Реч „хришћански морал“ код већине људи изазива исту слику — списак: не смеш ово, не смеш оно, грех, казна. Али замисли да неко зна напамет списак свих болести — да ли је он зато здрав? Здрав је онај ко живи здраво: добро спава, храни се, креће се, дише пуним плућима. Можда је и са моралом тако. Можда морал није ограда око живота, него начин живота — оно што расте из здравог корена.
Плод, а не правило
Апостол Павле, набрајајући шта видимо у животу човека у коме живи Дух Свети, не каже „правила Духа“, него плод:
„А плод Духа јесте: љубав, радост, мир, дуготрпљење, благост, доброта, вера, кротост, уздржање. За такве нема закона.“
Гал 5, 22–23
Плод се не „производи“ наредбом. Он расте — кад је дрво здраво и кад је укорењено. Зато хришћани радије говоре о етосу него о „моралу“: етос је начин живота који извире из заједнице са Христом у Цркви. Заповести нису ту да нас ограниче, него да покажу пут на коме тај плод може да сазри. О томе смо већ учили у лекцијама Новозаветне заповести и „Све ми је дозвољено“.
Између легализма и релативизма
Постоје две крајности које изгледају супротно, а заправо обе удаљавају од љубави:
| Легализам | Хришћански етос | Релативизам | |
|---|---|---|---|
| шта је морал | списак правила; важно је „не прекршити“ | живот у љубави према Богу и ближњем; заповести су путоказ | „свако има своју истину“ |
| покреће га | страх од казне | слобода и одговорност; покајање кад погрешимо | „ако мени прија, у реду је“ |
| слика | фарисеј из Лк 18 | цариник, блудни син — повратак Оцу | „свако за себе“ |
Христос је сав Закон свео на љубав:
„А Исус му рече: Љуби Господа Бога својега свим срцем својим, и свом душом својом, и свим умом својим. Ово је прва и највећа заповест. А друга је као и ова: Љуби ближњега свога као самога себе. О овим двема заповестима виси сав Закон и Пророци.“
Мт 22, 37–40
Легалиста може да испуни сва правила, а да остане хладан — као фарисеј који се у храму моли: „Боже, хвала ти што нисам као остали људи“ (Лк 18, 11). Релативиста каже да добра и зла нема, па зато нема ни греха — али ни истинског добра коме се вреди посветити. Хришћанин зна да добро и зло постоје. Али зна и да се добро не постиже само вољом, као спортски рекорд, него благодаћу, у Цркви. Зато цариник који се бије у прса — „Боже, милостив буди мени грешноме!“ (Лк 18, 13) — одлази оправдан.
Сада погледајмо хришћански етос у три повезана круга: ја — породица — друштво.
Први круг: ја
Лични морал почиње односом према сопственом телу, речи и уму.
Целомудреност. Реч значи целовитост — чистоту ума, срца и тела. То није презир према телу, него поштовање према њему:
„Или не знате да је тело ваше храм Светога Духа који је у вама, којега имате од Бога и нисте своји? Јер сте купљени скупо. Прославите, дакле, Бога телом својим и духом својим, јер су Божији.“
1 Кор 6, 19–20
Христос је рекао да ће „чисти срцем“ видети Бога (Мт 5, 8). Чистота почиње у мислима и погледу. Данас нам се са свих страна нуди поглед који човека своди на тело, „лаке“ везе представљају се као нормалне, а средина врши притисак — зато је целомудреност смела, слободна одлука, а не застарела забрана.
Истинољубивост.
„Зато одбацивши лаж, говорите истину сваки са својим ближњим; јер смо удови један другоме.“
Еф 4, 25
Лаж не вређа само „правило“ — она кида заједницу, јер смо „удови један другоме“.
Трезвеност и уздржање. Трезвен је онај ко влада собом: без алкохола и дрога као бекства, без зависности од екрана, игара и клађења. Пост и уздржање нису кажњавање тела, него вежба слободе. Савест је унутрашњи глас који нам помаже да разликујемо добро и зло — треба је слушати и неговати.
Други круг: породица — мала црква
Свети Јован Златоуст, тумачећи посланицу Ефесцима (Беседа 20), назива хришћански дом малом црквом (препричано). У њој се молимо, праштамо, служимо једни другима и учимо да волимо. Породица није само „заједница станара“, него место где се живи вера.
