Шта је за тебе парохија? Адреса на огласној табли храма? Подручје на мапи града? Име свештеника који долази на славу? Све то јесте парохија — али само споља. Ако би неко рекао да је породица „стан у коме живе четири особе са истим презименом“, не би лагао, али би промашио оно најважније. Тако је и са парохијом. У прошлој лекцији (Човек и заједница) рекли смо да је Црква заједница у којој су сви једно, а свако остаје јединствен. Данас тражимо одговор на питање: где се та заједница конкретно сабира, коју има адресу — и где је у њој моје место?
Прва парохија — Јерусалим
Пре него што је постојао иједан хришћански храм, постојала је Црква. Ево како Дела апостолска описују прве хришћане у Јерусалиму:
„И беху постојани у науци апостолској, и у заједници, у ломљењу хлеба и у молитвама.“
Дап 2, 42
„И сваки дан беху истрајно и једнодушно у храму, и ломећи хлеб по домовима, примаху храну с радошћу и у простоти срца, хвалећи Бога, и беху омиљени код целог народа. А Господ сваки дан додаваше Цркви оне који се спасаваху.“
Дап 2, 46–47
Ломљење хлеба је најстарији назив за Евхаристију. Четири знака прве заједнице нису нестала — она живе у свакој православној парохији и данас:
| Јерусалим (Дап 2, 42) | Моја парохија данас |
|---|---|
| наука апостолска | читање Апостола и Јеванђеља на Литургији, проповед, веронаука |
| заједница | сабрање верних, крсна и храмовна слава, парохијска помоћ сиромашнима |
| ломљење хлеба | Света Литургија и Причешће — средиште свега |
| молитве | вечерње, јутрење, молебни, освећење водице, молитва у домовима |
Црква, дакле, није зграда ни удружење грађана, него сабрање око Христа — а то сабрање има своју адресу: моја парохија.
Литургија — дело целог народа
Грчка реч литургија (λειτουργία) сложена је од речи λαός (народ) и ἔργον (дело): „заједничко дело, служба народа“. То значи да свештеник не служи Литургију „за нас“, док ми гледамо — служимо је сви заједно, свако у својој служби. То је оно што си учио у лекцији Божанствена Литургија; сада погледајмо шта то значи за парохију.
| Ко | Служба на Литургији |
|---|---|
| епископ / свештеник | предстоји сабрању, приноси Дарове у име свих, моли се анафором |
| ђакон | позива на молитву (јектеније), чита Јеванђеље |
| чтец и појци (хор) | читају Апостол, певају одговоре и песме |
| верни народ | моли се, одговара „Амин“ и „Господе, помилуј“, приноси просфоре и имена за помен, причешћује се |
Реч „Амин“ је мала, али значи: „Тако је, нека буде — то је и моја молитва.“ Може се рећи да је „Амин“ народа потпис целе Цркве на молитву свештеника. Без њега молитва остаје „непотписана“.
Апостол Петар каже да су сви крштени свештенство:
„А ви сте род изабрани, царско свештенство, народ свети, народ задобијен, да објавите врлине Онога који вас дозва из таме на чудесну светлост своју;“
1 Пт 2, 9
Верни народ, дакле, није публика, него саслужитељ. Али то не брише разлику у службама: Црква поставља епископе, свештенике и ђаконе рукоположењем, и свако служи оним даром који је примио. Као у телу: око није рука, али обоје служе истом телу.
А циљ сабрања је да сви постанемо једно — у Причешћу:
„Јер један је хлеб, једно смо тело многи, пошто се сви од једнога хлеба причешћујемо.“
1 Кор 10, 17
Ко чини Цркву?
Када кажемо „Српска Православна Црква“, мислимо на велику целину. Али како је она устројена — и где је у њој моја парохија?
| Ниво | На челу | Шта је |
|---|---|---|
| Помесна Црква (Српска Православна Црква) | патријарх и Свети архијерејски сабор | једна од помесних православних Цркава, које заједно чине једну Цркву Христову |
| Епархија | епископ (архијереј) | „месна Црква“ — пуноћа Цркве на једном месту, сабрана око епископа |
| Архијерејско намесништво | архијерејски намесник | веза више парохија једног краја са епископом |
| Парохија | парох, по благослову епископа | заједница верних једног места која се сабира на Литургији у свом храму |
Ово није „хијерархија канцеларија“, као у некој фирми. Парохија није филијала једне велике институције. У свакој Литургији, ма како мала парохија била, присутна је цела Црква — јер се служи у јединству са епископом, а кроз њега са свим православним епископима и са Црквом свих времена.
Знак тог јединства налази се на Часној трпези сваког храма: антиминс — освећено платно са изображењем полагања Христа у гроб, које потписује епископ. Без антиминса свештеник не служи Литургију. Зашто је толико важан епископов потпис? Зато што показује да парохијска Литургија није „приватна“ служба једног свештеника, него Литургија Цркве, у јединству са епископом.
