Мало соли у лонцу — и цело јело добија укус. Без ње храна је бљутава, а месо се брзо поквари. Једна свећа у мрачној соби — и одједном видиш где је врата. Ни соли ни светлости не треба много; треба само да буду праве и да буду ту. Христос је Своје ученике упоредио управо са њима. Шта мора да се деси са човеком да би постао со и светлост? О томе говори Беседа на гори.
Три одаје Беседе
Блаженства смо упознали као врата. Иза њих је цела Беседа на гори — Мт 5–7, најдужа Христова проповед коју Јеванђеља бележе. Можемо је замислити као кућу са три одаје:
| Одаја | Главна тема | Кључна реченица |
|---|---|---|
| Мт 5 — Закон и срце | Блаженства; со и светлост; Христос испуњава Закон: „а ја вам кажем“ | „будите савршени као Отац“ (5, 48) |
| Мт 6 — Отац у тајности | милостиња, молитва и пост без показивања; молитва Оче наш; благо и бриге | „иштите најпре Царство Божије“ (6, 33) |
| Мт 7 — Пут и темељ | не судите; иштите, тражите, куцајте; златно правило; уска врата; кућа на стени | „тако чините и ви њима“ (7, 12) |
Одмах после Блаженстава Христос говори ученицима ко су они:
„Ви сте со земљи; ако со обљутави, чиме ће се осолити? Она већ неће бити ни за шта, осим да се проспе напоље и да је људи погазе. Ви сте светлост свету; не може се град сакрити кад на гори стоји.“
Мт 5, 13–14
Со даје укус и чува од кварења; светлост показује пут. Хришћанин није позван да се повуче из света, него да буде у њему оно што со и светлост јесу за храну и за собу. Али пази на циљ:
„Тако да се светли светлост ваша пред људима, да виде ваша добра дела и прославе Оца вашега који је на небесима.“
Мт 5, 16
Не да прославе нас, него Оца. Видећемо да је то кључ и за шесто поглавље.
Испунити, не укинути
Ко има право да стане поред Мојсијевог Закона и каже „а ја вам кажем“? Христос одмах објашњава како стоји према Закону:
„Не мислите да сам дошао да укинем Закон или Пророке; нисам дошао да укинем него да испуним.“
Мт 5, 17
„Јер вам кажем да, ако не буде правда ваша већа него правда књижевника и фарисеја, нећете ући у Царство небеско.“
Мт 5, 20
Шта значи „испунити“? Христос враћа заповест до њеног корена — срца, одакле поступци извиру — и води је до врха — љубави која нема границу. Закон кажњава убиство; Христос лечи гнев из кога убиство извире.
Свети Јован Златоусти у беседама на Јеванђеље по Матеју запажа да Христос овде не говори као пророк, који би рекао „ово говори Господ“, ни као књижевник, који тумачи туђи закон, него као Законодавац — Онај Који је Закон и дао. То је тиха, али снажна изјава о томе ко је Он.
„А ја вам кажем“
У Мт 5, 21–48 Христос шест пута понавља исти образац: „Чули сте да је казано … а ја вам кажем …“. Те реченице зовемо антитезе.
| Одломак | „Чули сте …“ | „А ја вам кажем …“ |
|---|---|---|
| Мт 5, 21–26 | Не убиј. | ни гнев ни увреда нису безазлени; помири се с братом пре него што принесеш дар |
| Мт 5, 27–30 | Не чини прељубу. | прељуба почиње погледом и жељом у срцу |
| Мт 5, 31–32 | ко отпусти жену, нека јој да књигу | брак се не раскида по вољи |
| Мт 5, 33–37 | не куни се криво | не куните се никако; нека реч ваша буде „да, да; не, не“ |
| Мт 5, 38–42 | Око за око, и зуб за зуб. | не противите се злу злом |
| Мт 5, 43–48 | Љуби ближњега, мрзи непријатеља. | љубите и непријатеље |
Погледај прву:
„Чули сте како је казано старима: Не убиј; јер ко убије, биће крив суду. А ја вам кажем да ће сваки који се гневи на брата свога ни за што, бити крив суду; …“
Мт 5, 21–22
И одмах затим нешто што се тиче сваког ко иде у храм:
„Ако, дакле, принесеш дар свој жртвенику, и онде се сетиш да брат твој има нешто против тебе, остави онде дар свој пред жртвеником, и иди те се најпре помири са братом својим, па онда дођи и принеси дар свој.“
Мт 5, 23–24
Зато се пред Литургију и Причешће не мири само „са Богом“, него и са људима.
