванђеља.
- Анафора — у најсвечанијем делу Литургије народ пева песму серафима из виђења пророка Исаије (Ис 6, 3):
Из Свете Литургије
Свет, Свет, Свет, Господ Саваот! Пуно је небо и земља славе твоје; Осана на висинама, благословен који долази у име Господње; Осана на висинама.
- Причасни стих недељом — почетак Пс 148:
„Хвалите Господа са небеса, хвалите Га на висинама.“
Пс 148, 1
Анђели које је Исаија видео пред престолом певају исту песму коју ми певамо пред Светим Престолом. Небо и земља се на Литургији сусрећу.
Стари Завет кроз црквену годину
| Празник | Старозаветна читања | Веза |
|---|---|---|
| Божић (Бадње вече) | међу осам паримија — Мих 5; Ис 9; Ис 7 | пророштва о рођењу Месије |
| Благовести и други Богородичини празници | Пост 28; Јез 44; Приче 9 | праслике Богородице |
| Велика субота | међу петнаест паримија — Пост 22; Изл 12; Јона | праслике жртве, Пасхе и Васкрсења |
| Педесетница | Бр 11; Јл 2; Јез 36 | излив Духа Светога на народ Божји |
| Преображење (6/19. август) | Изл 24; Изл 33–34; 1 Цар 19 (по Септуагинти 3 Цар) | Мојсије и Илија — боговидци на гори, који се јављају на Тавору |
Црква старозаветне праведнике не памти само као „ликове из прошлости“, него их слави као светитеље: 20. јула (2. августа) прослављамо Светог пророка Илију, а 4. (17.) септембра Светог пророка Мојсија Боговидца. За Цркву они су живи, јер, како каже Христос, „Бог није Бог мртвих, него живих“ (Мт 22, 32) — и у Христу сви чекају исто Васкрсење.
Шта смо научили у другом разреду
Цела ова година била је једно велико путовање — од првих стихова Постања до Христа. Ево га у кратким цртама:
| Епоха | Шта смо учили | Испуњење у Христу и Цркви |
|---|---|---|
| Почетак | Стварање света, човек по икони и подобију Божјем, творевина и човеково место у њој, свет створен да постане Црква, стварање у иконографији | свет је створен са циљем да постане Црква |
| Пад | библијска повест о греху, грех као промашај циља, светоотачко тумачење, јединство са Богом — победа над смрћу, еколошка криза, грех у богослужбеним текстовима | Христос — Нови Адам, Који побеђује смрт |
| Прве генерације | Каин и Авељ, Ноје и барка, Црква и Вавилонска кула | Црква — ковчег спасења; Педесетница сабира раздељене народе |
| Патријарси | Аврамов завет, жртвовање Исака, Јаков постаје Израиљ | Црква — потомство Аврамово; Крст; нови Израиљ |
| Мојсије | откривење Бога Мојсију, Пасха | Христос — Онај Који јесте; наша Пасха; Крштење и Евхаристија |
| Цареви и пророци | Месија — циљ ишчекивања, Давид и Соломон, испуњење пророштава, праслике | Христос — Син Давидов, Месија, испуњење пророштава |
| Мудрост и молитва | мудросна књижевност, Псалми Давидови, Стари Завет у богослужењу | Христос — Премудрост Божја; Псалтир — молитвеник Цркве |
Почели смо годину понављањем онога што смо научили у првом разреду — о вери, Откривењу и Светом Писму. Сада видимо да цео Стари Завет није збирка старих прича, него пут ка Христу. Црква га пева и чита, јер у њему препознаје свог Господа.
У трећем разреду упознаћемо Онога ка Коме је водио цео Стари Завет — Господа Исуса Христа, Новог Адама, Месију и Емануила. А до тада: лето је пуно празника на којима се чују старозаветна читања — Педесетница, Свети пророк Илија, Преображење. Дођи на Литургију и на вечерње, и покушај да препознаш бар један старозаветни текст. Сада знаш где да га тражиш.