Брак у Цркви није само уговор, него Света Тајна — заједница мушкарца и жене у Христу, у којој двоје постају једно:
„Тога ради оставиће човек оца својега и матер и прилепиће се жени својој, и биће двоје једно тело. Тајна је ово велика, а ја говорим о Христу и о Цркви.“
Еф 5, 31–32
Мерило брачне љубави апостол поставља високо — Христос, Који Себе даје:
„Мужеви, волите своје жене као што и Христос заволе Цркву и себе предаде за њу …“
Еф 5, 25
Зато Црква говори о верности у браку и о целомудрености пре брака. Чекање брака није губитак, него припрема: учење да волиш човека, а не само да уживаш у њему. Деца су у браку дар, а не терет. О Светој Тајни Брака више смо учили у лекцији Света Тајна Брака.
Породица има и обавезе у оба смера. Деци Бог каже:
„Поштуј оца својега и матер своју, да ти се продуље дани на земљи, коју ти да Господ Бог твој.“
Изл 20, 12
А родитељима апостол:
„И ви оцеви, не раздражујте децу своју, него их подижите у васпитању и науци Господњој.“
Еф 6, 4
Поштовање родитеља не престаје са пунолетством — оно се тада показује на нов начин: разговором уместо пркоса, бригом о старима, захвалношћу.
Трећи круг: друштво
Хришћанин није „приватни верник“ који се затвара у своја четири зида. Он одговара и за друштво у коме живи.
Поштен рад. Рад није казна, него учешће у Божјем делу. Апостол је био јасан према онима који су живели на туђи рачун:
„Јер када смо били код вас, ово смо вам заповедали: Ако неко неће да ради, нека и не једе.“
2 Сол 3, 10
Правда и одбацивање корупције. Мито, „везе“ и „завршавање посла преко реда“ изгледају ситно, али разарају поверење и газе оне који немају „везу“. Поштење се не мери тиме шта радимо кад нас неко гледа.
Брига о сиромашнима и слабима. Христос се поистовећује са гладнима, странцима, болеснима и затвореницима (Мт 25, 35–40). Друштво се мери тиме како се односи према најслабијима.
Чување творевине. Бог је човека ставио у врт „да га ради и да га чува“:
„И узевши Господ Бог човјека намјести га у врту Едемском, да га ради и да га чува.“
Пост 2, 15
Отпад у парку није „туђи проблем“. Творевина је дар поверен свима. О томе смо више говорили у лекцији Еколошка криза.
Моралне дилеме
Покушај сам да одговориш, а онда упореди:
| Дилема | Круг | Правац хришћанског одговора |
|---|---|---|
| „Мала лаж да избегнем казну?“ | ја | лаж кида поверење; истина уз покајање ослобађа, а лаж повлачи нову лаж |
| „Сви у друштву пију — да ли и ја?“ | ја | слобода није радити оно што сви раде; прави пријатељи поштују твоје „не“ |
| „Родитељи су ми досадни — морам ли да их слушам?“ | породица | поштовање није слепа послушност, него љубав која разговара, захваљује и брине |
| „Зашто чекати брак?“ | породица | целомудреност чува љубав од потрошачког односа према човеку и припрема за верност |
| „Дати мито да завршим посао брже?“ | друштво | корупција је неправда према свима који чекају у реду; поштење почиње од малих ствари |
| „Шта ме брига за отпад у парку?“ | друштво | творевина је поверена свима; ко чува мало, учи се да чува и велико |
Круг у кругу
Да ли неко може бити поштен у друштву, а нечастан у породици? Или чист у јавности, а лажљив у малим стварима? Кругови су повезани: лични живот обликује породицу, а породица друштво. Друштво се мења почевши од срца. Свети Серафим Саровски учио је (препричано): стекни дух мира, и хиљаде око тебе ће се спасти.
На крају, најважније: морал није савршенство. Сви падамо — и у првом, и у другом, и у трећем кругу. Када паднемо, пут није очај („ионако не могу“) ни правдање („сви то раде“), него покајање и исповест. Хришћански морал је стални повратак Богу — као блудни син који се враћа Оцу и затиче Га како га већ чека.