Последња антитеза је врх свих:
„Чули сте да је казано: Љуби ближњега својега, и мрзи непријатеља својега. А ја вам кажем: Љубите непријатеље своје, благосиљајте оне који вас куну, чините добро онима који вас мрзе и молите се за оне који вас вређају и гоне, да будете синови Оца својега који је на небесима; јер Он својим сунцем обасјава и зле и добре; и даје дажд праведнима и неправеднима.“
Мт 5, 43–45
„Будите ви, дакле, савршени као што је савршен Отац ваш небески.“
Мт 5, 48
Мера више није „колико је разумно“, него Отац небески. Љубав према непријатељу није осећање симпатије, него одлука: да му не желим зло, да се молим за њега, да му чиним добро — као што Бог чини са свима нама.
Пред Оцем у тајности
Шесто поглавље почиње упозорењем:
„Пазите да милостињу своју не чините пред људима да вас они виде; иначе плате немате од Оца својега који је на небесима.“
Мт 6, 1
Затим Христос говори о три стуба побожности свог времена — милостињи, молитви и посту — и за сва три даје исто правило:
„А ти кад чиниш милостињу, да не зна левица твоја шта чини десница твоја, да би милостиња твоја била у тајности; и Отац твој који види тајно, узвратиће теби јавно.“
Мт 6, 3–4
„А ти када се молиш, уђи у клет своју, и затворивши врата своја, помоли се Оцу своме који је у тајности; и Отац твој који види тајно, узвратиће теби јавно.“
Мт 6, 6
Исто важи и за пост: ко пости, нека не показује натмурено лице, него нека пости пред Оцем, Који види у тајности (Мт 6, 16–18).
Грчка реч коју преводимо са „лицемер“ — хипокритис — значила је глумац: онај ко на позорници носи маску. Лицемер чини добро као представу, ради публике. Друштвене мреже дају нам сталну позорницу; зато је Христово „у тајности“ данас можда теже него икада. Христос не забрањује јавну молитву — Црква се моли заједно, на Литургији. Он лечи намеру: чиним ли добро ради Бога и ближњег, или ради лајкова?
Усред ове одаје Христос учи ученике молитви Оче наш (Мт 6, 9–13). О њеном месту у Литургији учићемо посебно у лекцији Литургијски контекст молитве Оче наш.
Благо и брига
„Не сабирајте себи блага на земљи, где мољац и рђа квари, и где лопови поткопавају и краду; него сабирајте себи блага на небу, где ни мољац ни рђа не квари, и где лопови не поткопавају и не краду. Јер где је благо ваше, онде ће бити и срце ваше.“
Мт 6, 19–21
Срце иде за благом. Зато Христос додаје: „Не можете служити Богу и мамону“ (Мт 6, 24). Мамона је богатство које престаје да буде средство и постаје господар.
А онда — речи које као да су упућене генерацији која не спава од бриге због пријемног, посла и будућности:
„Погледајте на птице небеске како не сеју, нити жању, ни сабирају у житнице; па Отац ваш небески храни их. Нисте ли ви много претежнији од њих?“
Мт 6, 26
„Него иштите најпре Царство Божије и правду његову, и ово ће вам се све додати. Не брините се, дакле, за сутра; јер сутра бринуће се за се. Доста је сваком дану зла свога.“
Мт 6, 33–34
Христос не каже „немој учити“ или „немој радити“ — и птице лете за храном. Он разликује бригу од тескобе. Брига је одговорност; тескоба је страх који заборавља да постоји Отац. Ко верује у Промисао Божји, ради савесно, а сутрашњицу предаје Богу. Ред је важан: најпре Царство — а онда ће све остало добити своје место.
