Јеси ли некада видео ковача како гвожђе ставља у ватру? После неког времена гвожђе се усија: постане црвено, па светло, сија и греје. Шта је гвожђе добило од ватре? Да ли је престало да буде гвожђе? Није — остало је гвожђе, али је примило својства ватре: светли, греје, сија. Свети Оци су овом сликом описивали шта се дешава са човеком који живи у заједници са Богом: он остаје човек, али бива прожет божанским животом, светлошћу и љубављу. То Црква назива обожење.
Али пази: ово је само слика која нешто наговештава. Бог није ватра из ковачнице, а човек није комад гвожђа — ниједна слика из природе не може да опише ни Бога ни оно што Он чини са човеком.
Шта каже Свето Писмо?
Још на почетку Библије Бог говори о човеку:
„Потом рече Бог: Да начинимо човјека по својему обличју, као што смо ми …“
Пост 1, 26
У Цркви кажемо да је човек створен по икони Божјој и позван на подобије Божје (учили смо: Човек — икона Божја и свештеник твари). Икона је дар — сваки човек је добија. А подобије је пут — сличност Богу коју човек, уз Божју помоћ, остварује у свом животу. Пут „од иконе ка подобију“ — то је пут обожења.
У једном псалму Бог људима којима је дошла Његова реч каже необичне речи:
„Ја рекох: Богови сте и синови Вишњега сви.“
Пс 81, 6
Ове речи навео је и Сам Христос:
„Одговори им Исус: Није ли написано у Закону вашему: Ја рекох: богови сте? Кад оне назва боговима, којима реч Божија би дата, а Писмо се не може укинути …“
Јн 10, 34–35
Апостол Петар пише да су нам дарована велика обећања:
„Кроз које су нама дарована драгоцена и превелика обећања да кроз њих постанете причасници божанске природе, избегнувши похотну трулеж у свету.“
2 Пт 1, 4
А апостол Јован:
„Љубљени, сада смо деца Божија, и још се не откри шта ћемо бити; а знамо да када се открије, бићемо слични Њему, јер ћемо га видети као што јесте.“
1 Јн 3, 2
Апостол Павле је то искусио у свом животу:
„А живим — не више ја, него живи у мени Христос; а што сад живим у телу, живим вером Сина Божијега, који ме заволи и предаде себе за мене.“
Гал 2, 20
Свети Оци о обожењу
| Светитељ | Учење |
|---|---|
| Свети Атанасије Велики (IV век) | Позната је његова мисао из списа О оваплоћењу Логоса: Бог је постао човек да би човек постао бог. Оваплоћење је пут обожења — у Христу су Бог и човек сједињени. |
| Свети Григорије Палама (XIV век) | Бог је по суштини недоступан, али Се даје кроз Своје нестворене енергије. Човек се обожује учешћем у њима, а не постаје Бог по суштини. Пример је светлост Преображења (Мт 17, 1–8). |
| Свети Серафим Саровски (XVIII–XIX век) | Циљ хришћанског живота је стицање Духа Светога. Пост, молитва и добра дела су средства, а не сам циљ. |
У седмом разреду учили смо да је Бог по Својој суштини потпуно недостижан, а по Својим енергијама близак — и да благодат није нешто створено, него Сам Бог Који Се даје (учили смо: Познање Бога). Сада видимо зашто је то толико важно. Када би благодат била само нека створена сила или „награда“ коју Бог шаље уместо Себе, никада се не бисмо стварно сјединили са Богом. Али Бог нам даје Самога Себе.
Погледај икону Преображења: Христове хаљине сијају као светлост. Ту светлост видели су апостоли на гори — то је нестворена светлост Божја. Она нам показује какав човек може да постане када га прожме Божји живот. Зато кажемо: обожење значи да човек постаје по благодати оно што је Бог по природи — али као дар, а не као своје достигнуће.
Лествица — путеви обожења
Свети Јован Лествичник (VII век) написао је књигу Лествица, а по њој је настала и позната икона: монаси се пењу лествицом ка Христу, анђели им помажу, а неки, ометени злим силама, падају. Икона нас не плаши, него учи: пут ка Богу тражи труд и пажњу, а ко падне, може да устане и настави.
Који су степени те лествице? Сви су нам већ познати из ове године:
| Степен | Како нас води Богу |
|---|---|
| Свете Тајне | Крштењем, Миропомазањем и Евхаристијом сједињујемо се са Христом и примамо Духа Светога (Божанствена Литургија) |
| Молитва | лична и саборна — без молитве нема заједнице (Молитва — лична и саборна) |
| Подвиг и пост | вежбање у слободи и љубави, чишћење срца (Хришћански подвиг, Пост) |
| Врлине и љубав | обожење се види у односу према другима — у доброти, смирењу, праштању (Хришћанске врлине) |
Ако је обожење дар, зашто је потребан наш труд? Зато што је обожење синергија — сарадња благодати Божје и слободног труда човека. Сам човек не може да се обожи, колико год се трудио. А Бог, опет, не спасава човека против његове воље, јер поштује његову слободу. Зато не кажемо ни „довољно је само веровати“, ни „све морам сам да заслужим“. Бог даје, а човек слободно прима и сарађује.
Обожени људи међу нама
Да ли је обожење само за монахе и древне светитеље? Не. Светитељи су људи у којима се види шта Бог чини са човеком. Зато их поштујемо, целивамо њихове иконе и молимо их да моле Бога за нас.
Има их и у нашем роду, и у давна и у скорија времена: Свети Сава, Свети Василије Острошки, Свети Јустин Ћелијски и многи други. Они нису рођени као „натприродни јунаци“ — били су људи као ми, али су се целим животом приближили Богу и Његова благодат засијала је у њима.
На тај пут позван је сваки хришћанин — и ти. Сетимо се гвожђа: ватра је ту — у Цркви, у Причешћу, у молитви. Гвожђе само треба да јој се приближи. Како би ти, својим речима, објаснио слику гвожђа у ватри неком другу који никада није чуо за обожење?