Зато свештеник на Литургији, у анафори, помиње свог епископа:
Помен епископа у анафори
Свештеник: Најпре помени, Господе, … и даруј га светим твојим Црквама у миру, здрава и читава, часна, дуговечна и да правилно управља речју Истине твоје. Народ: И све и сва.
На месту тачкица свештеник наводи име свог епископа (или патријарха, кад служи у његовој епархији). Мало затим свештеник моли да цело сабрање „једним устима и једним срцем“ слави Божје име:
Једним устима и једним срцем
Свештеник: И дај нам да једним устима и једним срцем славимо и певамо пречасно и величанствено име твоје, Оца и Сина и Светога Духа, сада и увек и у векове векова. Народ: Амин.
Живот моје парохије
Ако би требало нацртати „мапу живота“ једне парохије, у средини би стајала Литургија, а око ње све што из ње извире:
- Свете Тајне и молитвословља: Крштење, Венчање, Исповест, Јелеосвећење, опело, водоосвећење, освећење славског колача и жита, освећење домова.
- Празници парохије: храмовна слава, литија, Бадње вече у порти, васкршње јутрење.
- Поука и млади: веронаука, хор, читање на богослужењу, ходочашћа, кампови.
- Служење ближњима: добротворни фонд, народна кухиња, посете болесним и старим — оно о чему смо говорили у лекцији Вера и живот.
Све у парохији извире из Литургије и враћа се у Литургију. Литургија почиње речима „Благословено Царство…“, а завршава се позивом:
Крај Литургије
Свештеник: У миру изиђимо. Народ: У име Господње.
Из храма не излазимо да бисмо „заборавили“ Литургију до следеће недеље, него да бисмо је наставили у животу — у својој кући, школи, улици, а то је такође део парохије.
Шта би недостајало?
Хајде да проверимо колико смо разумели, кроз неколико питања:
| Питање | Одговор |
|---|---|
| Може ли свештеник да служи Литургију сасвим сам, без иједног верника? | Не. Литургија је дело целог сабрања; народ својим „Амин“ потврђује молитву. |
| Може ли се Литургија служити без антиминса са потписом епископа? | Не. Антиминс показује да се свака Литургија служи у јединству са епископом и целом Црквом. |
| Може ли народ сам, без свештеника, да служи Литургију? | Не. Црква има различите службе; свештеник, по благослову епископа, предстоји сабрању. |
| Да ли је учешће потпуно ако нико од народа не приступа Причешћу? | Пуноћа учешћа је Причешће — „један хлеб, једно тело“ (1 Кор 10, 17). |
Ко је, дакле, на Литургији само посматрач? Нико. Литургију служи цела Црква, свако у својој служби.
Четири приговора
Ево четири реченице које се често чују — можда си их и сам изговорио:
Немања: „Верујем у Бога, али не идем у цркву — могу да се молим и код куће.“ Лична молитва је драгоцена и Христос нас учи да се молимо и „у клети“. Али Он нас позива и да будемо сабрани, и обећава да ће бити међу нама:
„Јер где су два или три сабрана у име моје, онде сам и ја међу њима.“
Мт 18, 20
Лична молитва не замењује Литургију, нити је „мање вредна“ од ње — она из Литургије извире и њој води. Причешће не можеш да примиш сам у својој соби.
Милица: „Идем у цркву само кад упалим свећу; на Литургију не стижем.“ Свећа је леп знак молитве и жртве. Али свећа је знак, а Литургија сусрет — са Христом и са браћом и сестрама. Знак нас позива да уђемо у оно што означава.
Душан: „Отишао бих на Литургију, али не знам никога и не разумем шта се дешава.“ Незнање се превазилази долажењем. Нико није од првог дана разумео Литургију. Можеш да прочиташ њен ток, да питаш свештеника, да дођеш са другом — и да се упознаш са младима из парохије. Свака породица има „нове чланове“.
Теодора: „Наша парохија је мала и стара — шта ја ту могу да променим?“ Свако може да служи: у хору, читањем, помоћи старијима, добротворним радом, помоћи око храмовне славе. У малој парохији сваки нови глас се чује. А Литургија у малој сеоској цркви није „мања“ од Литургије у катедрали — у обема је цео Христос и цела Црква.
Моје место у парохији
Шта средњошколац може да учини у својој парохији? Ево неколико предлога:
- долазити редовно на недељну Литургију и, уз припрему, причешћивати се;
- певати у хору или учити да чита на богослужењу;
- помагати у олтару, по благослову свештеника;
- волонтирати у добротворном раду парохије;
- помоћи око храмовне славе;
- позвати друга да дође с тобом на Литургију.
Парохија није зграда, него породица која се сваке недеље сабира око исте Чаше. У тој породици има места и за тебе. Шта се тачно догађа око те Чаше, видећемо у лекцији Света Литургија — пуноћа заједнице са Богом.