Пут и темељ
Седмо поглавље почиње речима које погађају једну од најраспрострањенијих навика:
„Не судите, да вам се не суди; јер каквим судом судите, онаквим ће вам се судити; и каквом мером мерите, онаквом ће вам се мерити. А зашто видиш трун у оку брата свога, а брвно у оку своме не осећаш?“
Мт 7, 1–3
Не судити не значи не разликовати добро од зла, него не изрицати коначну пресуду о човеку — то припада Богу.
Затим долази позив на молитву пуну поверења — „Иштите, и даће вам се; тражите, и наћи ћете; куцајте, и отвориће вам се“ (Мт 7, 7) — и правило које је толико једноставно да га свако може запамтити:
„Све, дакле, што хоћете да чине вама људи, тако чините и ви њима: јер то је Закон и Пророци.“
Мт 7, 12
„Уђите на уска врата; јер су широка врата и широк пут што воде у пропаст, и много их има који њиме иду. Јер су уска врата и тесан пут што воде у живот, и мало их је који га налазе.“
Мт 7, 13–14
На крају Беседе Христос прича о двојици градитеља:
„Сваки, дакле, који слуша ове речи моје и извршује их, упоредићу га са човеком мудрим који сазида кућу своју на камену; и удари дажд, и дођоше воде, и дунуше ветрови, и навалише на кућу ону, и не паде; јер беше утемељена на камену.“
Мт 7, 24–25
Други је зидао на песку — и кућа му се срушила (Мт 7, 26–27). Обојица су слушала; разлика је у творењу. Које су „кише и ветрови“ у животу младог човека? Разочарање, губитак, искушење, притисак друштва. Стена је Христос и Његова реч која се твори. И народ је то осетио:
„И када заврши Исус речи ове, дивљаше се народ науци његовој. Јер их учаше као онај који власт има, а не као књижевници и фарисеји.“
Мт 7, 28–29
Беседа данас
Беседа није текст за музеј. Ево неколико ситуација и места у Беседи која на њих одговарају:
| Ситуација | Одговор Беседе |
|---|---|
| друг те је јавно исмејао на друштвеној мрежи | не узвраћај злом; моли се за оне који те вређају (Мт 5, 39. 44) |
| хоћеш да објавиш фотографију како делиш помоћ сиромашнима | нека левица не зна шта чини десница (Мт 6, 3–4) |
| не можеш да спаваш од бриге због пријемног и будућности | иштите најпре Царство Божије; не брините се за сутра (Мт 6, 33–34) |
| цело одељење оговара једног ученика | не судите; чините другима оно што желите да они чине вама (Мт 7, 1–3. 12) |
| свађао си се са сестром, а спремаш се за Причешће | иди најпре помири се са братом својим (Мт 5, 23–24) |
Немогућ морал?
Можда ти се чини: ово је немогуће. Не гневити се, не погледати са жељом, волети непријатеља, не бринути се? Христос то зна. Зато Беседа није само етика — „добар морал“ који би неко могао да живи и без Христа. То је закон Царства: живот у заједници са Оцем, могућ благодаћу Духа Светога у Цркви. Оно што је човеку немогуће, Богу је могуће (уп. Мт 19, 26).
Свети нису били људи који никада нису пали, него људи који су после сваког пада устајали — покајањем, Исповешћу, Причешћем — и почињали изнова. Беседа на гори није мерило којим треба да се постидимо, него пут којим се иде корак по корак, са Христом.
Покушај ове седмице само једну ствар: помоли се, макар једном, за некога с ким се не слажеш (Мт 5, 44). И посматрај шта се мења — у теби.