Понављање: Научили смо у осмом разреду

Осми разред је иза нас — а са њим и основна школа. На почетку године кренули смо од питања ко је човек и открили да је створен као икона Божја. Сада, на крају, стижемо до Царства Божјег. Ако је ова година била путовање, онда смо прешли пут од почетка до циља. Хајде да га још једном пређемо, станицу по станицу.

• Шта учимо у осмом разреду

Човек — икона Божја

Човек је створен по лику Божјем — то је дар: разум, слобода, способност да волимо. А подобије је задатак: да кроз живот растемо ка Богу. Човек је и свештеник твари — свет прима као дар и са благодарношћу га приноси Богу. Човек није ствар ни број, него личност, створена по угледу на Свету Тројицу — за заједницу. Грех (грч. амартија) значи промашај циља — болест која нас одваја од Бога и једних од других, а не само „прекршај правила“. Лек је у Христу. Новозаветне заповести своде се на љубав, а љубав је могућа само у слободи.

• Човек — икона Божја и свештеник твари
• Хришћанско схватање личности
• Грех као промашај човековог циља
• Новозаветне заповести
• Слобода и љубав у хришћанском етосу
• Понављање: Човек је икона Божја

Подвижничко-евхаристијски етос

Како икона у нама да заблиста? Кроз подвиг — свесни труд у борби против греха и у врлинама. Подвиг није кажњавање себе, него вежба љубави, као што спортиста тренира да би трчао. Тим путем ишли су светитељи. Пост нас припрема за празник и за Причешће; врлине су плодови тог труда. Евхаристијски поглед на свет значи да све примамо као дар и благодаримо Богу. Подвиг и Евхаристија иду заједно, као два крила. А молитва — лична и саборна — дисање је тог живота.

• Хришћански подвиг
• Подвизи светитеља
• Пост
• Хришћанске врлине
• Евхаристијски поглед на свет
• Подвижничко-евхаристијски етос
• Молитва — лична и саборна

Црква и Литургија

Црква је Тело Христово: Христос је Глава, а ми смо удови. Црква се најпотпуније пројављује на Божанственој Литургији, где се хлеб и вино принети на олтар стварно претварају у Тело и Крв Христову. Храм је дом Божји, окренут ка истоку, са олтаром, наосом и припратом. А Црква освећује и време — дан, седмицу и годину — тако да свако време постаје време за Бога.

• Црква је Тело Христово
• Божанствена Литургија
• Литургијски простор
• Освећење времена

Царство Божје

Царство Божје је циљ ради кога је свет створен — вечна заједница љубави са Светом Тројицом. Оно је „већ сада и још не“: већ је дошло у Христу и окушамо га у Цркви, а у пуноћи ће се открити када Христос поново дође. Наша нада је живот будућег века — васкрсење мртвих и вечни живот са Богом. Пут до њега је обожење: човек постаје учесник божанског живота по благодати, а не по суштини. Светитељи су сведоци Царства — грчка реч μάρτυς (мученик) значи сведок. Знаке Царства видимо у Христовим чудима, у Цркви и у плодовима Духа; као горушичино зрно, Царство почиње мало и неприметно, а расте. Икона је прозор у вечност: у обрнутој перспективи вечност долази к нама. Иконе поштујемо, а Богу се клањамо — само Њему, како учи Седми васељенски сабор. Христове параболе и блаженства показују да је Царство благо за које вреди дати све, а парабола о десет девојака позива нас на будност. Царство Божје није земаљска држава — оно је Божје, и у њега су позвани сви народи.

• Царство Божје — циљ стварања света
• Живот будућег века
• Обожење — циљ хришћанског живота
• Сведоци Царства Божјег
• Знаци присуства Царства Божјег у овом свету
• Икона — прозор у вечност
• Царство Божје

Један пут

Ово није списак лекција, него један пут:

Можемо га рећи и једном реченицом: човек, створен као икона Божја, кроз подвиг и молитву, у Цркви и на Литургији, расте ка обожењу и вечном животу у Царству Божјем.

А све ово Црква не учи само на часу — она то слави сваке недеље. Литургија почиње речима „Благословено Царство Оца и Сина и Светога Духа, сада и увек и у векове векова“, а у молитви Господњој сваки дан молимо „да дође царство Твоје“. Оно о чему смо учили — то је оно у чему живимо.

Осам година веронауке

Погледај уназад. У првом разреду били смо добродошли на веронауку и учили да смо део Божје породице. У другом смо научили: Ми смо Црква. У трећем — да смо створени да личимо на Бога. У четвртом смо Литургију упознали као путовање свих светих. У петом смо читали Стари завет, од стварања човека и рајског врта. У шестом смо слушали Христа у Беседи на Гори. У седмом смо упознали Свету Литургију као светајну Цркве.

Видиш ли? Од првог до осмог разреда враћали смо се истим стварима — Богу Који воли, човеку створеном за заједницу, Цркви и Литургији — али сваке године дубље. Тако је и са вером: не завршава се са основном школом, него расте целог живота.

Шта носим са собом?

Завршаваш основну школу. Шта из веронауке носиш са собом? Где ћеш наставити да припадаш Цркви?

• недељна Литургија и Причешће;
• твоја парохија и твој свештеник;
• веронаука у средњој школи;
• хор, омладинска заједница при храму;
• крсна слава у твојој породици.

Нико те не оцењује по побожности. Христос не позива на силу — Он чека слободно „да“. Али врата Цркве су увек отворена.

Хвала ти што си осам година ишао овим путем. Нека те Господ чува на сваком путу — у новој школи, са новим друштвом, у свему што те чека. А кад год ти буде потребно, знаш где је дом.

Овако ову молитву пишемо и молимо на црквенословенском језику, старим црквеним словима: